tu smo za sva Vaša pitanja, nedoumice i nejasnoće
Ponedeljak - petak, od 10 do 17 časova
Nedeljom ne radimo
Jevrejska 20 (Dorćol), Beograd, Srbija
Itgal ve’itgaš šeme raba
Neka Mu je Ime blagosloveno zauvek i zanavek
Prorok Isaija na najdirektniji način predočava sâmu suštinu ideje o spasitelju. Da on mora doći iz najnižih slojeva; da će njegov grob biti među zločincima… Biće grešan. Smrtan. Mesija će biti čovek! Kao svako od nas. On će iznutra biti dobar, ali će njegovo ruho biti zlo, jer pomazanikov zadatak je strašan.
On mora sići do dna, do najtamnijih dubina ljudske materijalne ljušture (kelipot, קליפות) u njen najcrnji mrak, da tamo pronađe i otud oslobodi božansku iskru svetlosti! Mesija, dakle, mora sići kao grešnik do carstva nečistote i tamo ga raščiniti, preoblikovati. Ali da bi u tome uspeo on će se zaodenuti ruhom zla, jer jedino tako neće skrenuti pažnju na sebe silama koje je došao da razreši.
Odmah potom, mesija će se vinuti na presto čoveka...
To bi ujedno bio i poslednji čin mističnog tikun olam-a (תיקון עולם), odnosno svete reparacije sveta, neophodne ne bi li se ponovo uspostavio ekvilibrijum slivanja stvaralačke sile ka materiji. Slivanja koje je trenutno ometeno razbijenim posudama (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים). Čija je primarna funkcija bila da prime izvornu stvaralačku potenciju i usmere dalje njen pravilan tok...
Delo ''Ako te zaboravim (Jerusalime)'' pripada tradicionalnim jevrejskim pesmama koje svoj izvor pronalaze u starim tekstovima Psalama (Tehilim, תהילים). Psalmi, kao knjiga, predstavljaju 19. knjigu jevrejske Biblije (TaNaH, תנ”ך) i broji ukupno 150 pojedinačnih psalama, odnosno molitvi u stihovima. No, psalmist je ovim konkretnim 137. Psalmom posebno želeo da naglasi kolektivnu tugu i teskobu Jevrejskog naroda nakon velikog izgona i rušenja grada od strane vojske Vavilona, a tokom osvajanja Jerusalima 607. godine p.n.e. Iz tog razloga čitav tekst obiluje patnjom, teskobom i slikama nasilja koje je tada bilo nad ljudima sprovedeno, pri proterivanju sa njihovih vekovnih ognjišta.
Na kraju Im eškaheh iskazuje zavetovanje dece Izrailja kako Jerusalim nikada neće biti zaboravljen, niti napušten, te da će biti ponovo osvojen, a narod vraćen u svoju obećanu zemlju, u Erec Jisrael (ארץ ישראל).