ט SEGMENT IZ PREDGOVORA

Religija je segmentarna, baš kao i nauka – neki njeni delovi i aspekti se podrazumevaju, ali ima i ideja kojima se ne prilazi često jer većinu ljudi odbijaju svojom komplesnošću, ili im se zbog toga čak pridaju zla svojstva. Takav primer jasno možemo videti u neutemeljenim strahovima od pojedinih životinja, gde je u pitanju zapravo pre strepnja od nepoznatog, a ne od sâmih živih i dišućih stvorova.

Oblast religijske misli koja se time podrobnije bavi zovemo misticizmom i njen je smisao da se posveti pitanjima koja nisu lako rešiva, pa ni jednostavno uočljiva jer se kriju u čitanju između redova. Poput nauke koja sve dublje zalazi u već pomenute kvantne podrume stvarnosti, a svoj put je započela od relativno jednostavnih i uočljivih modela koje je ustanovio još Njutn. Isak Njutn koji je i sâm bio fasciniran i često vođen duhovnim načelima vere, pokušavajući da svojim dalekosežnim radom utiče na približavanje dva polariteta – postojanja i postanja, želeći da izmiri dve, naizgled, nepomirljive krajnosti misli. To što se u njegovo vreme za kvantnu mehaniku nije znalo, svakako ne znači da ona nije postojala, jer dok je Njutn dolazio do otkrića zakonitosti standardne mehanike, iz dublje perspektive kvantna mehanika je, naravno, sve vreme postojala, funkcionisala i dirigovala sva potonja pravila ka površini te rupe bez dna...