AKTUELNI TOM
9. nastavak "Zohara"

Celine: Bo בא, Bešalah בשלח

Zohar 9

Deveti tom čine dve celine:

      בא Bo - Uđi
     • בשלח Bešalah - Pusti

Rabin Jehuda kaže da oni koji proučavaju Toru [תורה] i drže zapovesti (tarjag micvot [תרי״ג מצוות]) imaju Zastupnika pred Bogom, umesto Tužitelja, jer kao što postoje tužitelji u donjem svetu, tako postoje i zastupnici na visinama. Rabin Hija se pita zbog čega bi neko ko drži zapovesti morao imati anđela koji ga zastupa. Rabin Jehuda kaže da Bog, doduše, vidi sve, ali isto tako dopušta Drugoj strani (sitra ahra [סטרא אחרא]) da optužuje ljude u ovom svetu.

„A Ha’Šem reče Mojsiju: ‘Uđi kod Faraona… jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo…’” (Va’jomer Adonaj el Moše: Bo el paro ki ani hihbadetij et libo, Izlazak 10:1; T. Dretar/Daničić). Rabin Jehuda otpoče raspravu i reče: „Blažen je narod koji zna (radosno) klicanje (Tebi)” (Ašre ha’am jode terua Adonaj be’or paneha jehalehun, Psaltir 89:16; A. Jeftić). Koliko bi više ljudi morali da hodaju putevima Presvetoga, blagosloven da je (Ha’Kadoš Baruh Hu [הקדוש ברוך הוא]), i da drže zapovesti Tore, da bi baštinili Svet koji će doći (ha’olam ha’ba, העולם הבאה) i bili izbavljeni od svih Tužitelja, i u donjem i u gornjem svetu? Jer, kao što postoje Tužitelji u ovom donjem svetu, tako postoje i Tužitelji na visinama, čiji je zadatak da optužuju narod.

Zohar 9

Detaljne specifikacije IX toma

Urednik: Aleksandar Dramićanin

Prevodilac: Jelena Gavrilović

Redaktor: Dražen Pekušić

Izdavač: Metaphysica, Beograd

Plasman, štampa: Mondo Group

Narodna biblioteka Srbije: 141292297

Jezici: aramejski, hebrejski, srpski

Godina izdanja: april 2024.

ISBN: 978-86-7884-270-2

Izdanje: I

Edicija: Agarta

Broj strana: 412

Format: 13,5 x 20,5

Povez: tvrd

Tiraž: 300


Izdvajamo temu: Doktrina Jisraela ישראל

REDAKCIJA ZOHARA

Tim IK Metafizika

Aleksandar Dramićanin, urednik
Aleksandar
DRAMIĆANIN
GLAVNI UREDNIK
Jelena Gavrilović, prevodilac
Jelena
GAVRILOVIĆ
PREVODILAC
Dražen Pekušić, redaktor
Dražen
PEKUŠIĆ
REDAKTOR, AUTOR

PRODUKCIJA DELA

Kraći uvid u produkcioni proces dela na srpskom jeziku

1

BAZA DELA

Izvorni tekst knjige "Zohar" na aramejskom i hebrejskom jeziku putem otvorenog, online projekta "Sefaria" kao jednog od primarnih vidova konsultovanja izvornog korpusa dela u celini, ali i iz više različitih uglova;
2

ANALIZA

Za dodatnu i duplu proveru originalnog biblijskog teksta i ispravnost vokalizacije pri direktnoj transliteraciji na srpski s hebrejskog jezika koristi se "Biblia Hebraica Stuttgartensia", dopunsko izdanje;
3

RAV BERG

Pristup originalnom delu Zohara, te potonjem prevodu s aramejskog na engleski jezik, zajedno s komentarima, iz ugla rabina Berga (ז"ל) zahvaljujući "The Rav Beg Zohar Project", "The Holy Zohar I", 23 Volumes;
4

KOMENTARI M. LAJTMANA

Konsultovanje napomena Majkla Lajtmana (Michael Laitman) na komentare originalnog prevoda Zohara s aramejskog na hebrejski jezik...
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Ovim putem takođe obaveštavamo ljubitelje dela "Sefer Ha'Zohar" da ćemo nakon devetog toma Knjige Sjaja obustaviti pretplatu za naredne tomove, a koja je do sada važila. Povoljnost da zainteresovani knjige kupe s popustom imaće samo kao prethodno registrovani članovi kluba "ljubitelji metafizičke literature".

Ili izborom predefinisanih ponuda koje možete videti u produžetku:

Jerusalim - kapija ka starom gradu, Izrael

PAKETI I CENE

STANDARD PAKET
SEFER ZOHARA

3,800+

RSD

  • I, II, III, VII i VIII tom - 4,800.00
  • V i VI tom - 4,200.00
  • IV tom - 3,800.00
  • Cena je po tomu dela
STANDARD POPUST
ZA PRVIH 8 TOMOVA

25,000

RSD

  • Ponuda važi samo za komplet
  • Uračunati trošakovi poštarine
  • Tvrdi, ručni povez
  • Ograničeni tiraž
BIBLIOFILSKO IZDANJE
POJEDINAČNO

6,800+

RSD (po tomu)

  • I, II, III, VII i VIII tom - 7,500.00
  • V i VI tom - 7,000.00
  • IV tom - 6,800.00
  • Francuski povez, zlatotisak
PREMIUM DIVOT
BIBLIOFILSKI KOMPLET

60,000

RSD

  • Prvih 8 tomova Zohara
  • Platneni/kožni francuski povez
  • Monogram kupca
  • Zlatotisak

* navedene cene podložne su promenama

UVAŽENI GOSPODIN FILIP DAVID POVODOM PROMOCIJE ZOHARA

Izjava čuvenog književnika, esejiste, dramaturga, scenariste, dugogodišnjeg urednika Dramskog programa Televizije Beograd, dobitnika NIN-ove nagrade, kao i redovnog profesora dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Filipa Davida.

Reč je o najavi promocije knjige Zohar na srpskom jeziku, u organizaciji Jevrejske opštine Beograd (JOB), ali i šire diskusije pod nazivom "Kabala - Jevrejski misticizam, značenje i uticaj" koja se dogodila 7. maja 2021. godine putem Zoom platforme i koja je tim povodom okupila više od 50 ljudi koji su aktivno mogli da sudeluju u diskusiji.

SADRŽAJ DELA

Poglavlja svih objavljenih tomova

UVID U TEKST

Pročitajte uvodne stihove dela

GLOSAR

Prelistajte kabalistički pojmovnik

ב SEGMENT IZ PREDGOVORA


"Zoharom" se zatvara krug razvoja jevrejskog misticizma i tim fundamentalnim tekstom jevrejske misli i dubljeg tumačenja teksta Biblije dobijamo čvrstu osnovu za ono što danas zovemo kabalom (קבלה). To je ključna knjiga koja uz odgovarajuća tumačenja i komentare daje uvid u mnoge tajnovite tokove reke znanja i mudrosti koju zovemo zakonom, "Torom" (תורה). Zato "Sefer AZo'ar" (ספר הזוהר) smatramo temeljnim kamenom mitske kosmogonije i mistične psihologije čoveka u njegovom konstantnom usponu ka izvorištu za kojim je u potrazi.

Veruje se da je Zohar nastao u srednjovekovnoj Španiji, okvirno oko 5000. godine po jevrejskom kalendaru, no ovde ćemo ga datirati u malo širem vremenskom periodu, između 1100. i 1400. godine prema hrišćanskom računanju vremena. Spis prvi put dolazi pred oko javnosti u XIII veku, kada ga objavljuje njegov prvi urednik, Moše de Leon (משה די לאון). On tada autorstvo Zohara pripisuje rabinu Šimonu Bar Johaju (שמעון בר יוחאי), poznatijem pod akronimom RaŠBI (רשב"י) i Zohar počinje da cirkuliše među Jevrejskim življem. Ubrzo se vest o sjaju tog bisera širi i van granica tadašnje Španije (Sfarad, ספרד), pa pominjanje Zohara nalazimo kod znamenitih kabalista relativno bliske Italije, o kojima će u nastavku biti više rečeno. Prema jednoj od prihvaćenijih teorija veruje se da su u Zoharu bili čuvani mnogi rani izvori i dokumenta, te sa na njega oduvek gledalo kao na svojevrsnu riznicu narodnog duha, starih običaja i drugih lirerarnih rariteta koji vremenom imaju tendeciju da nestaju ukoliko se na njih ne obrati dovoljno pažnje.

Dobar deo Sefer Zohara pisan je tzv. ekscentričnim, opskurnim stilom aramejskog jezika (aramaja, ארמיא), koji je predstavljao bitan segment u nastajanju značajnih dela jevrejske vere, kao raniji izdanak semitske grupe jezika. Upravo je aramejski alefbet bio i osnova za formiranje hebrejskog i arapskog pisma, koji su danas najjači predstavnici te grupe jezika...

אהיה אשר אהיה
Ehje ašer ehje


"Ja sam Onaj koji Jeste/Koji će Biti" prevod odgovora koji je Mojsije (Moše, משה) dobio upitavši u Egzodusu 3:14 (Šemot, שמות) za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz "Tore" (תורה), odnosno Jevrejske Biblije "TaNaHa" (תנ"ך). Sâma reč eheje (אהיה) dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה), koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti (engleski: was). S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti.

Kada je reč o klasičnom, starom, biblijskom hebrejskom jeziku (ivrit ha’mikrait, עברית המקראית) u kojem je izvorno i zapisan ovaj stih iz "Biblije", njemu je nedostajalo buduće vreme, za razliku od većine današnjih modernih jezika koji ga podrazumevano imaju.

NEWSLETTER

Prijavite se i budite blagovremeno informisani o budućim nastavcima Zohara, kao i svim drugim važnim informacijama u vezi s delom

Adresa izdavača

Jevrejska 20, Dorćol
11000 Beograd
Srbija


Pišite nam na

metaphysicster@gmail.com
zohar@metaphysica.rs
ili putem kontakt forme