u saradnji sa ArsMagine.com i PULSE.rs portalom
zavirite u prvih 9 objavljenih tomova Zohara
Na ovom mestu ćete biti u prilici da dođete do prvih dvadesetak stihova iz svih do sada objavljenih nastavaka Zohara. Svih tomova izuzev prvog, za koji je, pak, dostupan kompletan uvid u predgovor delu, napisan od strane Dražena Pekušića koji je na projektu objave Zohara na srpski jezik zadužen za redakciju dela, što pre svega uključuje provere i dopune aramejskih i hebrejskih delova teksta i celine u poređenjima s drugim dostupnim prevodima, te sastavljanje i objavu Glosara svih jevrejskih, kabalističkih i drugih segmenata neophodnih za kompletno razumevanje dela.
Uvodni delovi iz svih nastavaka Zohara javno su dostupni pre svega zahvaljujući P.U.L.S.E magazinu, internet magazinu posvećenom umetnosti i kulturi, a koji na svojim stranicama velikodušno ustupa prostor ovome delu da bude viđeno i da do njega zainteresovani još lakše dođu obzirom na da je reč o veoma popularnom, alternativnom magazinu u Srbiji.
Izjava čuvenog književnika, esejiste, dramaturga, scenariste, dugogodišnjeg urednika Dramskog programa Televizije Beograd, dobitnika NIN-ove nagrade, kao i redovnog profesora dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Filipa Davida.
Reč je o najavi promocije knjige Zohar na srpskom jeziku, u organizaciji Jevrejske opštine Beograd (JOB), ali i šire diskusije pod nazivom ''Kabala - Jevrejski misticizam, značenje i uticaj'' koja se dogodila 7. maja 2021. godine putem Zoom platforme i koja je tim povodom okupila više od 50 ljudi koji su aktivno mogli da sudeluju u diskusiji.
Kako je Zohar dugo bio nepristupačan širem krugu ljudi, jer se za njega interesovala vrlo specifična čitalačka publika, i imajući u vidu da mu u početku nije pridavano dovoljno potrebne pažnje, iznenađujuće je to što od srednjeg veka pa nadalje nijedno drugo delo nije ostavilo tako poseban, snažan i prepoznatljiv pečat na jevrejsku misao i verska uverenja, kao što je to učinila ova knjiga sjaja. Donela je sasvim novo i mnogo dublje mistično razumevanje jevrejske religije, a time je otpočela i nova epoha u shvatanju dometa i ciljeva judaizma. Zato se prirodno i s pravom Zohar može svrstati skoro pa u isti rang s najvećim kanonskim delima, jer je samo u periodu od XV do XVIII veka obeležio literaturu Jevreja. Tako širokim uticajem postaje gotovo pa nadopuna ”Bibliji” i ”Talmudu”, ozbiljno proširujući ono što je tamo kao osnova dato, putem jednog drugačijeg, nadograđenog nivoa verske svesti, koja se ne može uporediti ni sa čim sličnim u dotadašnjoj istoriji. Duhovna renesansa primarne grane Avramskog monoteizma, možda je najpribližnije reći.
Tako Zohar, kao upečatljivi izuzetak od pravila, po svojoj formi nikako nije jedno kompaktno delo, već se sastoji iz mnoštva poglavlja u kojima se tumače različiti delovi Biblije. Glavninu čine delovi ”Tore” (תורה), odnosno Mojsijevog petoknjižja, raspoređeni po specifičnim segmentima.
Selihot, ili Adon Ha’Selihot (Gospode koji praštaš, אדונ הסליחות), dolazi od jednine reči sliha/seliha (סליחה) koja znači izvinjenje ili oprost, i predstavlja Jevrejsku pokajničku pesmu, te spada u grupu onih koje se izvode u periodu Velikih praznika (Jamim noraim, ימים נוראים) kao što su Jevrejska nova godina – Roš Ha’Šana (ראש השנה) i Jom Kipur (יום הכיפורים), koji su ujedno poznati i kao Deset pokajničkih dana (aseret jeme tešuva, עשרת ימי תשובה).
Po sefardskoj tradiciji izvođenje Selihota počinje u vreme priprema za Velike praznike, odnosno drugog dana meseca Elula (אלול), a prema aškenaskoj tradiciji počinje subotom veče pre Roš Ha’Šane.