Zohar predstavlja temeljno ezoterno delo jevrejske mistike kojim se kabala utemeljuje glavnim pravcem jevrejskog misticizma. Tok mistične misli koji svojim dubokim značajem oblikuje i mnoge druge, potonje pravce i hermetičke struje donoseći preporod na polju verske filozofije, mnogo šire od izvornog jevrejskog toka. Delo je pisano hebrejskim i aramejskim jezikom te na taj način obiluje simboličnom upotrebom ovih dvaju veoma bliskih, znakovitih semitskih jezika, koji istovremeno predstavljaju i slova i brojeva, te im je u prirodi da budu veoma fluidni jedan spram drugoga.

Kabala predstavlja glavni tok jevrejskog misticizma koji potencijalno nudi dublja i mnogo kompleksnija objašnjenja na mnoga jednako složena, paradoksalna i problematična verska pitanja i sve utemeljeno na dubinskom, odnosno slojevitom alegorijskom čitanju originalnog teksta jevrejske Biblije iz više različitih uglova simultano.

Da li je judaizam važan za proučavanje kabale?

Judaizam je od suštinskog značaja i predstavlja glavno izvorište i polazište koje uspostavlja temelje jevrejskoj veri. Potom, kroz jevrejski misticizam, te kabalu kao njen najrazvijeniji i najzastupljeniji pravac promišljanja, mi dobijamo osnovu za dublje zalaženje u okvire judaizma koji prevazilaze početno, ali i najzastupljenije egzoterno tumačenje, odnosno bukvalno čitanje biblijskog teksta. Samim time kabala je neotuđivi deo judaizma. Njen alat za dublje proučavanje ideje Boga, postanja i sveobuhvatne realnosti na svim nivoima postojanja.

Judaizam je religija koja propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog Boga. Boga koji predstavlja sveukupnost moralnih savršenstava, a čije Ime, zbog svetosti, nije dozvoljeno uzaludno izgovarati. Judaizam se temelji u poslušnosti prema božanskom zakonu koji je u ”TaNaH”-u, odnosno hebrejskoj ”Bibliji”, ”Tori”, odnosno Mojsijevom Petoknjižju. Reč je o rukopisima objedinjenim u 24 tematske knjige, pisanim na hebrejskom i delimično na aramejskom jeziku koji govore o istoriji, idejama i društvenim borbama judinog naroda. Ujedno ovo delo čini i izvorište pravnih propisa, kao i zbir starih mitova verovatno delom preuzetih od drugih, još starijih naroda istoka.

Koliki je značaj hebrejskog jezika?

Hebrejski jezik predstavlja jezik kojim je napisana jevrejska Biblija i koji, kao takav, predstvalja ključ za celokupno i najpotpunije razumevanje Biblije, kao temelja monoteizma, ali i potonjih Avramskih religija koje su se razvile iz primarnog jevrejskog koncepta - hrišćanstva i islama. Poznavanje hebrejskog jezika otvara vrata razumevanju centralnog pravca jevrejskog misticizma, odnosno kabale, koja je bez upotrebne vrednosti hebrejskog jezika u potpunosti kriptovana te samim time nerazumljiva. Jevrejska vera za svog utemeljivača ima Mojsija, vođu i zakonodavca koji je narod oslobodio egipatskog ropstva i na gori Sinaj dao tablice sa zapovestima koje su postali temelji jevrejske religije.

Da li druge (avramske) religije imaju svoje mistične pravce?

Svaka religija ima svoje specifične pravce i vidove bavljenja teškim, kompleksnim pitanjima koja se direktno tiču njihovog matičnog verskog sistema. Hrišćanima je na raspolaganju, između ostalih, isihazam; islamu je poznat sufizam. Isto tako i mnoge hrišćanske podgrupe imaju svoje mistične pravce koji se često nazivaju njihovim kabalama, a sve to po uzoru na izvornu jevrejsku, njen sistem. Otud hrišćansku kabalu nazivamo cabala; dok je hermetistima na raspolaganju qabbalah. Svakako sve tri imaju određenih dodirnih tačaka, iako potonje dve izvornu ideju monoteizma u određenoj meri modifikuju i na taj način je odvajaju od striktnih jevrejskih korena.

Ko je izdavač Zohara na srpskom jeziku?

Izdavač prvog kompletnog prevoda Zohara na srpski jezik je izdavačka kuća Metafizika iz Beograda.

Koliko tomova čini ceo Zohar?

Celokupno delo Knjige Sjaja, Zohar, broji ukupno 23 knjige, dvadeset i tri tomova koji postupno obrazlažu neka od najzahtevnijih pitanja i nedoumica jevrejske vere, ali i hermetizma uopšte.

GLOSAR
Kabalistički pojmovnik

besplatni online leksikon jevrejskih običaja, kabalističkih pojmova, fraza i izraza

Čitajte glosar Dostupni nastavci

PRISTUP I POJAŠNJENJA KABALISTIČKE TERMINOLOGIJE

Obzirom da ''Zohar'' obiluje vrlo specifičnom i usko orjentisanom terminolgijom koja nije svojstvena drugim mističnim pravcima i praksama, sem onih pod okriljem jevrejske tradicije, judaizma, očito je jasna potreba da se na jednom mestu, sažeto, objedine svi termini i značajne reči koje se provlače kroz sve do sada objavljene tomove ovog kapitalnog dela jevrejskog misticizma, temelja kabale.

Zato u nastavku sledi presek opšte, odnosno aktuelne terminologije koja će s izlaskom svakog narednog toma biti osvežavana, dopunjivana i proširivana ili, pak, korigovana ukoliko za time bude bilo valjanih razloga. Neka ovaj kabalistički glosar svim čitaocima bude svetlilo, ali i od svake druge koristi pri plovidbi kroz ove krajnje nepredvidive vode Sefer A'Zo'ara.

Počev od 7. toma, kao dodatak i štampanom delu, prilažemo čitaocima i rečnik, odnosno glosar kabalističkih pojmova.

NA RASPOLAGANJU TRENUTNO IMATE

370 POJMOVA

- podeljenih u svim do sada objavljenim tomovima
- uključujući i tomove koji su u aktivnoj pripremi za objavu
- a sa svakim narednim tomom novi pojmovi biće abecedno pridodavani

ODABERITE POČETNO SLOVO TRAŽENOG POJMA:

A B C D E G H I J K L M N O P R S Š T U V Z Ž

A

ABA, AV אבא, אב - Otac, tata.

ABRAKADABRA אברקדברה - Verovatno najpoznatija magijska formula koja je na velika vrata ušla kako u modernu umetnost kroz svakodnevnicu crtanih filmova, tako je, s druge manje poznatije strane, postala i nerazdvojni deo mnogih duhovnih praksi i filozofskih struja XX veka. Kod orijentalnih Jevreja (mizrahim, מזרחים) verovalo se da abrakadabra poseduje određene lekovite moći koje se podstiču urezivanjem, ili upisivanjem na predmete ili objekte, pravljenjem različitih amuleta s ovim natpisom • VIŠE

ADAM HA'RIŠON אדם הראשון - Kolektivni princip duše prvoga čoveka, stvorenog bića. Princip zasnovan na, okvirno rečeno, 9 sefirot.

ADAM KADMON אדם קדמון - Prvo biće, Čovek prapolni (Iš, איש). Čovečanstvo. Kralj prirode. Biće duha. Kopija sopstvenog stvoritelja. Zato Adam Kadmon nije bio muškoga roda, čak ni dvopolan, već prapolan. Jer prapolnost je ono stanje u kojem su dva pola jedan: muškarac i žena, a nijedno. Samim tim Stvoritelj nije stvorio Evu (Hava, חוה) na način da je Adama raspolutio, ni govora, već od kvintesencije (pete supstancije) Adama Kadmona, Adamovog bivstva, i iz ovog zgusnutog bivstva stvorio Evu. Zbog toga je Eva stupila u bivstvo kao čovek i esencija njegovog bivstva • VIŠE

ADONAJ אדוני - Ime Adonaj koristimo kao jedno od glavnih zamenskih imena za Boga, usled zabrane uzaludnog izgovaranja Božijeg Imena. Na isti način koristimo i Ha’Šem – umesto četvoroslovnog Imena.

ALEF א - Prvo slovo hebrejskog alefbeta i samim tim njegova gematrijska, numerička, vrednost iznosi 1, dok je zbirna vrednost cele reči Alef (Alef, Lamed i Pe sofit) trijada jedinica: Alef 1 + Lamed 30 + Pe sofit 80 = 111 Obzirom da slovo Alef čine tri slova ono se na hebrejskom zove i ha’šiluš ha’kadoš (השילוש הקדוש), iliti sveto trojstvo. S druge, strane ta njegova vrednost je promenljiva i može vrlo lako iznositi i 1000, ako bi Alef na primer koristili za obeležavanje godina po Jevrejskom kalendaru. U tom slučaju godinu 1754. pisali bi – א’תשנ”ד. Tada Alef (1) postaje hiljadu puta snažnije i postaje Elef s gematrijskom vrednošću 1000. Alef je stoga nadmoćan i aludira na neizrecivu misteriju o Jedinstvu. Otuda imamo još jednu reč koja dolazi iz korena Alef, reč Aluf (אלוף) – majstor ili gospodar, i baš u ovom primeru, i razlici u čitanju jedinice (kao 1 ili 1000), jasno uočavamo ideju paradoksa, odnosno tzv. množinskog Jedinstva. Po strukturi slovo Alef je načinjeno od dva slova Jud (jednim iznad i jednim ispod horizonta), dok sredinom dijagonalno dominira izduženo slovo Vav koje istovremeno spaja i razdvaja dva Juda, te tako slovo Alef predstavlja i paradoks poimanja čoveka i Boga. Otud je gornje Jud Bog, a donje je čovek, Adam, dok slovo Vav predstavlja ulogu i značaj knjige, ”Tore”, koja spaja ta dva pola razumevanja celokupne stvarnosti. Vav stoji dijagonalno jer stoji ponizno pred Licem i Njegovom objavom • VIŠE

ALELUJA הללו-יה - Halelu-ja u prevodu s hebrejskog čitamo – Hvaljeni Gospod i pominje se 24 puta u Psalmima (Tehilim, תהילים). Sastoji od dve odvojene korenske celine: halelu (הללו) množinske reči muškog roda koja dolazi od hebrejskog korena halal (הלל) i označava parolu hvaljenja, izrečenu pohvalu; i zamenskog Imena Božijeg Ja(h) (יה) koje predstavlja jedno od dozvoljenih Imena kojima se Jevreji služe u svom praktikovanju vere i obraćanja Bogu • VIŠE

AHAVA אהבה - Ljubav. Istovremeno naziv jedne od svojevrsnih kapija u okviru misticizma palata (hehalot, ההיכלות), pravca koji ne pripada nužno kabali. Na taj način posmatrano, ahava je duhovno stanje stvoreno uticajem sefire Hesed (חסד), esencijalna moć rasta i razvoja svojstvena celokupnoj stvarnosti. Jer: svet je stvoren s ljubavlju i njome opstaje.

AHAVA MESUTERET אהבה מוסתרת - Skrivena Ljubav Božija prisutna u svakoj duši Jevrejskoj.

AHBI אכב"י - Jedna od metoda alef-betske transformacije, odnosno enkripcije i potencijalno dubljeg gematrijskog čitanja skrivenog smisla u tekstu. Tada alefbet delimo u dve jednake grupe od po 11 slova uparujući - prvo s poslednjim slovom (Alef-Kaf, א-כ), drugo s pretposlednjim (Bet-Jud, ב-י) i tako redom.

AKUDIM עקודים - Inicijalna, prva svetlost koja je procurela iz Adama Kadmona (א"ק) i koja je potakla obrazovanje svetih sefira, te daljeg usložnjavanja i formiranja 10 sefirot. Ona koja je trebalo ispuni Posude (Kelim, הכלים).

ALBaM אלב"ם - Jedna od metoda alef-betske transformacije, odnosno enkripcije i potencijalno dubljeg gematrijskog čitanja teksta. Tada Alef (א) postaje Lamed (ל), a potom Lamed, po ATBaŠ sistemu prelazi u Kaf (כ); dok bi upotrebom AHBI-ja vratili Alef u nazad u Alef. Pun krug.

ALHEMIJA خيمياء - Poreklo alhemije gubi se u drevnim vremenima, te nema takvog spomenika u kojem se ne bi mogao naći trag koji ne bi upućivao na još raniji. Kažu da je alhemija (خيمياء – al-kimiya, khumeia, χυμεία) magijsko znanje i ako magiju celog sveta uzmemo kao deset desetina, devet desetina od toga potiče iz Egipta. Upravo se zbog toga naziv objašnjava egipatskim rečima hem i hemet. Ovom hemu (كيمياء) je zatim dodato arapsko al (ال); tako je nastalo al-hem • VIŠE

AM JISRAEL HAJ עם ישראל חי - ''Narod Izraela živi'' predstavlja raspostranjeni izraz kojim se veliča Jevrejski narod, narod Izrailja. Njime se budi osećaj potrebe za očuvanjem Jevrejske nacije, afirmacije jevrejskog identiteta, samim time za preživljavanja mnogih smutnih vremena istorije, a koja se konstantno po tom osnovu ponavljaju. Fraza je uobličena od strane ribi Šlomo Karlibaha (שלמה קרליבך) koji je komponovao ovu sada već nezvaničnu himnu 1965. godine koja je pre svega služila kao izraz podrške Jevrejima Sovjetskog saveza. Reči fraze izvorno dolaze is Postanja 45:3, tamo je upisano: I reče Josif braći svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac još u životu? (Va'jomer Josef el ehajv: Ani Josef; ha'od avi haj, ויאמר יוסף אל־אחיו אני יוסף העוד אבי חי). Potom je Karlibah Je li mi otac još u životu (Ha'od avi haj) zamenio sa Narod Izraela živi (Am Jisrael Haj) • VIŠE

AMA אמה - Merna jedinica poznata i kao lakat (ili biblijski kubit), a definisana kao raspon između padlaktice i vrha srednjeg prsta, te jedan lakat približno iznosi 0.5 metara.

AMEN אמן - Potvrdna deklaracija koja značenjem "neka tako bude" potvrđuje prethodno izrečeno molitvu, stav ili intenciju.

AMIDA העמידה, ŠMONE ESRE שמנה עשרה - Osamnaest (šmone esre na hebrejskom jeziku) jer se odnosi na 18 osnovnih blagoslova, predstavlja centralni momenat jevrejske liturgije koji je u današnje vreme na snazi. Zbog njene značajne uloge u duhovnom životu svakog Jevrejina, naziva se i samo Molitva što nije slučaj ni sa jednom drugom molitvom u rabinskoj literaturi • VIŠE

AM KADOŠ עם קדוש - Sveti narod • VIŠE

ANA BEHOAH אנא בכח - Molitva napisana još u prvom veku n.e. od strane velikog rabina, i mistika, Nehunije ben Ha’Kane. Komponovana je u skladu sa 42 imena Boga, praksom koja se, po legendi, proteže čak do praoca Abrahama. Pesma je oblikovana u 7 redova, s po 6 reči u svakome od njih, gde se uzimanjem prvog slova svake od početnih reči na kraju dobija 42-slovno Ime • VIŠE

ANŠE KNESET HA'GDOLA אנשי כנסת הגדולה - Radi se o Velikoj narodnoj skupštini, iliti sinodu, koji je činilo 120 pisara, mudraca, proroka i drugih učenjaka još od perioda iz vremena Drugog Hrama pa sve do ranog helenizma.

ARAMEJSKI JEZIK - ARAMAJA ארמיא, ARAMIT ארמית - Aramejski jezik, ili severozapadni semitski jezik, možemo reći da je bio kolokvijalni jezik Jevreja u zemlji Izrailjskoj (Erec Jisrael, ארץ ישראל) u periodu oko prvog veka, dok ga u današnje vreme nalazimo tek u fragmentima u govoru pre svega kod kurdskih Jevreja (Jehude Kurdistan, יהודי כורדיסטן) • VIŠE

ARHETIPOVI BROJEVA I SLOVA - Pre čitanja i upuštanja u izučavanje arhetipova slova kroz bazični sistem materijala izložen u knjizi "Sefer Jecira" (ספר יצירה), dobro bi bilo da se razmotre osnovni elementi koji generalno tvore tekst – slova (otiot, אותיות). Ova reč na hebrejskom (u jednini: ot, אות) ne označava samo slovo hebrejskog alefbeta već i znak, otisak, simbol, te na taj način otkriva svoje zaboravljeno ontološko poreklo. asuprot našim slovima koja su jednostavni ćirilični elementi (A, Б, В, Г…), otiot su nazivi za slova koji se moraju napisati, a ne označavati početnim slovima • VIŠE

ARIH ANPIN אריך אנפין - Aspekt božanske emanacije u sferi sefire Keter.

ARMAGEDON ארמגדון, HAR MEGIDO הר מגדו‎ - Reč je o terminu koji se u hrišćanskoj "Bibliji" pominje na samo jednom mestu, dok ga u tekstu jevrejske "Biblije" nalazimo čak 12 puta, uglavnom u formi naziva starog utvrđenja po nazivu Megido. Samim time, poreklo ove složenice proslavio je grčki tekst, a dolazi od hebrejskog Har Megido, Planina Megido (po nazivu istoimenog utvrđenja na vrhu istog - Tel Megido, תל מגידו). Prema hrišćanskom stanovištu, reč je o poprištu odlučujuće bitke između dobra i zla na kraju vremena.

ARON HA'BERIT ארון הברית - Kovčeg saveza predstavlja fokus celokupnog Jevrejskog bića, vere, misticizma. Fokusna tačka Hrama ka kojoj se usmerena sva pažnja, molitve i nadanja • VIŠE

ASMEDAJ אשמדאי, ASMODEJ - Prema tumačenjima koja dolaze još iz zoroastrizma (آيين زرتشت), ali i kasnijih jevrejskih legendi, reč je o – Princu demonskih bića. Kao entitet pominje se pre svega u grimoaru "Ars Goetia" (The Lesser Key of Solomon: Lemegeton Clavicula Salomonis), kao i u delu "Knjiga Tovitova" (Sefer Tovija, ספר טוביה), drevnom jevrejskom delu verskog karaktera koje nije uključeno u kanon "Biblije" (TaNaH, תנ"ך), ali se zadržalo u svesti naroda i užoj usmenoj tradiciji. Asmodej se tu pojavljuje kao posredni mučitelj žene po imenu Sara (שרה), te joj jednim za drugim ubija muževe – čak sedmoricu njih. I to svaki put za vreme večernjeg svadbenog veselja. Ipak, Sarin osmi muž, Tovija (טוביה) uspeva da se suprotstavi demonu za vreme večernjeg svadbenog slavlja i potom sa Sarom provodi niz godina u skladnom, mirnom braku • VIŠE

AŠKENASKI IQ - Pitanje da li aškenazi Jevreji (Jeudej aškenaz, יהודי אשכנז) imaju viši koeficijent inteligencije (IQ) u odnosu na druge etničke grupe često ume da se pojavi kao jedno kontraverzno pitanje, ali istovremeno i kao pitanje koje vredi i malo dublje i podrobnije istražiti jer je više studija do sada zaista ukazalo na to da aškenazi u proseku imaju IQ količnik u rasponu od 107 do 115 poena. Takođe, isto tako je činjenično poznato kako aškenazi, kao jevrejska podgrupa imaju više nego uočljivu prisutnost, ali i uspeha, u intelektualno-naučnim sferama ljudskog delovanja i to daleko od proporcije spram broja ljudi koji ovu grupu čine. Prema naučnom radu iz 2005. godine objavljenom pod nazivom "Natural History of Ashkenazi Intelligence", predočeno je dâ Jevreji kao grupacija genetski prenose i nasleđuju značajno viši vid verbalne (verbal intelligence) i prirodno-matematički (mathematical intelligence) orjentisane inteligencije u odnosu na prostornu (spatial intelligence), koja je, pak, niža od proseka nego kod ostalih etničkih grupa u svetu • VIŠE

ATBaŠ אתב"ש - Jedna od metoda alef-betske transformacije, odnosno enkripcije i potencijalno dubljeg gematrijskog čitanja teksta. Ovaj princip vrlo lako može biti modifikovan i primenljiv na druga pisma koja ne moraju nužno biti semitskog porekla, već i indoevropskog. Ovaj metod prvo slovo pretvara u poslednje, drugo u pretposlednje i tako dalje, redom.

ATIK JOMIN עתיק יומין - Treća faza (parcuf) razvoja sefire Keter. Dakle, odnosi se na pradavne eone kada je počelo formiranje i raspoređivanjei sâmih sefirot Drveta života. Onda kada su udarani temelji mehanici Postanja.

ATIKA KADIŠA עתיקא קדישא - Drevni Sveti, uz Arih Anpin (aspekt božanske emanacije u sferi sefire Keter, אריך אנפין), predstavlja najviši mogući stepen egzistencije. Postojanja. Na taj stav nas prvenstveno upućuje tumačenje hasidsko-kabalističkog "Seder Hištalštelus" (סדר השתלשלות) dela koje se bavi aspektima drugih ravni postojanja, samim tim i onih najviših.

AVAJA הויה - Ukoliko želite da na određeni način izgovorite Tetragramaton, čuveno četvoroslovno Božije Ime, a da time ne prekršite zapovest o uzaludnom izgovaranju Imena - onda ga trebate ovako reći.

AVDALA הבדלה - Čin obeležavanja kraja Šabata i početka nove nedelje (ševua hadaša, שבוע חדשה), koja po opšteprihvaćenom, globalnom kalendaru počinje u nedelju, što je ponedeljak (jom rišon, יום ראשון) po jevrejskom računanju vremena. U bukvalnom prevodu jom rišon i znači – dan prvi.

AVIJUT עבייות - Sebične, odnosno naše jake egoistične potrebe koje nas odvajaju od istinske prirode i sprečavaju nas u rastu i uvek potrebnim promenama i prilagođavanju. Kako u našem okruženju, tako i onima u svetu. Zato kažemo da nas avijut odvaja od Ha'Šema. No, ukoliko uspemo da nadvladamo avijut, on tada biva preoblikovan u zahut (זכות) - pročišćenje, i na taj način prosvetljeni pojedinac može nastaviti s radom na sebi, razvojem. Više nema prepraka na tom putu.

AVIR KADMON אויר קדמון - Primordijalni vazduh u formi meta-medijuma, odnosno atmosfera pre procesa stvaranja, direktno iz Ejn Sof-a. Iz praznine, ništavila.

AVOT אבות - Praoci Abraham (Avraham, אברהם), Isak (Jichak, יצחק) i Jakov (Ja’akov, יעקב).

AVRAM אברם - Avram je praotac Jevreja. Istovremeno i patrijarh sviju 3 glavnih avramskih religija - judaizma (ja'adut, יהדות), hrišćanstva (nacrut, נצרות) i islama (ٱلْإِسْلَام אסלאם). Avram izvorno u judaizmu uspostavlja vertikalu između Boga i Jevrejskoga naroda; u hrišćanstvu duhovni je rodonačelnik sviju verovanja; u islamu Ibrahim je konekcija svim islamskim prorocima sa Adamom (אדם), što kulminira Muhamedom (مُحَمَّد).

AVRAM U AVRAHAM - Kada je Avramu (אברם) promenjeno ime u Abraham (Avraham, אברהם) to je učinjeno umetanjem dodatnog slova He (ה) čija je gematrijska vrednost 5, dok se, prema široj tradiciji, za to slovo vezuje i broj delova ljudskog tela, koji iznosi 248. Upravo ovom vrednošću aludira se i na pet nivoa duše, sopstva. Kada je Avramu pridodato He, tim činom mu je ustupljena vlast nad poslednjih pet delova tela – nad očima, ušima i polnim organom, kako je i naglašeno u "Talmudu". Time mu je data prevlast nad celokupnim telom • VIŠE

AZAZEL עזאזל - Žrtveni jarac za jom kipurski obred.

B

BA'AL TEŠUVA בעל תשובה - Onaj koji se posle perioda duhovnog lutanja vraća svojoj izvornoj (jevrejskoj) religiji, veri. Svojevrsni povratnik koji se nalazio na suprotnoj strani spektra od cadika (צדיק), pravednika, koji nikada nije zapao u slični vid krize, posrnuća ili sekularizma.

BARAJTA ברייתא - Odnosi se na tradiciju Jevrejskog usmenog zakona koji ne obuhvata "Mišnu", tzv. mišnajsku akademsku eru.

BE'ER ŠEVA באר שבע - Berševa, Beršeba ili sedam izvorišta.

BEJT HA'KNESET בית הכנסת - Sinagoga je grčka reč za ono što Jevreji zovu dom zbora,
bejt ha’kneset-om • VIŠE

BEJT HA'MIKDAŠ בית המקדש - Jevrejski Hram u Jerusalimu jeste Mikdaš, odnosno Bejt A'Mikdaš - centralna struktura jevrejske vere - judaizma - a nakon perioda Šatora od sastanka (Miškan, משכן) koji je nekada postojao i mobilno se selio od plemena do plemena, po potrebi. Danas je od Hrama preostao samo Zapadni zid (Ha'Kotel Ha'Ma'aravi, הכותל המערבי) kao centralni, materijalni dokaz postojanja glavnog svetilišta u Jevreja, a koji je, pak, tek samo jedan deo zidina unutar koje su se nalazila oba jevrejska Hrama u prošlosti. Prvi je podigao kralj Solomon 833. godine pre nove ere, te porušen 423 p.n.e; dok je drugi Hram postojao u rasponu od 349. g. p.n.e, sve do 69. godine nove ere.

BERIT MILA ברית מילה - Obrezivanje se obavlja osmog dana po rođenju deteta, tada mu se obično daje i ime.

BeŠT בש"ט - Akronim imena čuvenog Gospodara Dobroga Imena, Ba'al Šem Tov-a (בעל שם טוב), utemeljivača hasidizma.

BETEL, BEJT EL בית אל - Bukvalno prevedeno, naziv Bejt El označava Božije prebivalište, dom Šehini, Božijoj manifestaciji na fizičkoj ravni.

BIBLIJSKI KONCEPT VREMENA - Prva stvar koju neko mora da zna kada se susretne s knjigom kakva je "Biblija" (Jevrejska Biblija, TaNaH תנ”ך) jeste da se najvećim njenim delom radi o alegoriji, iako i sadrži deo istorijskih podataka kojima se barata iz perioda njenog sastavljanja. To preneseno značenje predstavlja svojevrsni način zatvorene komunikacije učenih ljudi toga vremena, gde se veoma pazilo dâ kada se nešto izjavi i zapiše to dobrim delom, ostane pod ključem. Prvenstveni razlog za tako nešto jeste opreznost u mudrosti koja kaže da nije svako znanje za bilo koga, već našim intelektom, razmišljanjem i stavom ono mora biti zasluženo • VIŠE

BITUL בטל - Poništenje. Nulifikacija. Anihilacija. Svojevrsno duhovno stanje inicirano sefirom Hohma (חוכמה). No, dva su bitula: bitul be'meciut (בטל מציאות), iliti apsolutna egzistecijalna nulifikacija pri kojem se potpuno gubi osećaj nezavisnog postojanja; bitul ha'ješ (בטל היש), odnosno nulifikacija ega, niža forma procesa koja se postiže stalnim naporima.

BNE ADAM בני אדם - U bukvalnom prevodu čitamo – Adamovi sinovi, dok u prenesenom značenju vidimo – ljude, ljudski rod.

BOHU בהו – Haos (i pustoš) • VIŠE

BORE PRI HA'GAFEN בורא פרי הגפן - Reč je o formi blagoslova, koja se dodaje na standardnu osnovu svakog blagoslova, a u ovom slučaju se izgovara pre ispijanja (kašer, כשר) vina i drugih voćnih napitaka • VIŠE

BOŽIJA IMENA - Neka od zamenskih Božijih Imena su: El-Jon (Vrhovni, עליון), El Roi (Svevideći, אל ראי), Elah (verovatni koren muslimanskog Alah, אלה ٱللَّٰه), Ba’al (Gospodar, בעל), Adošem (kombinacija Ha’Šem i Adonaj, אדושם), Ribono Šel Olam (Gospodar sveta/svemira, ריבונו של עולם), Mi Še’Amar Ve’Haja Ha’Olam (Onaj koji se oglasio i svet stvorio, מי שאמר והיה העולם), Gvura (Moć, גבורה), Meleh Ha’Melehim (Kralj nad Kraljevima, מלך המלכים), Ha’Kadoš Baruh Hu (Sveti, neka je blagosloven, הקדוש ברוך הוא), Ha’Rahaman (Milostiv, הרחמן) • VIŠE

BROJANJE OMERA, SFIRAT HA’OMER ספירת העומר - Prevod imena praznika Šavuot znači - nedelje, sedmice. Naziv dolazi od specifične pozicije Šavuota u Jevrejskom kalendaru jer se obeležava nakon sedam izbrojanih sedmica, počevši od drugog dana Pesaha i uvek pada 6. dana meseca Sivana. Čitav ovaj period brojanja 49 dana (50. dan je Šavuot) zove se brojanje omera i simbolički funkcioniše kao spiritualna priprema – usavršavanje individue koja vodi do simboličkog ponovnog primanja Tore. Jevrejski narod je od krhkog emotivnog i psihološkog stanja nakon izlaska iz Egipta uzrastao do spiritualno jakog naroda spremnog da primi Toru – konstitutivni akt koji Jevreje povezuje i čini ih narodom. Tako se i današnji Jevreji, brojanjem omera i spiritualnim pripremanjem za praznik Šavuot (koji i slavi primanje Tore), trude da rade na sebi i na svom ličnom psihološkom i spiritualnom usavršavanju koje im daje i bolju pripremljenost za kvalitetniji i odgovorniji odnos prema sebi i drugima. Reč omer potiče od naziva za prilog u ječmu koji se u vreme postojanja Hrama ostavljao drugog dana Pesaha.

C

CADIK צדיק - Pravednik, dobročinitelj.

CADIK NISTAR צדיק נסתר - Skriveni pravednik. Onaj koji čini dobra dela, ali zajednica ne zna o kome je reč. Legenda kaže da u svakoj generaciji imamo po 36 cadikim nistarim, zajedno sa 36 cadikima, te oni skupa čine 72 tzv. mosta ka 72 Božija Imena koja se na taj način materijalizuju u svetu, kroz konkretna njihova dela.

CICIT ציצית - Vid molitvenog remenja, odnosno molitvenih resa koje nose pobožni Jevreji i čija je, jedna od uloga, da nas stalno podsećaju na veliki broj Božijih zapovesti koje moraju biti poštovane.

CIMCUM צמצום - U razbijanju posuda (ševirat ha'kelim), neki deo Božanskog Bića biva prognan izvan Njega, dok se cimcum, na kraju krajeva, može protumačiti kao progonstvo u Njega samog. Prvi od svih činova nije čin otkrivanja, već čin ograničavanja. Tek drugim činom Bog šalje zrak svoje svetlosti i počinje da se otkriva, bolje rečeno raspliće kao Bog Stvoritelj u praiskonskom prostoru Svog stvaranja. Svakom novom činu emanacije i ispoljavanja prethodi čin koncentrisanja i uvlačenja. Koncept pulsirajućeg Boga, nešto nalik modernom konceptu Velikog praska • VIŠE

CRVENI KONAC, HUT HA'ŠANI חוט השני - Verovatni začetak prastarog običaja vezivanja skerletne, crvene vrpce, crvenog konca za zaštitu. Protiv uroka • VIŠE

ČETVOROGLAVO SLOVO ŠIN - Jasno je da slovo Šin ש može biti korišćeno i sa četiri Jud י glave umesto sa tri, onda kada se upisuje na tefilin (תפילין), na molitveno remenje. Troglavo Šin je Šin s ovoga sveta; četvoroglavo je ono koje je u svetu koji dolazi (ha’olam ha’ba, העולם הבאה). Četiri njegove glave naglašavaju natpis Svemogućeg – Šadaj (שדי), kome se tokom ove molitve obraćamo što podiže značaj ove radnje imajući u vidu težnju ka svetu koji dolazi • VIŠE

D

DA’AT דעת (SEFIRA) - Skrivena 11. sefira na srednjem stubu Drveta života, iznad sefire Tiferet, označava (skriveno) znanje. Ono znanje koje balansira prvu i drugu trijadu Drveta života. Otud se ne ucrtava • VIŠE

DA'AT HA'NE'ELAM דעת הנעלם - Skriveno znanje. Aludira na skrivenu sefiru Da'at (דעת).

DAM דם, KRV - Korišćenjem, te usložnjavanjem ove osnovne reči dobijamo i druge veoma značajne, poput: Adam (אדם), Čovek; Adama (אדמה), Zemlja; Adom (אדום), crveno. Sve one sugerišu na biće načinjeno od zemlje, i crvenog fluida života, krvi.

DAVIDOV ŠTIT, MAGEN DAVID מגן דוד - Davidova zvezda u srpskom je više prevod u duhu našeg jezika, dok u ispravnom prevodu označava pojam - Davidov štit, Magen David.

DAVKA, DEVEKUT דבקות - Ili devekus, možemo prevesti i shvatiti kao Jevrejski koncept približavanja Bogu, priljubljivanja Bogu, i dolazi od korena reči devek (דבק) koja bukvalno znači lepak. Ne retko se opisuje dubokim meditativnim stanjem, nalik transu, koje se postiže za vreme molitvi, izučavanja "Tore", ili za vreme operacije ispunjenja 613 micvot (מצוות) i predstalja duboko ukorenjenu praksu u Jevrejskom verskom životu.

DESET (LJUDI) - Deset se smatra minimumom celine, jedinstva (jahid, יחיד) Isto tako i (puna) služba u sinagogi ne može da se održi bez prisustva minjana (מניין) odnosno kvoruma koji čini bar desetorica odraslih Jevreja. Takođe, hebrejsko slova Jud י ima vrednost 10 i to slovo je sastavni element svakog hebrejskog slova, baza, te njime započinje i Ime Božije.

DIBUK דיבוק - Tip entiteta koji isključivo zaposeda ljude i znanje o njima/njemu dolazi još iz ranih perioda savremene Jevrejske mitologije, ili okvirno od XVI veka. Veruje se da je pre svega reč o često zalutalim, muškim dušama preminulih ljudi koji privremeno zaposedaju žive, ženske duše (seksualnim putem), s ciljem da završe nedovršene poslove, ili bilo šta u čemu ih je smrt preduhitrila i nakon toga napuštaju telo zaposednutog. Ili, pak, posle čina egzorcizma kada se Dibuk nasilno proteruje. Veću popularnost Dibuk stiče zahvaljujući istoimenoj drami rusko-jevrejskog pisca Simona Anskog iz 1914. godine - o mladoj koja je zaposednuta dušom čoveka za koga je trebala da se uda. Ovo Simonovo delo predstavlja jedno od značajnijih dela u istoriji teatra na jidišu • VIŠE

DIKNE ARIH ANPIN דיקנא אריך אנפין - Vizuelna manifestacija brade Arih Anpina, one koja se u celosti sastoji od 13 pojedinačnih nivoa iliti segmenata, kojima, zarad lakšeg shvatanja, pripisujemo čovečije telesne atribute. Oni istovremeno korespondiraju i sa 13 principa Božanske milosti.

DIN דין - Sud. Ujedno može poslužiti i kao sinonim za geburu, gvuru (גבורה).

DRVO ŽIVOTA, EC HAJIM עץ חיים - Centralni je kabalistički glif na kojem je simbolično predstavljena evolucija stvaranja kroz 10 (+1) energetskih sfera, odnosno sefira, kao i njihove potonje korespondencije • VIŠE

E

EHEJE אהיה - Govorimo o ključnom Božijem Ime pod okriljem vrhovne sefire Keter (כתר), kabalističkog Drveta života. Pod okriljem je arhanđela Metatrona (מטטרון). Ime te skupne tačke je Ja Jesam (odnosno: onaj koji jeste/koji će biti). Ta tačka je nazvana Prvom krunom, Krunom Krune, jer zauzima najviše mesto. Nazivana je i starom, jer je prva emanacija, primordijalna. Bela glava, Drugo lice – odnosno Makroprozopus, ili nedokučiva visina, jer upravlja svim drugim emanacijama. Svoj pandan među božanstvima drugih tradicija nalazi u liku Zevsa, Harpokrata i Jupitera, simbolišući postignuće Velikog Dela • VIŠE

EHEJE AŠER EHEJE אהיה אשר אהיה - ''Ja sam Onaj koji Jesam/Koji će Biti'' prevod odgovora koji je Mojsije dobio upitavši u Izlasku 3:14 za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz "Tore". Sâma reč eheje dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה) koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti. S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti • VIŠE

EJN אין - Predstavlja Ništavilo kao osnovnu stvaralačku potenciju. To Ništavilo je Bog kojim se kabala bavi i kojega pokušava da definiše.

EJN SOF OR אין סוף אור - Stvaralačku Silu, u kabali, nazivamo Ejn (אין) što u direktnom prevodu sa hebrejskog označava Ništavilo, Ništa. Potom sledeće polje ove bezgranične egzistencije, Ejn Sof (אין סוף), bi mogli prevesti kao Beskraj. Kao Jedan (1), na Nulu (0) Ejn-a; Ejn Sof je Apsolutno Sve na Ejn-ovo Aposlutno Ništa. Transcedentalni Tvorac ovde je Ejn, a Imanentni Bog je Ejn Sof. I Ništa i Sve tu su jednaki, u ekvilibrijumu. Izvan koncepta Ejn i Ejn Sof nema mogućnosti pridodavanja bilo kakvih dodatnih antributa ovom Apsolutu. Tvoračka Sila jeste Tvoračka Sila i ništa sa Njom nije uporedivo. Tradicija kaže da kada je Bog poželeo da vidi Sebe, Njegova Volja uobličila se u svetlu manifestovanom nigde i svuda. Prema tome, na posletku, Ejn Sof Or, poput Bezgranične Svetlosti (אין סוף אור) ispoljava svoju Sveprisutnost kroz Apsolutno Sve • VIŠE

ELOHIM אלהים - Ko je, ili ko su Elohim? U uobičajenom engleskom prevodu jevrejske "Biblije" na mestu reči Elohim stoji prevod – Bog; imenica u množini tamo se prevodi imenicom u jednini. Jedino opravdanje za to je dosta neubedljivo i glasi da je ta reč svakako množinska, ali je ne treba koristiti u množinskom smislu. To je množina koja označava izvrsnost. No, to je samo pretpostavka čija vrednost može da bude valjano ocenjena na osnovu stiha iz Postanja 1:26: Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi (Va'jomer Elohim na'ase Adam be'calmenu ki'dmutenu, ויאמר אלהים נעשה אדם בצלמנו כדמותנו) • VIŠE

EMUNA אמונה - Vera, odnosno sila darovanja pažnje koja nadilazi našu egoističnu i materijalnu prirodu.

EZOV אזוב, MILODUH - Aromatična biljka s teritorije Bliskog istoka, Izraela, čija se uloga i značaj u tekstu Biblije vezuje za ritualno, odnosno duhovno pročišćenje. Majmonides, kao i neki drugi još stariji mudraci nazivali su je i za'atar (זעתר). Konkretno se odnosi na praznovanje Pesaha, odnosno obeležavanje izgona iz Egipta, najstarijeg Jevrejskog praznika.

G

GADLUT גדלות - Stanje uzvišene svesnosti, samim time i sticanje intelektualne i emocionalne zrelosti individue.

GALUT גלות - Reč za progonstvo dolazi od korena GLT (גלת) čijim se slovima i tvori reč galut progon, izgon (Jevreja), osnova za ono što je danas poznatije pod nazivom dijaspora. Naravno, postoje određene razlike između reči dijaspora i galut, ali je možda najveća ona koja galut više boji teološkom bojom progonstva.

GAN EDEN גן אדן - Rajski Vrt. Raj. Mesto odmora za sve duše posle odvajanja od njihovih fizičkih tela. Postoji gornji i donji Gan Eden: Gan Eden Elyon (גן עדן עליון) gde duše uživaju u čistim duhovnim zadovoljstvima i nemaju nikakvu duhovnu sliku koja odgovara njihovim prethodnim telima; Gan Eden Tahton (גן עדן תחתון), u donjem Edenu, duše uživaju u duhovnim zadovoljstvima, ali još uvek imaju duhovno telo koje nalikuje njihovim prethodnim telima.

GAON גאון - Titula genijalca koju su određeni mudraci nosili tokom post-talmudskog perioda koji okvirno smeštamo u tzv. gaonski period period između VII i XI veka. Termin je nastao kao skraćenica od Roš Ješivot Gaon Ja'akov (Glava ješive, krasota Jakovljeva, ראש ישיבות גאון יעקוב), i u početku je imala negativnu konotaciju, više arogantnu; da bi se to vremenom promenilo i postalo stvar prestiža, u veličanju nečijeg znanja i mudrosti.

GEHINOM גיהנם - Potonjim (avramskim) religijama Gehinom poslužio za oblikovanje ideje o paklu, kao mestu kažnjavanja gde dolaze duše grešnika. Istorijski gledano, reč je o mestu gde su u davna vremena prinošene ljudske žrtve.

GEMATRIJA גמטריא - Predstavlja poseban sistem tumačenja hebrejskih slova kroz brojčane vrednosti koje svako od njih poseduje, samim tim svaka reč, rečenica ili deo teksta mogu biti tumačeni numerički i time se otključava poseban nivo tumačenja i značenja napisanog. U stara vremena Jevreji nisu imali posebne simbole za brojeve, već su beleženi slovima hebrejskog alefbeta • VIŠE

GEULA גאולה - Pokajanje.

GILGUL HA'NEŠAMOT גלגול הנשמות - Svojevrsni koncept reinkarnacije, odnosno preciznije rečeno - točka (sudbine), a pod okriljem mističnog tumačenja judaizma te ga ovde nazivamo terminom gilgul (גלגול), odnosno gilgul ha'nešamot. Ova reč osim značenje točka, iliti točka duše, odnosi se i na cikluse u formi protoka vremena i samim time ovaj hebrejski termin donekle može biti adekvatan za poređenje u vezi s idejom o reinkarnaciji duše, iako nije reč o potpuno istom konceptu. No, veoma nalikuju. Prvu jasniju artikulaciju ove ideje u okviru kabale dobijamo od Jichaka Lurije (יצחק בן שלמה לוריא אשכנזי) i lurijanske kabale tokom XVI veka pri Ha'Arijevim (האר"י) pojašnjenjima vezanim za proces Postanka kao mistične baze • VIŠE

GMAR TIKUN גמר תיקון - Ovaj termin bukvalno možemo preveseti kao - poslednja zakrpa. Zakrpa kojom vršimo finalnu korekciju povodom problema egoizma u nama, pretvarajući ga u ljubav. Brižnost. U kvalitet suprotan prethodnom negativnom. Gmar tikun je poslednji korak pre postanka zahutom. Odnosno kraja svim korekcijama.

GOG I MAGOG, GOG U'MAGOG גוג ומגוג - Prema jevrejskoj eshatologiji Gog i Magog predstavljaju svojevrsne persfonifikacije silina koje će Mesija da poništi, čime će i ozvaničiti početak mesijanskog doba.

GOJIM גוים - Termin gojim množinski je oblik reči goj (גוי) koja je još u biblijskom hebrejskom jeziku (ivrit mikrajit, עברית מקראית) označavala osobu, ili grupu njih koja je istog etničkog porekla. U tom smislu u današnje vreme goj se slobodno može tumačiti i nacijom. No, problem s ovim izrazom je taj što se za isti danas pogrešno vezuje negativna konotacija a u okviru tvrdnje da su se njome pogrdno iznačavali svi ljudi koji nemaju jevrejsko poreklo, dok je realnost upravo suprotna. Reč goj se još iz biblijskih vremena koristila kako za nejevreje, tako i za Jevreje. Za bilo koju grupaciju na određenom podneblju. Hrišćanski je fundamentalizam u najvećoj meri uticao da se goj danas generalno antisemitski prisvaja.

GOLEM גולם - Psaltir 139:16 predstavlja jedino mesto u Bibliji gde se korišćenjem reči galmi (גלמי) postavlja osnov za kasniju mitsku priču o Golemu. Preciznije značenje reči galmi jeste - moje svetlosti zametak; sirova srž - koja je na ovom mestu postavljena pred Božanske oči, nesavršena kao takva. Takođe se zanimljiva paralela može povući u pravcu njenog modernog značenja, u modernom hebrejskom jeziku, jer rečju golem aludiramo na glupost i bespomoćnost. Nešto poput metafore za nekoga bez mozga, nečemu čija je jedina svrha da služi svojoj primitivnoj, tj. unapred programiranoj svrsi. Poput smotanosti ili nespretnosti pronalazimo je i na jidišu – gojlem • VIŠE

GOMORA, AMORA עמרה - U originalnom tekstu jevrejske "Biblije" Gomora je Amora, dok se ovo potonje čitanje odomaćilo nakon grčkog prevoda, odnosno "Septuaginte", kada su usvojeni nazivi kojima i danas univerzalno baratamo. Izmena u čitanju nastala je onda kada se grčki redaktor teksta opredelio za staro čitanje hebrejskog slova Ajin ע, koje se nekada izgovaralo Gajin. Otud Gomora.

H

Ha'ARI האר"י - Akronim Isaka Lurije (יצחק בן שלמה לוריא אשכנזי), utemeljivača pravca pri jevrejskom misticizmu iz Cfata, lurijanske kabale.

HA'ESEG ההשג - Krajnji stepen razumevanja i prepoznavanja svakog pojedinačnog stanja i odnosa u nama i oko nas - to nazivamo postignućem. Dostignućem.

HaBaD חב"ד - Akronim za višu trijadu Drveta života: Hohma (חוכמה), Bina (בינה), Da'at (דעת). Istovremeno reč je i o nazivu jevrejskog ortodoksnog, Hasidskog verskog pravca, Habad-Ljubavič (חב״ד ליובאוויטש), odnosno dinastije koja je, između ostalih, u svakodnevnu praksu uvela i određena pravila utemeljana duboko na kabalističkim principima i u skladu s time razvila i ritualno-upotrebnu vrednost kroz svakodnevnu praksu.

HAGADA הגדה - Radi se o egzegezi, kritičkom tumačenju biblijskog teksta koje može biti prisutno u delima rabinske literature, posebno u "Talmudu", i ne odnosi se na versko pravo već često inkorporira folklore, narodna verovanja, anegdote i praktične savete iz različitih sfera života.

HAJOT חיות - Četvorokrili anđeoliki entiteti koje je Jezekilj (Jehezkel, יחזקאל) video u svojoj viziji Božanskih kočija (Merkava, מרכבה), a koji nastanjuju svet Jecire (Olam Jecira, עולם יצירה).

HALA חלה - Posebna vrsta ceremonijalnog hleba, hleba koji se svečano priprema za praznovanje Šabata.

HALAHA הלכה - Osnova jevrejskog verskog zakona koji je proistekao iz tumačenja pisane i usmene "Tore". Svojevrsni pravni sistem kojeg bi trebalo da se pridržavaju svi Jevreji svakodnevno.

HALAL חלל - Prazan prostor. Vakuum kružnog oblika koji je ostao posle Cimcum-a (צמצום), povlačenja, sažimanja. On sadži sve mogućnosti postojanja za odvojene entitete zahvaljujući udaljenosti i smanjenom intenzitetu svetlosti.

HALICA חליצה - Simbolički akt kada žena odbije jibum formu braka, tada udovica skida obuću svome deveru odričući se prava na formalnu bračnu zajednicu sa njim. Isto tako halica je moguća i od strane muškarca.

HAMEC חמץ - Zbog kvasca koji određene namirnice kao jedan od svojih sastojaka sadrže, takav tip hrane je zabranjen za konzumaciju, ali i posedovanje tokom trajanja praznika Pesah. Obaveza je da se pre Pesaha kuća očisti od svega što u sebi sadrži kvasac. Dakle, potrebno je tu hranu ili uništiti ili prodati, te za vreme trajanja ovog praznika pripremati hranu koja ne sadrži kvasac.

HANUKA חנוכה - Praznik svetlosti koji traje osam dana i noći i obeležava se u znak sećanja na sva čuda koja su se desila tih dana. Za obeležavanje ovog praznika koristi se poseban osmokraki svećnjak, s dopunskim devetim krakom za svećicu na sredini svećnjaka, poznat kao menora za Hanuku (Menora Hanuka, מנורת חנוכה) ili Hanukija. Hanukija gori tokom svih osam dana i noći proslave praznika zbog pobede Jevreja Makabejaca (Makabim, מכבים) nad paganskom grčko-asirskom vojskom predvođenom Antiohijem Četvrtim, te potonjeg posvećenja Drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני) koji je bio oskrnavljen tokom njihove okupacije Jerusalima • VIŠE

HA'OLAM HA'BA העולם הבאה - Svet koji će doći predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti, u svetu koji se postavlja prema čoveku u odnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet u kojem sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze (העולם הזה).

HASADIM חסדים - Množinski, plemeniti uticaj sefire Hesed (חסד).

HA'ŠEM השם - Usled zabrane uzaludnog izgovaranje Božijeg Imena, oslovljavamo Ga sa Ha’Šem, odnosno rečju – Ime • VIŠE

HAŠGAHA PRATIT השגחה פרטית - Individualno Božansko proviđenje, ono koje stoji nasuprot onom češćem, grupnom proviđenju (hašgaha klalit, השגחה כללית).

HAŠMALIM חשמלים - Svojevrsni elektroliki nebeski entiteti čije pominjanje direktno nalazimo u tekstu jevrejske Biblije, tačnije u 4. i 5. stihu prve glave proroka Jezekilja (elektrum). Njihova jednina glasi ha'hašmal (החשמל) i veliki Majmonides (RaMBaM, רמב״ם) ih svrstava u četvrtu kategoriju nebeskih anđeoskih entiteta. Grčka Septuaginta ih takođe opisuje i samim time i naziva tzv. elektronima (ηλεκτρον). Tako je, na posletku, sasvim prirodan tok stvari i to što savremeni hebrejski jezik upravo ovom rečju opisuje električnu struju.

HE ה - Još jedan vid zamenskog zapisivanja Imena Božijeg jeste i jednostavnim korišćenjem slova He s apostrofom, time se jednako aludira na Ha’Šema.

HEBREJSKA SLOVA PREMA SEFER JECIRI ספר יצירה - Centralni motiv su Tri majčinska slova Alef (א), Mem(מ) i Šin (ש). Iz njih se rađa sedam Dvostrukih Slova – planete i nebesa, dok na posletku dobijamo i znakove zodijaka simbolizovane s dvanaest Prostih Slova. U središtu ove zvezde je Nevidljivi Presto Najdrevnijeg od Drevnih – Vrhovnog Neodredivog • VIŠE

HEHALOT ההיכלות – Misticizam hehalot-a, iliti misticizam palata, predstavlja jedan od pravaca jevrejske mistične misli, onaj koji se jedan vremenski period paralelno razvijao s kabalom. Ova mistična škola svoj procvat doživela je još tokom I veka, pod upravom Nehunije ben Hakane (נחוניה בן הקנה) • VIŠE

HELEL BEN ŠAHAR הילל בן שחר - Ukoliko pak dublje uronimo u problematiku prevođenja izvornih hebrejskih tekstova na druge jezike, već pomenuti termin, odnosno ime, Satana, kao vrhovni predvodnik snaga mraka, dolazi od pogrešno prevedene, i potom isto tako pogrešno tumačene, hebrejske reči satan (שטן), arapski šejtan (شيطان), koja se u ta davna vremena koristila za svakoga koji se protivi ili neprijatelja, kao što je ovde ranije već i naglašeno. Dakle, u originalnom kontekstu "Biblije" satan može biti bilo ko ko ustaje protiv vladara svoga vremena, autoriteta ili pak naroda. Verovatno se ona onda najčešće odnosila na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača Jerusalima, koji za svoja (ne)dela biva osuđivan od strane pokorenih Jevreja Jerusalima. Oni ga tada, u tekstu "Knjige Isaije" (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), oslovljavaju rečju – helel (הילל) što možemo prevesti: Onaj koji sija, Sin jutra. Kasnije se ta hebrejska reč zamenjuje latinskom lucifer – jutarnja zvezda; što se odnosi na naziv nebeskog tela, konkretno planetu Veneru - Est Stella Veneris. Potom hrišćanska tradicija, pre svega pod monumentalnim uticajem biblijskog prevoda Kralja Džejmsa (King James Bible), tada pojam lucifer pretvara u ime Lucifer, u svojstvu demona pre pada, koji, potom, inspiriše brojne umetnike u formiranju vizuelne predstave Lucifera onakvog kakvog i danas znamo. Paradoksalno je to što ta predstava ni malo nije utemeljena na originalnom tekstu jevrejske "Biblije", već na slobodnoj viziji potonjih umetnika (Dantea Aligijerija, Džona Miltona i drugih), svakako ne previše oslonjenih na izvorni tekst TaNaHa. Tako ta dela ulaze na velika vrata i vernici širom sveta to prihvataju kao produženu ruku latinske verzije hebrejskog teksta, iako su nešto u potpunosti odvojeno • VIŠE

HEREM חרם - Odnosi se na zabranu, versko isključenje iz zajednice, otuđenje. Npr. čin ekskomunikacije Baruha Spinoze iz verske zajednice svoga vremena. Ali se ujedno može odnositi i na uništenje, ili, pak, apsolutno predavanje Bogu, kroz čin poništenja.

HERUVIMI (ANĐELI), KERUVIM הכרובים - Klasa anđeolikih entiteta koji se na više mesta u "Bibliji" pominju u različitim kontekstima • VIŠE

HIRIK חירק - Tačka kojom se ispod napisanog slova označava vokal. Samim tim Hirik se smatra jednim od tri sveta semena, tačke, uz Holam i Šuruk (שורק).

HITBODEDUT התבודדות - Tip meditacije koji predstavlja svojevoljno odricanje od čulnih nadražaja tokom njenog praktikovanja; Hitbonenut (התבוננות) je vid kontemplacije koji se postiže kada nakon čulnog umirenja izrazito fokusiramo pažnju na određenu vizuelnu predstavu ili simbol i dopustimo mu da nas vodi. Samim tim kontemplacija je dublji vid meditativnog stanja pojedinca • VIŠE

HOLAM חולם - Simbolizuje snagu, često snagu oproštenja. Tim slovima gradimo reči poput – oproštaj, mahal (מחל), ali i so - melah (מלח). Za vreme postojanja Hrama i prinošenja žrtava, so je imala veliki obredni značaj.

HTAV AŠURI כתב אשורי - Tradicionalni naziv pisanja hebrejskog jezika koji se koristi pri izradi tefilina (תפילין) i mezuza (מזוזה); pisanja odeljaka iz "Tore" (תורה) na pergamentu. Ovaj asirski font po formi je veoma prepoznatljiv jer ima specifičnu kvadratnu formu.

HURVA חורבא - Mesta na materijalnoj ravni, na našoj planeti, koja svojim karakteristikama nalikuju na kelipot - ona mesta na kojima skoro da više ni nema života, poput peščanih i snežnih pustinja kao ekstrema naše planetarne klime.

I

ILUJ עילוי - Izuzetno intelektualno nadaren čovek.

IMA אמא, אם - Majka, mama.

IŠ, IŠA איש אישה - Slova Alef א, Jud י i Šin ש zajedno izgovaramo iš (איש), hebrejskom reči za čoveka. Ali ujedno i rečju za Nebeskog čoveka, jer u ovom obliku/formi Alef predstavlja sefiru Keter (krunu, כתר), dok Jud, kao prvo slovo u imenu Adonaja (יהוה), predstavlja kanal u smeru od Ketera ka Hohmi (mudrosti, חוכמה). Šin je, potom, veza/staza koji spaja Hohmu i Binu (razumevanje, בינה) na Drvetu života (Ec Hajim, עץ חיים). Pravilo je da se Alef nikada ne pojavljuje u ulozi sufiksa, dok kao prefiks označava upotrebu prvog lica u budućem vremenu, što čitamo: Biću. Takav Čovek je apsolutno ”Ja”, a ova objava jasno ukazuje na Njegov, još uvek neostvaren potencijal: אני אהיה Ani Eheje - Biću, Jesam • VIŠE

ITKAŠRUT התקשרות - Veza, odnos između učitelja i učenika.

IVRIT עברית - Hebrejski jezik • VIŠE

IZABRANI NAROD, BEHIROT AM JISRAEL בחירת עם ישראל - Deo teksta iz "Ponovljenih zakona" (Devarim, דברים) "Tore" (תורה) predstavlja jednu od okosnica Jevrejskog etnocentrizma, odnosno ideje o Jevrejima (jehudim, יהודים) kao izabranom narodu (Behirot Am Jisrael, בחירת עם ישראל) i koja se kao takva javlja u više oblika i na više različitih mesta u tekstu. Izabranošću se, pre svega, naglašava poseban odnos koji se uspostavljen između Boga i naroda, a koji za cilj ima produhovljenje čoveka/čovečanstva, odnosno: uticaj na celokupnu populaciju s ciljem uspostavljanja moralnih normi i načela koja bi vodila ispunjenim i svrsishodnijem životu svakog pojedinca • VIŠE

J

JAHID יחיד - Dublje tumačenje osnovne premise jevrejske vere o Jednome Bogu (Adonaj Ehad, יהוה אחד) upravo nalazimo u konceptu Jedinstvenoga Boga (Adonaj Jahid, יהוה יחיד).

JAMIM NORAIM ימים נוראים - Strašni dani, iliti Dani strahopoštovanja, dešavaju se između Jevrejske nove godine (Roš Ha'Šana, ראש השנה) i Dana pokajanja (Jom Kipur, יום כפור) kada započinje nova godina i kada se pečatira ljudska sudbina, upisuje u Knjigu života (Sefer Hajim, ספר החיים).

JBA יב"ע - Akronim za 3 viša sveta koji se prostiru iznad ravni na kojoj mi fizički obitavamo (Olam Asija, עולם עשיה): Olam Jecira (עולם יצירה), formativni svet tik iznad materijalnoga, prostor u koji nastanjuju tzv. anđeoski entiteti; Olam Brija (עולם בריאה), ili svet kreacije, raj; Olam Ha'Acilut (עולם האצילות) kao najviši od svetova, onaj koji obuhvata celokupno postanje.

JECER HA'RA יצר הרע - Sklonost ka zlu je svojevrsna klica koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako suzbiti jecer ha'ra ili makar ublažiti.

JEDID-JA ידידיה - Solomona (Šlomo, שלמה‎), drevnog Izrailjskog kralja, takođe oslovljavamo i kao Jedid-Ja, iliti Voljeni.

JEHIDA יחידה - Najveća Svetlost/Svetost kreacije. Samim time i najviši kabalistički aspekt duše, sopstva.

JEHUDA AŠLAG יהודה אשלג – Priredio je prvi prevod Zohara s aramejskog na hebrejski jezik dvadesetih godina XX veka, uključujući i određen broj komentara na delo koji su nastajali kroz dugi niz vekova i koji su od velikog značaja za shvatanje Zo'ara kao celine. Time je učinio da se premoste dotadašnje nemogućnosti da se tačno protumače mnogi delovi na aramejskom jeziku, koji su često loše prevođeni, a posebno u slučaju s drugih na treće jezike. Zato hasidskog rabina Ašlaga zovemo i Gospodarem merdevina (Ba’al Ha’Sulam, בעל הסולם), jer nas je uspeo do novih visina.

JENIKAT KELIPOT יניקת קליפות - Supstancija koja ispunjava kelipot (קליפות), esenciju neuravnoteženosti. Neki bi rekli i izvorište zla.

JERUŠALAJIM ירושלים, JERUSALIM - Metafizički posmatrano, sveti grad Jerusalim možemo smestiti, kada o njemu govorimo na nebesima, u sferi Jesoda Malhuta.

JEŠIVA ישיבה - Jevrejska obrazovna institucija čiji je primarni fokus na proučavanju tradicionalnih verskih tekstova, pre svega "Talmuda", ali i onih iz "Tore", kao i tekstova koji se odnose na jevrejsko versko pravo, odnosno 'alahu. Reč je o bogoslovskim akademijama.

JEŠ ME'EJN יש מאין - Koncept stvaranje niiščega. Creatio ex nihilo.

JEVREJSKI IMPULS - U neka davna vremena, u dubokoj prošlosti, postojalo je to jedno pleme, na jednom mestu, koje je svojom kolektivnom intuicijom prvo osetilo jedinstveni impuls, impuls za Čovekom kao celinom (Adam Kadmon, אדם קדמון). I baš to pleme postalo je, potom, narodom zvanim u svom istorijskom obliku – Jevrejima (Jehudim, יהודים). Taj narod, narod Izraela (Am Jisrael, עם ישראל), bio je obdaren sudbonosnim impulsom, te vođama, vrlim ličnostima onoga vremena, od kojih je Mojsije (Moše, משה) bio njihov vrli predvodnik • VIŠE

JEVREJSKI KALENDAR, HA’LUAH HA’IVRI הלוח העברי – Radi se o lunarnom kalendaru, te se godina sastoji od dvanaest meseci koji se računaju od mladine do mladine. Neki od njih uvek imaju dvadeset devet dana, neki trideset, a neki pak mogu imati dvadeset devet ili trideset – jer broj dana u mesecu varira iz godine u godinu u skladu sa utvrđenim formulama • VIŠE

JIBUM יבום - Leviratski tip bračne zajednice koji se odnosi se na sklapanje braka između žene i brata njenog preminulog supruga sa kojim ona nije imala poroda.

JICHAK יצחק - Ime Isak (Jichak) na hebrejskom dolazi od korena reči smeh (cahuk, צחוק) odnosno – smejaće se (on).

JIDIŠ DAJČ, TAJTŠ ייִדיש־דײַטש - Jezik aškenaskih Jevreja • VIŠE

JIMAH ŠEMO יש"ו - Jevrejska tradicija duboko je utemeljena na tekstovima koji desetinama vekova nisu menjani te se u tim bogatim izvorištima mudrosti, kao i u njihovim naknadnim tumačenjima, može naći puno vrlo konkretnih stvari koje ljudima služe da odgnaju uticaje za koje veruju da su po njih štetni i loši. Jedna od takvih narodnih fraza svakako je i jimah šemo. Radi se o svojevrsnoj kletvi koja se izgovara onima čije su namere nasilno usmerene protiv Izrailja, danas Izraela (Medinat Israel, מדינת ישראל), ili Jevreja (jehudim, יהודים) generalno • VIŠE

JIMOT HA'MAŠIJAH ימות המשיח - U tumačenju avramskih religija, posebno judaizma, reč je o periodu na kada će Mesija uspostaviti mir i jedinstvo čovečanstva. Kada će zlo biti izopšteno. To će biti svet koji dolazi na materiji.

JISRAEL ישראל - Drevni, biblijski Izrael, Izrailj. Naziv koji možemo čitati i kao: Onaj Čovek koji je video Boga (Iš Roe El, איש ראה אל) • VIŠE

JISRAEL SABA ישראל סבא - Niži stupanj razvoja, parcuf sefire Hohma (חוכמה), muški polaritet.

JOM KIPUR יום כיפור - Dan pokajanja, iskupljenja, te predstavlja najveći i najznačajniji trenutak u čitavom jevrejskom kalendaru; dan kojim se kompletira jevrejska Nova godina (Roš Ha’Šana, ראש השנה) upisivanjem u Knjigu života (Sefer Hajim, ספר החיים). Istovremeno, to je jedini dan u godini kada bi bilo dozvoljeno jedino prvostvešteniku, Koen gadol-u (כהן גדול) da stupi pred Svetinju nad Svetinjama i zazove četvoroslovno Ime (ali je to važilo samo za vreme postojanja Hrama u Jerusalimu) • VIŠE

JOM TOV יום טוב - Dobar dan, jevrejski praznik, posebna svetkovina.

JOVEL יובל - Jubilej (jovel) predstavlja jubilarnu pedesetu godinu nakon navršenog ciklusa od 49 godina, odnosno – 7x7 godina.

K

KABA الكعبة, BAJT ALA بَيْت ٱللَّٰه, DOM ALAHOV - Građevina u obliku kocke u središtu je velikog dvorišta džamije u Meki (مكة) najsvetije je mesto u islamskom svetu. Prema Kabi se sledbenici proroka Mohameda (مُحَمَّد) moraju okrenuti pet puta dnevno za vreme molitvi. Poput posvećenika svih drugih vera muslimani su se prvobitno tokom molitve okretali ka istoku, ali je kasnije dekretom određeno da svoja lica okreću prema Meki. Malo se zna o istoriji Kabe pre nego što je prihvaćena da bude muslimanska džamija, osim da je građevina bila paganski hram. U vreme kada je Muhamed osvojio Meku, Kaba i okolno dvorište imali su 360 idola, koji su potom uništeni. Drevna kuća, kako se još Kaba naziva, nepravilna je kocka dugačka oko 11.5, visoka 10.5 i široka 9 metara. U jugoistočnom uglu zida, na prigodnoj udaljenosti od tla, ugrađen je sveti i misteriozni Abrahamov crni kamen, ili aerolit. Legenda kaže da kada ga je anđeo Gavrilo (hebrejski: Gabriel גבריאל; arapski: Đibril جِبْرِيل) predao Abrahamu, kamen je bio tako izrazite beline da je mogao da se vidi iz svih delova zemlje, ali je kasnije pocrneo zbog grehova ljudi. Taj kamen, ovalnog oblika i oko 18cm u prečniku, razbijen je u sedmom veku, te ga u celini drži srebrni okvir • VIŠE

KABALA קבלה - Najrazvijeniji i danas najdominantniji pravac jevrejskog misticizma, odnosno dubljeg tumačenja jevrejske vere, judaizma. U bukvalnom tumačenju reč kabala označava primanje, primanje znanja koje se prenosi s generacije na generaciju, s kolena na koleno. Upravo je delo koje sada čitate, "Zohar" utemeljio kabalu na prestoljem misticizma • VIŠE

KABALA, CABALA, QABALA - Tradicionalna (Jevrejska), hrišćanska, hermetička • VIŠE

KABALA IJUNIT קבלה עיונית - Teoretski pristup kabali kojom opisujemo anatomiju Božanske realnosti. Takođe, ona uključuje određene kontemplativne tehnike bazirane na Imenima i njihovim permutacijama, različitim čitanjima, gematriji.

KABALA MA'ASIT קבלה מעשית - Praktična kabala.

KADIŠ קדיש - Versko veličanje i osvećivanje Boga i Imena Mu tokom određenih verskih službi i liturgije. Postoje različite verzije kadiša koje se odvojeno izgovaraju za vreme različitih segmenata službe.

KAMUT MAKOM כמות מקום - Nivoi svakog pojedinačnog mesta. Njegovi kvaliteti koji nam ne moraju nužno svi biti uočljivi.

KAPARA כפרה - Vrlo je verovatno da se od jom kipurskog obreda odmoćila i reč kapara što je cena u žrtvi (korban, קרבן) za sve grehe tokom cele godine • VIŠE

KATNUT קטנות - Nezrela svest pojedinca.

KAVANA כוונה - Proces dostizanja neophodnog mentalno-kontemplativnog stanja pre započinjanja bilo kakvog rada, verskog, ili, pak, mističnog • VIŠE

KEDUŠA קדושה - Svetost.

KELIM הכלים - Koncept metafizičkih posuda predodređenih da prime božansku stvaralačku potenciju, koja se, potom, dalje sliva i čini proces Stvaranja. U biblijskom metaforičkom jeziku često označava čoveka, u njegovom fizičkom svojstvu, kao spremište duha ili Tvorčevo vajarsko delo.

KELIPA קליפה - Otpadni i negativni uticaji po čoveka i duh mu, otud je ona svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti. Antipodi ili izopačene manifestacije sefira; sfere negativnog naboja • VIŠE

KETORET קטרת - Miomirisna žrtva, kad (ketoret) spada u poseban red žrtvi koje su se prinosile u vreme postojanja Šatora od sastanka (Miškan, המשכן) te potom i u vreme Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) što je imalo izuzetno veliki značaj u jevrejskom verskom životu • VIŠE

KNESET JISRAEL כנסת ישראל - Zajednica Izrailja.

KIRJAT ARBA קרית ארבע - Doslovno, grad od četiri ili grad četvero upućuje na četiri elementa.

KLIFOT קליפות - Hermetička, odnosno modifikovana varijanta tumačenja hebrejskog termina kelipot, kelipa, kojim množinski opisujemo sve otpadne i negativne uticaje po čoveka i duh mu. Otud je kelipa svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti.

KOANIM כהנים - Hramski sveštenici, potomci Aronovi • VIŠE

KODEŠ HA'KODAŠIM קודש הקודשים - Reč je o fokalnoj tački jevrejske vere, unutrašnjoj odaji (Ha’Dvir, הדביר) Hrama gde se nalazio Zavetni kovčeg (Aron Ha’Berit, ארון הברית) i gde je prebivalo Božije prisustvo. Kovčeg pohranjuje primerak dve pozlaćene ploče s isklesanim zakonima predatih Mojsiju od strane Boga, TaNaH ručno pisan od strane Mojsija, komad mane (מן), kao i štap Mojsijevog brata Arona (Aharon, אהרן).

KOEN GADOL כהן גדול - Jevrejski verski Prvosveštenik. Jedini kome je jednom godišnje, za vreme postojanja Hrama u Jerusalimu i praznika svih praznika, Jom Kipura, bilo dozvoljeno da zazove puno Ime Božije, pred Svetinjom nad Svetinjama • VIŠE

KORBAN קורבן - Označava višestruke tipove žrtava, ali se najčešća upotreba ove reči svodi na tri osnovne: životinjsku žrtvu (zevah, זבח), mirovne ponude (zeva šlamim, זבה שלמים) i žrtve paljenice (korban ola, קורבן עולה). Reč dolazi iz semitskog korena KRB (קרב) koji označava bliskost nekome, ili nečemu, i samim tim ima izraženu spiritualnu notu jer se odnosi i na deo ega individue, odnosno žrtvovanja dela ega.

KORBAN OLA קורבן עולה - Koncept prakse prinošenja žrtve služio je da ujedini životinjski nagon u čoveku, njegov reptilski mozak (the triune brain), koji rukovodi onim sirovim, primordijalnim, nagonima i potrebama koje često nisu u saglasju sa svesnom stranom našeg bića, sa njegovim duhovnom središtem i suštinom, odnosno njegovim svesnim aspektom, tzv. višim aspektom u čijim okvirima obitava ideja vrhovnog tvorca (Boga). Pripajanjem životinjske suštine Bogu, njihovim prigrljivanjem (devekut, דבקות) čovek sebe pripaja božanstvu.

KRALJ VREMENA, GILGUL גלגל - Hebrejska reč za ciklus je galgal (גלגל) i na mnogim mestima u "Talmudu" (תלמוד) ova reč koristi se pri označavanju ciklusa, odnosno šablona manifestacija događaja/vremena. U nekim kasnijim odlomcima galgal se posmatra i kao tzv. Kralj vremena, prvenstveno zato što se vreme definiše kroz ciklične periode i šablone, dok se, s druge strane, ista reč koristi se i za opis sfere ili kruga, čak i kruga zodijaka. "Sefer Jecira" (2:4) navodi da 22 slova moraju biti fiksirana na galgal ne bi li uspela da otvore 231 Kapiju. Galgal odnosi i na tzv. mističnu strelu 22 slova, a u okviru navođenja primene kroz ספר יצירה mora se pomenuti i teli koji u toj analogiji predstavlja osu po kojoj su slova ispisana • VIŠE

KRALJEVSKI PLURAL, HA'RABIM ŠEL MECUJANUT הרבים של מצוינות - Na latinskom to je pluralis excellentiae i njime se možda i ponajbolje opisuju određene jezičke anomalije kada u jevrejskoj "Bibliji" (TaNaH, תנ"ך) nailazimo na svojevrsne termine koji napisani u množini imaju za cilj da opišu uzvišeni kvalitet jednine. Najbolji primer ove prakse nalazimo u okviru jednog od najosnovnijih Božijih Imena Elohim (אלהים) i tada, u uobičajenom engleskom prevodu, na tom mestu nailazimo na prevod – Bog; dakle, hebrejska imenica u množini tamo se prevodi imenicom u jednini. Jedino opravdanje za tako nešto, što i može delovati nekome neubedljivo, glasi da je ta reč svakako množinska, ali je ne treba koristiti u množinskom smislu na tom određenom mestu. No, dublje posmatrano, množinom ona označava izvrsnost. Posebnost. Uzvišenost koja nadilazi ljudski racio i antropocentričnu potrebu za razumevanjem sveta i odnosa u njemu iz ugla čoveka • VIŠE

KRIJAT ŠMA קריאת שמע - Reč je o večernjem izgovaranju, čitanju produžetka molitve Š’ma Jisrael (Čuj Izraele), pre odlaska na počinak.

L

LEH-LEHA לך לך - Kreni, idi. Pođi van kuće svoje, staništa, u zemlju koju ću ti pokazati i u kojoj trebaš biti. To je poruka koju je Bog izrekao Avramu (אברם) koja se nalazi u okviru treće nedeljne paraša (פרשה), odnosno treće porcije čitanja "Tore" (תורה). Ona priča priču o pozivu Avramu da napusti svoju zemlju i kuću oca svog Teraha (תרח) zarad druge zemlje koja će mu biti pokazana i na kojoj će začeti veliku naciju, blagoslovenu naciju. Tako Avram, Sara (שרה) i Lot (לוט) započinju svoj put u Kena’an (כנען) gde Avram podiže oltar i širi ideju monoteizma.

LEHA DODI לכה דודי - U prevodu Dragi dođi, stara je jevrejska pesma na hebrejskom jeziku, koja se izvodi širom sinagoga i jevrejskih zajednica petkom sa zalaskom Sunca, odnosno za vreme dočeka Šabata (kabalat Šabat, קבלת שבת). Delo je najverovatnije nastalo u XVI veku u tadašnjem Otomanskom cartsvu, iz pera rabina Šlomo Halevi Alkabeca (שלמה אלקבץ), solunskog jevrejina, a kasnije safedskog kabaliste, te dosta izvornog materijala koji je inspirisao Šlomovo literarno stvaralaštvo upravo i potiče iz Isajinog (Ješajahu, ישעיהו) proročanstva o obnovi Izraela (Jisrael, ישראל) gde se tadašnji Izrailj pominje u kontekstu mlade, ujedinjenja u subotnjem mirovanju te mesijanstva generalno. Šlomo ovim delom takođe povlači jasno vidljivu paralelu s rabinskom interpretacijom ''Pesme nad pesmama'' (Šir Ha’Širim, שיר השירים), kao i njenom dubljom simboličkom razradom u kojoj deva predstavlja metaforu za Jevrejsko biće, narod (am, עם), dok njen ljubavnik (dod, דוד) sâmu predstavu Božanskog bića • VIŠE

LEŠON HA'RA לשון הרע - Jevrejsko versko pravo, halaha (הלכה), korišćenje poganog jezika strogo zabranjuje. Isto to važi i za bilo koji drugi verbalni čin koji za cilj ima omalovažavanje (hocat šem ra, הוצאת שם רע), povređivanje ili degradiranje neke osobe. Laži, dezinformacije i sve što tome imalo nalikuje.

LEVI לוי - Potomak plemena Levi. Oni kojima je dato da budu pomoćnici hramskog Prvosveštenika (Koen gadol, כהן גדול) u najsvetijim radnjama u Hramu (Mikdaš, מקדש) u Jerusalimu • VIŠE

LEVIJATAN, LIVJATAN לויתן - Prema narativu Biblije, jedna užasna primordijalna morska neman u formi gigantskog krokodila, ili pak kakve zmijolike forme, no po veličini reda veličine kita. Haotični stvor nastao s početka vremena kada se sve tek uobličavalo u materijalnu formu. Levijatan se pominje na više mesta u ”Psalima” (Tehilim, תהילים), kao i u ”Knjigama o Jovu” (Ijov, איוב) i Isaijinoj (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), Joninoj (יונה) te je svakako reč o jednom izuteno starom, drevnom verovanju koje se vremenom prelilo i na svete knjige, na kanon. Moguće je da je Levijatan odraz starije, Kana’anske nemani Lotana (לוטן), koju je porazio Ba’al Hadad • VIŠE

LEVIRAT, LEVIRATSKI BRAK - Predstavlja tip bračne zajednice koji se odnosi se na sklapanje braka između žene i brata njenog preminulog supruga.

LILIT לילית - Prema legendi, za Lilit možemo na određeni način reći da je ona prvo biće stvoreno, žena. Mnogo pre Eve (Hava, חוה). I ne, nije ona bila prva žena Adamova (אדם) jer Adama tada nije bilo, ljudske pojave nije bilo, jer je Lilit još uvek neuobličen, iako ženski, aspekt potencije. Njeno ime dolazi iz korena reči kojom nazivamo noć lajla (לילה) i obzirom da je vezivana očito za mrak za nju su oduvek bila i vezivana nezahvalna, možemo slobodno reći čak plitka tumačenja. Oduvek je suvoparno tumačena. Iz ugla toga da dolazi među prvima ona samim tim pripada primordijalnom ženskom principu za koji možemo iz ugla savremene psihologije reći da pripada najdubljim aspektima ljudske ličnosti, te sadržajima nad kojima nemamo kontrole, niti uvida u njih. Zato joj se i pripisuje nekontrolisana seksualnost • VIŠE

M

MA מ"ה - Jedno od Imena. Gematrijske vrednosti 45.

MA'ASE MERKAVA מעשה מרכבה - Vredi napomenuti kako je jedan od pravaca jevrejskog misticizma svakako i misticizam merkave (ma'ase merkava, מעשה מרכבה) onaj koji se razvijao mnogo pre pojave kabale kao tek jednog od pravaca i koji je nakon pojave "Zo'ara" u velikoj meri potisnuo mistične struje unutar religije Jevreja, među njima i mistiku kočija. No mistična struja merkave utemeljena je na biblijskoj „Knjizi proroka Jezekilja“ (Sefer Jehzekel, ספר יחזקאל) te na kasnijoj literaturi hehalot-a (ההיכלות) odnosno ideji o 7 mitskih palata kroz koje upućenik, prema legendi, mora proći na svom dugom i mukotrpnom putu duhovnog rasta, prošaranog odricanjima, gvozdenom disciplinom i varkama koje služe poput testa kojim se ispituje da li njegovu volju mogu zvati Voljom na putu ka Prestolu Božijem, Prestolju Slave (Kise Ha'Kavod, כיסא הכבוד).

MA'ASE BEREŠIT מעשה בראשית - Delo Stvaranja • VIŠE

MACA מצה - Ili macot kao množina reči maca jeste beskvasni hleb koji se konzumira tokom trajanja praznika Pesah.

MAHSOM מחסום - Metafizička granica, barijera koja odvaja naš svet, svet materijalne prirode, od onog duhovnog. Sveta koji se nalazi jedan stepenik znad našeg.

MAJIM DUHRIN מים דוכרין - Ovim terminom možemo karakterisati direktnu svetlost (or jašar, אור ישר) i predstavlja direktni božanski odgovor na težnje i molitve jedinke, koju osim Majim nukvin tada zovemo i or hozer (אור חוזר) odnosno – reflektovanom svetlošću. Onom s nebesa. Poput Mesečeve refleksije Sunčeve svetlosti.

MAJIM NUKVIN מיים נוקבין - Reč je o aramejskom pojmu (majin nukvin, מיין נוקבין) kojim se opisuju "ženske vode", svojevrsni element koji posreduje između Zeir Anpina (aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot, nakon prve trijade) i sefire Malhut (מלכות). Muški aspekt bio bi "majim duhrin", kroz delovanje sefire Jesod (יסוד).

MAKOM מקום - Još jedno od Imena za Boga jeste i Mesto (Makom), jer: "Jer On je Mesto ovoga sveta, ali svet nije Njegovo mesto" (Še’Hu mekomo šel olam, ve’ejn olamo mekomo, שהוא מקומו של עולם ואין עולמו מקומו) • VIŠE

MALHON - Malhut na ovom mestu nosi simboliku dugmeta, odnosno kopče koje spaja dve krajnosti, dve strane, dva stuba Drveta Života – stubove Strogosti i Milosrđa, s tim što se u tom procesu prednost daje sredini stuba Milosrđa i sefiri Hesed nad Geburom. Slično simbolici dugmeta na hasidskom kaputu gde se činom prikopčavanja desne strane preko leve podseća na značaj milosrđa nad strogošću i apsolutne neophodnosti ovakvog odnosa u svetu u kojem živimo. Zato uvek favorizujmo desnu stranu u svemu što činimo, makar i kada cipele obuvamo.

MANA, MAN מן - Supstancija koja se mogla konzumirati a koju je, prema tumačenju teksta "Biblije", Bog darivao narodu Izrailja "s neba" tokom njihovog 40-ogodišnjeg lutanja pustinjom nakon izlaska iz Egipta.

MAZAL מזל - Svojevrsni koncept sudbine.

MAZAL TOV מזל טוב - Kada nekome želimo uspeha ili sreću u nečemu kažemo – mazal tov. Poželimo dobru sreću.

MAZLOT מזלות - Ili još preciznije gilgul ha’mazlot (גלגל המזלות) predstavlja Jevrejski koncept razumevanja točka sudbine, odnosno zodijačkog kruga • VIŠE

MELEH HA'OLAM מלך העולם - U jevrejskoj liturgiji gotovo svako obraćanje Bogu započinjemo rečima: Blagosloven da si Ti Gospode Bože naš, Kraju vaseljene (Baruh Ata Adonaj Elohejnu Meleh Ha’Olam, ברוך אתה ה אלוהינו מלך העולם) • VIŠE

MENORA מנורה - Specifični sedmokraki svećnjak predstavlja najstariji jevrejski simbol. Istovremeno, na hebrejskom jeziku, to je ujedno i reč za lampu. S druge strane, ne bi li razbili konfuziju, postoji i osmokraki svećnjak (odnosno devetokraki, jer dolazi s dodatnim postoljem za "pomoćno svetlo", ili šamaš שמש, a kojim se drugi kraci pripaljuju) koji se zove Hanukija (חנוכייה) i njome se, između ostalog, obeležava najveseliji jevrejski praznik, praznik svetlosti Hanuka (חנוכה). Interesantan je podatak da kao predlog simbola za zastavu države Izrael, pre nego što je usvojen Davidov Štit (Magen David, מגן דוד) odnosno tzv. Davidova zvezda kako je u narodu poznatija, menora je bila takođe jedan od zvaničnih predloga. Ipak, taj predlog na kraju nije usvojen, jer je želja bila da se ide s malo poznatijim simbolom za zastavu.

MESIJA, MAŠIJAH משיח - Naziv originalnog koncepta pomozanika u judaizmu, onog odakle je kasnije potekla i grčka verzija ovog termina, hrišćanima poznatija kao Hristos χριστός • VIŠE

MESIRUT NEFEŠ מסירות נפש - Čin samožrtvovanja, mučeništva u Ime Boga i kao takvo ono nadilazi racionalni um čoveka.

METRATRONOV ALEFBET, ALEF-BEJS ŠEL METATRON אלף-בית של מטטרון - Geršom Šolem (גרשם שלום), jedan od nesumnjivo najvećih poznavalaca Jevrejskog misticizma, ujedno i osnivač istoimene katedre na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu (Ha’Universita Ha’Ivrit be’Jerušalajim, האוניברסיטה העברית בירושלים), tvrdio je da je Metatronov alefbet verovatno jedan od najstarijih anđeoskih alfabeta, odnosno sistema sigila za koji je u dovoljnoj meri sačuvano sasvim dovoljno dokaza o postojanju – u spisima i privatnim bibliotekama nekolicine (6) aškenaskih, nemačkih hasida. Takođe, pominjanje nečega vrlo sličnom ovome takođe može biti zapaženo i u tzv. vavilonskim materijalima (Scholem, G. & Werblowsky, R.J.Z: ”Origins of the Kabbalah”, Jewish Publication Society, Princeton University Press 1990) kada se govori misticizmu merkave (מרכבה) • VIŠE

MEZUZA מזוזה - Ukrasna kutijica unutar koje stoji pergament sa ispisanim rečima iz "Tore" (תורה) koje ujedno i daju uputstvo za postavljanje mezuze. Mezuza se postavlja na dovratnike na vratima i može se videti kako na spoljašnjim, tako i na unutrašnjima vratima kuća u kojima žive jevreji (jehudim, יהודים). Pergament se pravi od posebno pripremljene kože, a kutija može biti od najrazličitijih i vrednih materijala • VIŠE

MIKVE מקווה - Obredno kupatilo, bazen napunjen propisanom količinom vode posebnog porekla, a u funkciji ritualnog potapanja, pranja. Simbol početka sveta, jer voda je prethodila stvaranju kopna.

MISTERIJA MUŠKOG I ŽENSKOG - Time što u hebrejskom jeziku muškarca možemo zvati i iš (איש), a ženu iša (אשה) to automatski implicira njihovu božansku prirodu, iskru. Tako da kada smo na samom početku utvrdili njihovu uzvišenu prirodu nekako je takođe prirodno i očekivati da oba principa bića možemo videti i u Božijem Imenu, kao Njegove sastavne elemente – u Tetragramatonu (Adonaj, יהוה), Četvoroslovnom Imenu, osnovnom načinu imenovanja Boga u jevrejskoj veri. Zadnja dva slova Tetragramatona upravo se tako i mogu tumačiti, kao odraz onoga što je krunski stvoreno – ljudsko biće, odnosno polariteti tog jedinstvenog živog entiteta obdarenog samosvešću. Dakle, govorimo o slovima Vav (ו) i He (ה) u Imenu Adonaj (יהוה): He je ženski potencijal kojim se omogućava Božija percepcija; Vav je muški potencijal koji se ispoljava u svetu materije • VIŠE

MIŠKAN המשכן - Hebrejski termin za Šator od sastanka, preteču jerusalimskog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) odnosno mesta obitavanja Šehine – Božijeg prisustva na materijalnom planu, unutar Svetinje nad Svetinjama (Kodeš Ha’Kodašim, קדש הקדשים).

MIŠNA משנה - Pojedinačna predanja usmenih zakona, koja su pamćena i prenošena nezavisno od svog porekla iz svetih spisa. Kasnije je korišćena za celokupni korpus pojedinačnih predanja. Samim tim "Mišna" predstavlja prvu bitnu pisanu redakciju Jevrejske usmene tradicije, koja je u to vreme bila poznata i kao Usmena Tora (Tora še'be'al pe, תורה שבעל־פה).

MOHIN מוחין - Viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak), često karakterističan za višu trijadu Drveta života (Hohma-Bina-Da’at), u ovom slučaju s naglašenim uticajem sefire Bina (בינה). Taj reon uticaja jeste delimično dostupan smrtnom umu, ali ga najčešće percepiramo u formi razbacanih fragmenata. Sve usled nedostatka mentalnog hardvera u čoveka.

MOHIN SVETLOSTI HAJA חיה - Viši stupanj svetlosti života.

MOJSIJE, MOŠE משה - Izlazak iz Egipta i, nakon toga, još značajnija objava zakona na Sinajskoj gori događaji su koji zahtevaju da iza njih stoji snažna ličnost, a tako jedinstvena vera kao što je judaizam mora da ima svog osnivača, kao što je to bilo slučaj s verama koje su se iz nje iznedrile, hrišćanstvom i islamom. O Mojsiju se zna samo ono što stoji u "Bibliji". No, ipak nema sumnje da je on bio, kao što je u opisan, vođa, smerodavac i učitelj koji je strpljivo pripremao svoj narod da veruje i pokorava se jednom, Adonaju (יהוה) • VIŠE

N

NAPRSNIK VELIKOG SVEŠTENIKA, HOŠEN MIŠPAT חשן משפט - Naprsnik pravednosti i proroštva odgovara prema 12 plemena nad kojima se upravlja. Drago kamenje koje ga čini simboli su dvanaest velikih kvaliteta i vrlina: Prosvetljenja, Ljubavi, Mudrosti, Istine, Pravde, Mira, Ravnoteže, Poniznosti, Vere, Snage, Radosti i Pobede. Naprsnik istovremeno ima i veliku proročku ulogu i moć. Bio je kvadratnog oblika i sastojao se od veženog okvira u koji je bilo postavljeno dvanaest kamenova, od kojih je svaki bio smešten u ležište od zlata. Zbog velike težine tog kamenja, naprsnik je bio držan na svom mestu posebnim zlatnim lancima i trakama. Imali su tajanstvenu moć da se osvetljavaju Božanskim sjajem i tako daju proročanstva • VIŠE

NEFEŠ HA'BEHAMIT נפש הבהמית - Životinjska duša.

NEFILI, NEFILIM נפילים - U tekstu biblijskog Postanja (Berešit, בראשית) govori se o drevnim, bogolikim bićima koja su u najvećoj mogućoj meri bila opčinjena ljudskim ženama da su ih izabrali da se sa njima množe. Potomci tih odnosa su znani imenom nefilim, odnosno nefili kako bi ih na srpskom jeziku nazvali i u nekom širem tumačenju ova reč može označavati divove, dok jevrejsko objašnjenje reči sugeriše da je reč o hibridnoj deci sa palim anđelima. Uglavnom se sve pretpostavke baziraju na ideji kako ova reč je korenski bazirana na reči za pad NFL (nafal, נפל). Stanovište Roberta Bejkera (Robert Baker Girdlestone) još iz 1871. ovaj termin prevodi poput - oni koji su drugima pad uzrokovali • VIŠE

NEILA נעילה - Poslednja molitva tokom Jom Kipura (יום כיפור) nakon koje kapije molitve bivaju zatvorene.

NETIVOT נתיבות - Reč je o 32 čvorišta, staza koje predstavljaju sve ključne interakcije na glifu kabalističkog Drveta života. Odnosno: 10 sefirot plus 22 staze među njima, gde je svaka od njih 22 imenovana jednim hebrejskim slovom • VIŠE

NIGUN ניגון - Pored više značajnih stvari koje je Hasidski pokret (Hasidut, חסידות) u svom delovanju od 18. veka oživeo i uspostavi svakako je jedan od njih i nigun (ניגון), vredan pomena. Radi o praksi koju hronološki kasnije možemo naći i u islamu (إسلام), u sufi (صوفية) misticizu derviša (درویش) u blago izmenjenom obliku, ali s istom suštinom – gde reč je o specigičnoj molitvi kroz pokret, muziku i ples. Poput šamanskog pristupa menjanju svesti kod pojedinca, padanjem u svojevrsni, i samoindukovani, trans. No vremenom nigun je prerastao u poseban vid jevrejske kulturološke ekpresije, te u poseban žanr muzike… Često se, a i najjednostavnije, opisuje mističnom muzičkom molitvom, duhovnim jezikom koji nadilazi snagu obične izgovorene reči i kao takva svoje najplodnije mesto je našla u aškenaskoj sub-kulturi istočne Evrope • VIŠE

NOTARIKON נוטריקון - Sistemom notarikona, svojevrsne kabalističke metode za manupulaciju rečima, uzimamo slovo jedne reči za početak, ili skraćenicu, neke druge reči te se od slova određene reči može oblikovati čitava rečenica posebnog i skrivenog smisla.

NOVI DAN, JOM HADAŠ יום חדש - Prema jevrejskom računanju vremena, čim Sunce zađe ispod horizonta, čim padne mrak, započinje novi dan.

NRNHJ נרנח"י - Akronim za osnovnih svetlosti kreacije. Nefeš (נפש), Ruah (רוח), Nešama (נשמה), Haja (חיה) i Jehida (יחידה). Pet nivoa sopstva.

NUKVA נוקבא - Ženski aspekt božanske emanacije u sferi sefirot nakon krunske sefire Keter (כתר).

O

OBREZIVANJE (JEZIKA) - Na hebrejskom jeziku reč se kaže mila (מלה), izgovarajući se na jednak način kao i telesni čin koji takođe nazivamo istom rečju – mila (מילה), a koji označava zavet obrezivanje (berit mila, ברית מילה). Kao što je i priloženo, ova dva pojma razlikuju se jedino u dodavanju jednog Jud (י) kada pričamo o telesnom obrezivanju u odnosu na pojam reči, iako u izgovoru nema razlike. Čin kao što je obrezivanje jezika usmerava pažljivog proučavaoca na potrebu za čistotom u izražavanju, posebno kada se radi o tekstu koji obiluje zamršenom simbolikom i metaforama, te i onaj čije usne nisu obrezane ne može govoriti, niti čuti ispravno. Kada je nekome data veština govora, za tu osobu se kaže da joj je jezik obrezan. Da čisto govori. Da nosi mudrost i moć. Vrlo dobar primer takve prakse nalazimo prilikom svešteničkog blagoslova (birkat koanim, ברכת כהנים‬), kada prvosveštenik (koen gadol, כהן גדול) podiže ruke i objavljuje blagoslov • VIŠE

ODEŽDA DIKE I ČASTI - Iako su odežda i ukrasi uvećavali uvažavanje i poštovanje Izraelićana prema njihovom Velikom svešteniku, takva svečana odora nije ništa značila Adonajiu. Stoga je, pre ulaska u Svetinju nad Svetinjama, Veliki Sveštenik uklanjao svoje zemaljske ukrase i ulazio nag u prisustvo Ha’Šema. Tu je mogao biti odeven samo u svoje vrline, a njegova duhovnost morala je da ga krasi kao odora.

OD MOJSIJA DO MOJSIJA NEMA VEĆEG MOJSIJA - "Od Mojsija (Moše, משה) do Mojsija (Majmonidesa, RaMBaM רמב"ם), nema većeg Mojsija" epitaf je na grobu Rambama kojim se naglašava veličina i značaj njegovog uticaja i dela koji je nemerljiv sa bilo kime drugime već samo i jedino sa Mojsijem koji je izveo narod iz Egipatskog ropstva. Onim jedinim (čovekom) koji je mogao neposredno da doživi Boga na materiji, a da tom prilikom ne umre. Te jedini njemu blizu jeste Moše rabejnu. Otuda kada se kod ukaže prava prilika mi kažemo: Mi Moše ad Moše lo kam k'Moše (ממשה עד משה לא קם כמשה) • VIŠE

OFANIM אופנים - Spiritualne forme, anđeli, koje je u svojim vizijama prorok Jezekilj opisao; one koje vuku božanske kočije • VIŠE

OJ VEJ אױ װײ - Ovaj uzvik danas možemo smatrati jednom od najprepoznatljivijih fraza, možda i jednim od zaštitnih znakova jezika aškenskih Jevreja – jidiša (יידיש־דײטש). Generalno ovaj izraz i danas služi da se njime izrazi svojevrsni vid zabrinutosti u odnosu na neke trenutke, periode života, onda kada proživljavamo kako teže tako i one lakše momente određenih nestabilnosti, ali i za mnoge mnoge druge dogodovštine koje nas svakodnevno mogu zadeseti i pomeriti iz savremene udobnosti života. Naravno, sve to ni ne mora nužno biti loše. Naprotiv. Ukoliko bi pokušali da oj vej/oj vavoj približimo duhu srpskog jezika, nešto najpribližnije bilo bi: Jao, gospode (pritom ne mislivši nužno na Boga, ne mora imati nikakve veze s verom i religijom per se, već samo na nivou svakodnevne uzrečice). Dakle, njome jednostavno izražavamo čin iznenađenja nad određenom situacijom koju najščešće nismo očekivali i koja nas je zatekla u hodu i možda ostavila u nekom vidu neverici • VIŠE

OLAM עולם - Reč svet na hebrejskom kažemo olam što istovremeno označava i svet, svemir, kao i večnost • VIŠE

OLAM ACILUT עולם האצילות - Svet Acilut, ili Olam Ha'Acilut predstavlja najviši od četiri kabalistička sveta kojima se objašnjava celokupna stvorena stvarnost.

OLAM ASIJA עולם עשיה - Reč je o četvrtom, poslednjem odnosno najnižem nivou prostiranja svekolike stvarnosti. To je naš materijalni svet života.

OLAM BRIJA עולם בריאה - Jedan od četiri sveta duž kojih se Postanje proteže. Olam Ha'Brija je hronološki drugi u tom nizu i naziva se svetom kreacije. Možemo ga smatrati onim što nazivamo rajem.

OLAM JECIRA עולם יצירה - Formativni svet, nivo postojanja iznad materijalne prirode. Svet u kojem obitavaju niži anđeoski entiteti.

ONEG ŠABAT ענג שבת - Radost u svetom činu držanja Šabata, najznačajnijeg Jevrejskog praznika koji se obeležava svakog petka, tik po zalasku Sunca. Termin dolazi iz teksta jevrejske "Biblije", knjige Isaijine 58:13: "Ve‘karat la’Šabat oneg (וקראת לשבת עונג)". Jevrejski kulturni centar u Jevrejskoj ulici u Beogradu, izgrađen po projektu Samuela Sumbula 30ih godina XX veka, nosi upravo ovaj naziv • VIŠE

OR LA'GOJIM אור לגויים - "Svetlost narodima Zemlje" biblijski je opis jevrejskoga naroda odakle se crpi snaga obećanosti. Zaveta.

OR MAKIF אור מקיף - Prodiruća svetlost s viših ravni koja ulazi u okvire kreacije, ali ne nužno i u nas same jer sa njome nismo direktno kompatibilni, ali nas svakako transformiše posredno.

OR MITGAEL אור מתעגל - Direktna svetlost koja dolazi pravo od/iz Posuda (Ha'Kelim, הכלים) inicijalnog stvaranja.

ORLA ערלה - Ova reč odnosi se na prepucij, ali ujedno aludira i na jednu od tzv. negativnih zapovesti (isur orla, איסור ערלה) onu koja zabranjuje prehranu plodovima drveća ne starijeg od tri godine. Koren termina kojim se ova zapovest opisuje dolazi od reči za obrezivanje, odnosno neobrezanost, samim tim na nešto nedostupno, skriveno, van domašaja.

P

PANUJ פנוי - Mesto koje treba biti popravljeno, korigovano, bilo da je materijalne ili nematerijalne prirode.

PARASA פרסה - Ili parasanga (فرسنگ) iz persijskog jezika, može se kao reč, ili merna jedinica, naći zapisana u Vavilonskom "Talmudu" (Talmud Bavli, תלמוד בבלי) i to na više različitih mesta. Međutim, najupadljivija je pri opisu nebeskih merdevina koje merene u parasangama iznose 8.000 parsaot. Poređenja radi, 10 parasangi označava koliko odrastao, zdrav čovek za jedan dan može prepešačiti.

PARCUF פרצוף - Najranija forma božanskog, predstavljena putem atributa deset sefirot uobličenih u jednu od pojavnih formi.

PARCUF ATIK JOMIN פרצוף עתיק יומין - Definišemo kao prvi, začetni, stadijum drevnih dana. Onih pradavnih eona kada se počelo s formiranjem i raspoređivanjem i sâmih sefirot Drveta života. Onda kada su udarani temelji mehanici Postanja.

PaRDeS פרד"ס - Obzirom da diskutujemo o Bogu koji je skriven, mi o njemu jedino promišljamo u simbolima i alegorijama koje neretko umeju da nas dovedu do apsurda i racionalnog slepila, ukoliko ne pazimo na ono šta i kako činimo. Zbog toga primenjujemo hermeneutski model poznat pod akronimom PaRDeS kojim tekst razvrstavamo prema specifičnim nivoima razumevanja: pešat (פשת) - bazični nivo doslovnog tumačenja teksta; remez (רמז) - odvajanje alegorijskog, odnosno metaforičkog smisla; deraš (דרש) - obraćanje pažnje na moralni aspekt (slično homiletici); sod (סוד) - pronalaženje i potenciranje skrivenih sadržina.

PARSEMON פרסמון - Božanski plamen.

PESMA NAD PESMAMA, ŠIR HA'ŠIRIM שיר השירים - Ribi Johanan (bar Nafha) davno je još rekao da su svi spisi sveti, da je ”Tora” sveta, ali da je Pesma nad Pesama svojevrsna Svetinja nad Pesmama (Kodeš Ha’Širim, קודש השירים). Najveći deo Pesme nad pesmama u formi je dijaloga, dijaloga između dvoje ljubavnika – mladoženje i neveste (hatan ve’hala, חתן וכלה), te je samim time dominirajući ton ljubavni, na momente čak i erotski, jer se u pesmi koriste izrazi koji se mogu odnositi i na seksualnu ljubav. No vremenom je u hebreizmu preovladalo istorijsko-teološko stanovište u tumačenje teksta koje kaže da se pre radi o alegoriji koja opisuje ljubav, zavet (berit, ברית), između Boga i izabranog mu naroda, naroda Izrailja (Am Jisrael, עם ישראל), pa tada čitav narod poprima ulogu božanske neveste i simbolizuje ideal ljubavi u odnosu s mudrošću. Iako je Pesma nad Pesmama ljubavna, ona u isto vreme zadire mnogo dublje u suštinu. Ona mističnim jezikom govori o spajanju mikroprozopusa, odnosno kabalističke ideje Malog lica (Zeir Anpin, זעיר אנפין) i Njegove mlade. U tome leži skrivena svet(l)ost, baš kao što i naš svakodnevni svet skriva prisustvo jevrejskog Demijurga – odnosno Šehine (שכינה), božanskog Sveprisustva. Zato kada neko recituje Pesmu nad Pesmama, ili je samo iščitava meditirajući nad njom i njenim smislom, on biva čak i nesvesno privučen ka dubljem smislu koji se nalazi iza vela svakodnevnice tumačenja ovog teksta. U njene skrivene odaje – velove Šehininog sveprisustva • VIŠE

PERMUTACIJE IMENA - Prilikom rada sa osnovnim četvoroslovnim Imenom, Tetragramatonom (Adonaj, Ha’Šem... יהוה), ali i drugim Imenima, vrlo je važno da se pri izgovoru na svako slovo obrati posebna pažnja i da se, potom, permutuje na odgovarajući način, a sve u skladu sa svojim značenjem ali i širim kontekstom teksta u okviru kojeg se i pronalazi. Tim povodom, jednu od osnovnih, i često primenjivanih, tehnika davno je još razvio i ustanovio rabi Eliezer iz Vormsa (אלעזר מוורמייזא), čime je dobijena baza daljeg razvoja jevrejskih kontemplativnih pristupa koja je usledila, a koja se prečesto bazično vraća upravo na rad ovog velikog znalca jevrejske misli. No, pored nesumnjive mističke prirode, ona je podjednako primenljiva i u dubljim tumačenjima gematrije (גמטריא) i temure (תמורה) • VIŠE

PESAH פסח - Jevrejski praznik koji podseća na oslobođenje starih Hebreja iz misirskog/egipatskog ropstva. Praznik počinje 14. dana meseca Nisana (ניסן) po jevrejskom kalendaru, što odgovara periodu mart – april, i ujedno predstavlja jedan od tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים) uz Sukot i Šavuot za vreme kojih su Jevreji tradicionalno odlazili na hodočašće u Jerusalim. Za vreme trajanja Pesaha zabranjeno je konzumirati bilo koju hranu koja sadrži kvasac (hamec, חמץ) niti je dozvoljeno držati u kući bilo šta od hrane s ovim sastojkom.

POTONJA VREMENA, AHARIT HA’JAMIM אחרית הימים - Prema jevrejskoj veri potonja vremena zovemo i, slobodnijim prevodom, poslednji dani i taj termin nalazimo na više mesta u jevrejskoj "Bibliji". Najčešće se odnosi na konačni sukob Goga i Magoga koji će se desiti na vrhuncu izgona Jevrejskog naroda. Bitka koja će se zbiti unutar zidina Jerusalima.

POSTANJE (7 dana), BEREŠIT בראשית - Jevrejska legenda kaže da su pre početka Stvaranja svih dvadeset i dva slova hebrejskog alefbeta bila urezana u Krunu Elohima, gde Ga je svako slovo navodilo na stvaranje Univerzuma, Sveta. Ova priča datira još iz vremena vavilonskog izgona i iako možda nosi malo jednostavniji prizvuk u njoj su utisnuta neka od bitnijih metafizičkih ideja. Prva je ta da slova dolaze iz Krune Tvorca (Keter Elohim, כתר אלהים), ugravirana vatrenim perom i da su urezana na nivou sveta Aciluta (Olam Acilut, עולם אצילות) i da je slovom Bet ב proces Stvaranja otpočeo. Ovaj deo možemo smestiti u reon Tifereta Aciluta (תפארת אצילות), što sefirotski pripada poziciji Ketera u Briji (בריאה). Svako slovo imalo je svoju funkciju u mehanizmu Stvaranja, mehanizmu geneze. Ipak, inicijalne kapisle početka bila su dva početna slova Bet (ב) i Alef (א) • VIŠE

PULSA DENURA פולסא דנורא - Radi se o vidu jevrejske kletve, odnosno (meta?!) psovke, koja u svom originalnom nazivu na aramejskom jeziku verovatno glasila: pulse di’nura (iliti: vatreno šibanje פולסי דנורא), pa je kao takva dobila i svoju hebreizovanu verziju, te produžilak tradicije korišćenja u narodu sve do današnjih dana i modernog hebrejskog jezika. Cilj njenog korišćenja je u tome da se nekome zaželi, odnosno invocira brza smrt. I naravno, kao i za svaki vid jevrejske verske prakse, kakav god cilja ona imala, i za ovaj je potreban minjan (מניין), odnosno skup od najmanje 10 odraslih muškaraca sposobnih za verske obrede. Premisa je da se izvođenjem pulse denure zazivaju tzv. pali entiteti, malahim (anđeli, מלאכים) koji potom imaju za cilj da spreče Božanski oprost grehova osobi kojoj je pulsa denura izrečena, izazivajući da se sve postojeće kletve u "Bibliji" sruče na nj – rezultujući brzom smrću • VIŠE

PUPAK SVETA, EVEN HA'STIJA אבן השתייה - Mesto, tačka u prostoru odakle je započelo Postanje, stvaranje sveta. Samim tim to je Centar. Otud je Jerusalim pupak sveta.

R

RABIN, RIBI, RABI, RAV רב - Duhovnik, ili u buvalnom prevodu (moj) verski učitelj pod okriljem Jevrejske vere, judaizma.

RACON רצון - Volja. Jedna od glavnih karakteristika duše, svesti.

RaDLA רדל"א - Kabalistički koncept Nedokučive glave poznat je i pod akronimom RaDLA (reša de'lo itjada, רישא דלא איתיידה) koji se odnosi na najdublje aspekte čiste Božanske esencije za koju se kaže da je apsolutno nedokučiva ljudskom umu, jer nadilazi intelekt, maštu i znanje čoveka.

RAHAV רחב - Širenje uticaja svetlosti hasadim-a (חסדים).

RaMBaM רמב"ם - Majmonides, ili Ribi Moše ben Majmon (משה בן מימון), poznatiji pod akronimom RaMBaM, najveća je intelektualno-duhovna figura posle Mojsija • VIŠE

RAZA DE-ME'EMANUTA רזא דמהימנותא - Teološki kompendium, ustanovljen još u vreme čuvenog Šabetaja Cvija (שבתי צבי), za koji se smatra da sadrži (metafizičku) tajnu nad svim tajnama – misteriju naše vere (sod ha'emuna, סוד האמונה). Odnosno, područje koje svoju tajnu otkriva samo onima koji mu pristupe u duhu potpune predanosti i posvećenosti. Veruje se da čovek koji Je spozna izgubi kontrolu nad sopstvenim telom, usled naleta snage kojom biva obuzet, da čitavo telo momentalno počinje nekontrolisano da drhti usled nekontrolisanog kanalisanja spoznaje. Može se došapnuti na uho samo najbližem, u mračnoj osobi potpuno izolovanoj od spoljnog sveta, a da se prilikom njenog saopštavanja ništa ne razume ni iz pokreta usana, ni iz zamišljenog lica onoga koji je u tom svetom času prenosi i saopštava. Šapuće se odabranima, pod zakletvom da je nikada nikome više neće ponoviti, tako im nagle i mučne smrti koja bi ih zadesila • VIŠE

RaŠBI רשב"י - Rabi Šimon bar Johaj, autor Zohara.

REŠA DE'ARIH רישא דאריך - Božija misao, ili metafizičkim rečnikom, Dugačka Glava (Reša de’Arih) kao najniža od prethodno pomenutih.

REŠA DE'EJN רישא דאין - Beskraj Ejn Sof-a nazivamo i drugom od tri glave, Glavom ništavila.

REŠIMO רשימו - Otisak, utisnuće trag, poput upisivanja zvuka na muzičku ploču. U kabalističkom smislu to je preostali otisak beskonačne svetlosti, Ejn Sof Or-a (אין סוף אור), koju je Tvorac povukao iz kreacije, kroz proces Cimcuma (צמצום). Rešimo je osnova Posuda (Kelim, הכלים) materije svih svetova. To je prvo, apsolutno apstraktno telo stvarnosti. Kao što je Adam prvo stvoren kao beživotno telo, prašina zemlje pre nego što je udahnut kroz njegov nos dah života.

ROŠ HA'ŠANA ראש השנה - Jevrejska Nova godina, Glava godine.

ROŠ PINA ראש פנה - Ugaoni kamen, kamen temeljac, glavni kamen.

RUAH רוח, NEFEŠ נפש, NEŠAMA נשמה - Tri nivoa sopstva. Ruah dominira danju, na svetlosti, što znači da je sastavni deo našeg svesnog dela duše i uma u periodima budnosti i izvor je naše intelektualne snage. Prema glifu Drveta života ruah pripada glasu Znanja, odnosno inteligenciji sefire Da’at (דעת). Ključni je element procesa učenja, te se s tim u vezi vezuje za proučavanje teksta "Tore" i onih koji u tom procesu dižu svoj glas; Nefeš pripada onom delu sopstva koje svoj vrhunac dostiže tokom noći, mraka, spavanja, posebno za vreme REM faze sna (rapid eye movement), odnosno perioda aktivnog sanjanja. Reč je o našem podsvesnom carstvu, našim najsloženijim porivima, željama i nagonima koji se, ne retko, nalaze dobuko ukopani u tkanju naše ličnosti; Nešama pripada delu našeg sopstva na tako visokom planu da je apsolutno nedodirljiva i nedokučiva našem svakodnevnom razumu i ona, kao takva, ne predstavlja sastavni deo naše, u nedostatku boljeg termina, inkarnirane ličnosti, već čini taj besmrtni agens duše koji nastanjuje tzv. više reone bivstva. Ipak, nešama utiče na naš život tek pošto se oslobodimo psiholoških stega i nagona i pošto utabamo put njenom Višem uticaju. Nešama tako gospodari i ruahom i nefešom, odnosno – ono uvek upravlja onim nižim. Ona nas vodi našem Velikom delu, istinskoj spoznaji i svrsi. Sve to vodi punom trouglu nefeša, ruaha i nešame, kroz tzv. haja (חיה), odnosno – život (primordijalnu varnicu začetka), koja se delom smatra božanskom, te potom i do konačnog sjedinjenjenja s Jedinstvom, Jahid (יחיד), kada svaki pojedinac ponovo postaje Jedno • VIŠE

S

SABA סבא - U bukvalnom prevodu znači deda, starac, ali se odnosi i na mudrace. Tu možemo povući i paralelu sa nama poznatim imenom Sava koje je pohrišćena verzija Sabe, gde nam je prva asocijacina na Svetog Savu, srpskog prosvetitelja.

SANHEDRIN סנהדרין - Skupština sastavljena od dvadeset tri sudije imenovane za svaki grad u vreme Izrailja. S druge strane, Veliki Sanhedrin bio je vrhovni sud drevnog Izrailja koji je činio 71 član. Predsedavao je poglavar, odnosno vođa zvan nasi (נשיא), ili je, pak, taj položaj držao Prvosveštenik Koen Gadol (כהן גדול), uz zamenika vrhovnog sudije (Av Bet Din, אב בית דין) i šezdeset devet standardnih članova. U periodu Drugog hrama, Veliki Sanhedrin se sastajao u Dvorani isklesanog kamenja u jerusalimskom Hramu i sud je stolovao svaki dan osim praznikom i na Šabat. Poslednja obavezujuća odluka Sanhedrina doneta je davne 358. godine, kada je usvojen jevrejski lunarni kalendar. Sanhedrin je raspušten nakon stalnih progona od strane Rimskog carstva, no kroz vekove bilo je pokušaja da se obnovi, od kojih je najpoznatiji Veliki Sanhedrin koji je sazvao Napoleon.

SATANA, SATAN שטן - Ovo ime dolazi od često loše tumačene hebrejske reči satan koja se u ta davna vremena koristila za svakoga na koga se gledalo kao na protivnika, uzurpatora ili neprijatelja naroda. Dakle, u originalnom kontekstu "Biblije" reč satan označava osobu, te može biti bilo ko ako ustaje protiv vladara svog vremena, autoriteta ili pak naroda. Vrlo je verovatno da se ona najčešće odnosila na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača Jerusalima, koji za svoja (ne)dela biva osuđivan od strane pokorenih Jevreja Jerusalima.

SEDAM DANA STVARANJA - Jevrejska legenda kaže da su pre početka Stvaranja svih dvadeset i dva slova hebrejskog alefbeta bila urezana u Krunu Elohima, gde Ga je svako slovo navodilo na stvaranje Univerzuma, Sveta. Ova priča datira još iz vremena vavilonskog izgona i iako možda nosi malo jednostavniji prizvuk u njoj su utisnuta neka od bitnijih metafizičkih ideja. Prva je ta da slova dolaze iz Krune Tvorca (Keter Elohim, כתר אלהים), ugravirana vatrenim perom i da su urezana na nivou sveta Aciluta (Olam Acilut, עולם אצילות) i da je slovom Bet ב proces Stvaranja otpočeo. Ovaj deo možemo smestiti u reon Tifereta Aciluta (תפארת אצילות), što sefirotski pripada poziciji Ketera u Briji (בריאה). Svako slovo imalo je svoju funkciju u mehanizmu Stvaranja, mehanizmu geneze. Ipak, inicijalne kapisle početka bila su dva početna slova Bet ב i Alef א • VIŠE

SEFER HA'HINUH ספר החינוך - Popularno srednjevekovno delo "Knjiga obrazovanja" koje, bazirano na Majmonidesovom načinu brojanja, razjašnjava pravne, moralne i etičke dimenzije 613 zapovesti.

SEFER JECIRA ספר יצירה - "Sefer Jeciru", ili "Knjigu Oblikovanja", svrstavamo u predkabalističku kategoriju dela, te jedno od najranijih kompaktnih dela jevrejskog misticizma koji još uvek nije poprimio jasan oblik i pravac koji danas poznajemo. Zato se poreklo Jecire po legendi pripisuje biblijskom praocu, patrijarhu Avrahamu (אברהם) dok prvu uređenu formu Sefer Jecire dobijamo zaslugom rabina Akive (Akiva Ben Josef, עקיבא בן יוסף) na samom početku nove ere • VIŠE

SEFIRA ספירה - Klupko božanske energije, evolutivna tačka životne sile u procesu spuštanja ka poslednjoj instanci stvaranja - materiji. Deset je sefira, osnovnih jedinica Drveta života.

SEFIRA BINA ספירה בינה - Tumači se, između ostalog, arhetipskom, primordijalnom Majkom, velikim crnim, dubokim Morem koje rađa inicijalnu formu, zato i pripada vrhu Stuba Strogosti Drveta života. Otud možemo reći da ovaj (meta)matrijarhat suštinski nadilazi, odnosno rađa i potonji, daleki patrijarhat putem daljeg slivanja niz Stablo Života i postavljanja temelja materijalnom životu kao poslednjoj instanci stvaranja • VIŠE

SEFIROT ספירות - Množina reči/pojma sefira (ספירה).

SEFIROTSKA PODELA DRVETA ŽIVOTA - Kod kasnijih kabalista postoji podela Drveta života na pet celina: (1) Makroprozopus, ili Veliko lice (Arih anpin – אריך אנפין), pojam koji se primenjuje na Keter (כתר) kao prvu i najuzvišeniju od sefirot i obuhvata devet potencija koje izviru iz Ketera. (2) Veliki otac (Av, Aba – אב) pojam je koji se primenjuje na Hohmu – Univerzalnu Mudrost – prvu emanaciju Ketera, ali predstavlja i Sina, Logos, ili Reč, a rođena je iz sjedinjavanja Ketera i Bine (בינה). (3) Velika Majka (Ima – אמא) ime je pod kojim je poznata treća sefira Bina. To je Sveti duh iz čijeg tela ističu generacije. Pošto je treći segment Tvoračke trijade ona odgovara Ha’Šem-u (יי), Demijurgu. (4) Mikroprozopus, ili Malo Lice (Zair Anpin – זעיר אנפין) sastoji se od šest sefirot – Hesed, Gebure, Tifereta, Necaha, Hoda i Jesoda. Mikroprozopus obično se naziva i Mali Adam, dok je Makroprozopus Veliki Adam. Malo lice je simbolizovano šestokrakom zvezdom (isprepletanim trouglovima Siona), a takođe i sa šest strana kocke. Ono predstavlja smerove: sever, istok, jug, zapad, gore, dole, ali i prvih šest dana Stvaranja. Ako se Mikroprozopus shvati kao šestodelan, onda su njegovi globusi analogni sa šest dana Stvaranja, a deseti globus, Malhut, sa Šabatom. (5) Nevesta Mikroprozopusa je Malhut (מלכות), Sefirot čije se četvorostruko ustrojstvo sastoji od mešavine četiri elemenata. To je božanska Eva, koja je izvađena iz boka Mikroprozopusa i kombinuje potencije čitavog kabalističkog drveta u jednoj sferi koja se može nazvati čovek • VIŠE

SELA סלה - Ovu reč u "Bibliji" možemo naći na preko 70 različitih mesta, ali njeno poreklo, kao i tačno značenje, do danas nije precizno utvrđeno. Pretpostavlja se da ima liturgijsku funkciju kojom se naglašava da je potrebno zastati i obratiti više pažnje, poput reči amen (אמן) kojom se izrečeno utvrđuje kod onih koji prate službu i čitanje, ili pevanje, teksta.

SEPTUAGINTA Μετάφραση των Εβδομήκοντα - Grčki prevod "Biblije".

SERAFIM שרפים - Ili plamteći anđeoski entiteti čiji naziv dolazi od hebrejske reči saraf (שרף) i koja označava svojevrsno nebesko biće iz ranih perioda jevrejske vere. Tzv. bića goruća. Ukoliko dublje uronimo u etimologiju reči saraf, odakle i formiramo množinski oblik serafim, videćemo da iz tog istog korena reči gradimo i ime za leteću pustinjsku zmiju otrovnicu koja je još mnogo ranije bila dobro poznata žiteljima drevnog Micrajima, ili Egipta. U starodobna vremena takav tip zmije bio je nazivan i onom koja gori i to se očuvalo do današnjih dana u dobro poznatoj predstavi, odnosno simbolu Ureusa (Uraeus, οὐραῖος). Forma ovog simbola urezivana je na čeonom delu faraonskih kruna - VIŠE

SITRA AHRA סטרא אחרא - Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša, סטרא דקדושה) i profanu stranu (sitra ahra) • VIŠE

SITRE TORA סתרי תורה - Skriveno tumačenje teksta "Tore".

SLOVO ALEF א - Zvanično, prvo slovo hebrejskog alefbeta jeste Alef, samim tim i njegova brojčana vrednost je 1, ali prema dubljoj mističnoj analogiji (temuri i gematriji) prvo mesto, umesto Alefa, zauzima slovo Jud s vrednošću 10, jer ono čini osnovni gradivni element svih drugih hebrejskih slova. Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element, primordijalni Jud. Sve nakon toga postaje kombinovanjem osnovnog gradivnog elementa i njegovog mapiranja između 4 linije neba i zemlje • VIŠE

SLOVO BET ב - Drugo slovo hebrejskog alefbeta ujedno je prvo slovo "Tore" – Bet (Berešit bara, בראשית ברא), ali kako njime otpočinje "Biblija", na ovo slovo gledamo kao na prvo pravo slovo (iako je zvanično to Alef א). Slovom Bet otpočinje čin Stvaranja, zato je slovo B početak pre početka, ono je blagoslov – beraha (ברכה). Obzirom da 22 slova čine hebrejski alefbet, ukoliko bi ih rasporedili u pravilnom krugu, prema "Sefer Jeciri", s njima je moguće napraviti 231 stazu unutar kruga, povezivanjem svakog slova sa svakim drugim slovom. Tu simboliku nazivamo svojevrsnom Kapijom 231, kontemplativnom mandalom sa svrhom Spoznaje Postanja slovima • VIŠE

SLOVO HE ה - Predstavlja ključno slovo pri mnogim imenovanjima Boga, posebno kada govorimo o onom najčuvenijem četvoroslovnom, Tetragramatonu, koje se usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena, Ha’Šem (Ime, השם) čita Adonaj (אדוני), Gospod. U hebrejskom jeziku član He je poput the u engleskom, zato se i ovde He retko izgovara; otud se kaže da je to dah Boga.

SLOVO JUD י - Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element. Sve nakon toga postaje kombinovanjem pozicija tog osnovnog gradivnog elementa i njegovim mapiranjem između 4 linije neba i zemlje • VIŠE

SLOVO ŠIN ש - Troglavo Šin je Šin sa ovoga sveta, dok je četvoroglavo iz sveta koji dolazi (ha’olam ha’ba, העולם הבאה). Kada je sa četiri glave ono se tada upisuje na tefilin (תפילין), molitveno remenje. Slovo Šin je slovo elementa vatre eš (אש), plamen, a Alef je vazduh (avir, אוויר) koji hrani život plamenu. Šin je i u korenu reči šana (godina, שנה) što označava neprekidni ciksu samoobnavljanja i promena. Takođe ga možemo videti i na mezuzi (מזוזה) koja se nalazi na dovratku svake jevrejske kuće.

SLOVO VAV ו - Slovo koje povezuje zemlju sa nebesima, jer se i pojavljuje u prvom stihu "Biblije" gde se, i bukvalno, nalazi između dveju reči – ”zemlje i nebesa” (ha’šamajim Ve‘et ha’arec, השמים ואת הארץ). Gematrija Vav je 6 i simbolizuje čoveka – jer je čovek stvoren 6. dana stvaranja, čovek radi 6 dana u nedelji, 6 je milenijuma pre pojavljivanja Mesije (Mašijah, משיח). Vav je ključno slovo u izgradnji možda najlepše hebrejske reči – šalom (שלום), zdravo, mir. Ona je dobronamerni pozdrav. Takođe ovo slovo ima moć da preokrene tok vremena jer ako se postavi pred glagol u prošlom vremenu onda se čita u budućem i obrnuto. Obzirom da Vav nosi taj relativistički momenat ono se nalazi u sredini reči svetlost (or, אור), baš kao što nauka svetlost vidi kao relativno u odnosu na protok vremena.

SOFITI - Pojedina slova iz hebrejskog jezika, odnosno alefbeta, koja kada se nađu na kraju reči pišu se u drugačijoj formi nego na bilo kom drugom mestu. Ti sofiti su: Mem (מ prelazi u ם), Nun (נ prelazi u ן), Cadi (צ prelazi u ץ), Pe (פ prelazi u ף) i Kaf (כ prelazi u ך). Zato se nazivaju i finalnim slovima.

STRAH OD BOGA, JIRAT HA’ŠEM יראת השם, PAHAD פחד - Postoje dve vrste straha - strah od kazne, ali i uzvišena forma Straha od Božijeg Veličanstva, odnosno Njegove Nepojavnosti koja je za čoveka vrhunska enigma, te od nje prirodno mora strepeti jer Ga ne može racionalnom umu predočiti. Ne može suštinski shvatiti. Otuda To definišemo Strahom • VIŠE

STRIJA סטרייא, ESTRIJE - Jevrejski pandan konceptu vampira, ali u ovom slučaju reč je vampirici koja pohodi isključivo Jevreje. Naziv vrlo verovatno potiče od francuskog strix, termina za noćnog stvora, sovu. Najčešće se Strija poistovećuje sa sukubama (succuba, succubar) noćnim demonima koji seksualno opsedaju muškarce tokom sna. Opisuju se prelepim fizičkim manifestacijama, no veruje se da se hrane krvlju, odnosno životnom tvari koju ona trasportuje kroz telo ljudi, no ujedno se mogu manifestovati i u listo spiritualnoj formi, ali i preuzimati različite životinjske oblike po želji i potrebi • VIŠE

SUKA סכה - Tip šatora, kolibe karakteristične za praznik Sukot.

SUKOT סוכות - Jevrejski Praznik koliba koji se slavi 15. dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru, u periodu septembar – oktobar. Reč je o jednom od tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים), pored Pesaha (פסח) i Šavuota (שבועות), kada Jevreji odlaze na hodočašće u Hram (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש), ili samo u Jerusalim. Ovaj praznik ima dvostruki značaj: istorijski i poljoprivredni. Istorijski, Sukot podseća na četrdesetogodišnji period lutanja naroda Izraela po pustinji nakon izlazka iz Egipta (Micrajim, מצריים), a s namerom prisećanja na krhka privremena pokretna staništa (kolibe, sukot) u kojima su tada živeli drevni Hebreji. S druge strane, poljoprivredni značaj praznika ogleda se u izražavanju zahvalnosti za jesenju berbu – to je praznik žetve/berbe koji se ponekad baš tako i označava: Festival berbe (žetve voća). Beogradska sinagoga zove se Koliba mira - Sukat šalom (סוכת שלום).

SVETINJA NAD SVETINJAMA קדש הקדשים - Kodeš Ha'Kodašim, ili Svetinja nad Svetinjama, predstavlja mesto obitavanja Šehine – Božijeg prisustva na materijalnom planu unutar Hrama u Jerusalimu • VIŠE

SVETLOST HAJE חיה - Četvrti od 5 nivoa duše (haja), onaj koji korespondira i s odgovarajućim od četiri svetova stvaranja, Acilutom (Olam Acilut, עולם אצילות).

Š

ŠABAT שבת - Sedmi dan u sedmici, Šabat, počinje u petak sa zalaskom sunca, a završava u subotu nakon zalaska sunca. Šabat je najveći jevrejski praznik, dan odmora, dan kada prestaje fizički rad i svaka poslovna delatnost. U "Bibliji" stoji da je Bog za šest dana stvorio svet, dok je sedmog dana odmarao. Smatra se simbolom večnog sporazuma između Boga i jevrejskog naroda o nužnosti rada i obaveze odmora, jer i rad i odmor jednako su važni za ljudsku blagodet • VIŠE

ŠADAJ שדי, SVEMOGUĆI - Jedno od, zamenskih, Božijih Imena • VIŠE

ŠALOM שלום - Univerzalni pozdrav, sa značenjem - mir.

ŠAMIR שמיר - Specifični, natprirodni organizam, dok neki veruju da je reč o životinji, drugi o biljci, a ima i zastupnika tvrdnje da se pre radi o mineralu nego li o bilo kakvom živom stvoru. Majmonid (RaMBaM, רמב״ם) je verovao da je svakako reč o svojevrsnoj crvolikoj životinji. Bilo kojem tumačenju da se priklonite za ovaj organizam svakako se veruje da pre svega ima mogućnost da preseca kamenje, gvožđe pa čak i dijamantske strukture • VIŠE

ŠATOR OD SASTANKA, MIŠKAN משכן - Mnogo pre podizanja Hrama, dok se još lutalo pustinjom, središte jevrejske vere predstavljao je Šator od sastanka (Miškan, משכן) koji se, po potrebi selio od plemena do plemena. Kada je David (דוד) 100. godine pre nove ere osvojio Jerusalim i učinio ga svojim uporištem, glavnim gradom, tada je u njega uneo Kovčeg Saveza (Aron Ha’Berit, ארון הברית) čime su zvanično i otpočele velike pripreme da se tu izgradi stacionarna građevina kojom bi se zamenio do tada mobilni Šator od sastanka koji je uspostavio još sâm Mojsije i koji je, kao takav, stotinama godina već bio u upotrebi, te po potrebi seljen i premeštan s jedne lokacije na drugu, sve u zavisnosti od različitih okolnosti i istorijskih neminovnosti, između 12 plemena Izraela • VIŠE

ŠED שד, ŠEDIM שדים - Jedna od pojava u kolektivnoj Jevrejskoj imaginaciji jeste tzv. Šajda, odnosno Šed (jednina na jidišu od hebrejskog Še(j)dim), svojevrsnog demona koji menja svoju telesnu formu u skladu s potrebama, ali najčešće uzima ljudsko obličje, ali i kokoši. Ipak, prema narodnom verovanju, jedini deo tela koji ne može da transformiše jesu stopala, te je po njima prepoznatljiv, uočljiv… Odnosno kandžama koje mu ostaju u formi kokošijih • VIŠE

ŠEHINA שכינה - Božansko (sve)prisustvo na materijalnom planu • VIŠE

ŠEMINI ACERET שמיני עצרת - Ili Svečani zbor 8. dana obeležava se kao praznik u Jevrejskom kalendaru. Zajedno sa Simhat Torom (שמחת תורה) predstavlja zasebne praznike, ali pošto su povezani sa Sukotom, Praznikom koliba koji se obeležava 7 dana, obično se smatraju delom većeg, već pomenutog, Praznika koliba. Obeležavanjem Simhat Tore (Radosti Tore) započinje se i novi ciklus iščitavanja "Bibije" u zajednici.

ŠEKEL שקל - U savremenoj državi Izrael šekel predstavlja osnovnu novčanu jedinicu, dok je u drevna vremena bio izrađivan od srebra.

ŠEMITA שמיטה - Šabatna godina predstavlja svaku 7. godinu u ciklusu od 50 godina jevrejskog kalendara, koja je po propisima "Tore" godina odmora za zemlju, poput Šabata koji je dan odmora za čoveka. Tada se plodovi polja ne smeju se prodavati, a nije dozvoljeno ni praviti zalihe i sve dok se plodovi nalaze na polju oni su svakome dostupni. No svako može uzimati samo koliko mu je potrebno za prehranu. Sedam šmita čini jovel, jubilej • VIŠE

ŠEOL שאול - Iako ovaj termin nigde u TaNaHu nije jasno definisan, šeol vidimo mestom koje se prostire mimo reona živih i u koje se stupa samo nakon smrti i to po vrlo specifičnim okolnostima. Može se povući paralela s klasičnim vizijama podzemnog sveta, s tim što se ovde radi o Jevrejskoj verziji istog. Prema tumačenjima teksta u njega idu i pravednici, ali i oni koji to nisu. S time u vezi može se donekle reći da je Gehinom (גיהנם) poseban odeljak Šeola koji služi svojoj karakterističnoj svrsi.

ŠIVITI שויתי - Radi se o specifičnoj formi eskpresije ideje o Jedinstvu, Jednome Bogu, na jedan izuzetno apstraktan način, uostalom kako i priliči ideji o Vrhovnome, a koja je tek predvorje za mnoge druge aspekte i tumačenja koja možemo naći pri jevrejskom misticizmu. Sâm temelj judaizma leži na ideji o apsolutnoj bestelesnosti Boga, odnosno kako ne poseduje bilo kakav vid forme našem umu smislen, dakle ljudskom umu nepojmljiv • VIŠE

ŠOFAR שופר - Obredni ovnujski rog u koji se duvanjem i stvaranjem specifičnog zvuka označava jevrejska Nova godina, kao i svršetak Dana pokajanja.

Š'MA JISRAEL שמע ישראל - Temeljna molitva jevrejske vere koja se izgovara dva puta na dan: ujutro i uveče; čini esenciju jevrejskog monoteizma. Srž i temelj vere u Jednoga Boga • VIŠE

T

TA'AME HA'MIKRA טעמי המקרא, TROP, TEAMIM טעמים - Jevrejska verska praksa koja služi prilikom čitanja svetih tekstova, a kojom se u zavisnosti od simbola koji je korišćen određuje kojim će se tonalitetom koje slovo, odnosno reč pročitati, ili otpevati, tokom verske službe u sinagogi. Samim time svaka molitva ima svoj poseban set notacije ovoga tipa, zajedno s ispravnom vokalizacijom (nikud, נקוד) svake reči.

TA'AVA תאוה - Požuda. Strast.

TAJNA DOKTRINA JISRAELA ישראל - Čovek je ispunjen divljenjem kada prodre u svetilište kabale, kada se suoči sa doktrinom tako logičnom, tako jednostavnom, a u isto vreme tako apsolutnom. Neophodno jedinstvo ideja i znakova, osveštavanje najosnovnijih istina primitivnim znakovima; Trojstvo Reči, Slova i Brojeva; Filozofija jednostavna kao azbuka, duboka i beskrajna kao Reč; Teoreme potpunije i svetlije od Pitagorinih, teologija sažeta tako da se može zbrojati na prste; Beskonačno koje se može održati na dlanu ruke deteta; Deset cifara i dvadeset i dva slova, trougao, kvadrat i krug – sve su to elementi kabale. To su osnovni principi pisane reči, odraza one izgovorene reči, koja je stvorila svet • VIŠE

TALIT טלית - Molitveni šal, remenje koji se nosi za vreme jutarnje molitve, šahrit (שחרית). Napravljen je od tkanina vune ili lana i na sebi sadrži niti plave boje koje se protežu od vrha na dole, dok na ćoškovima sadrži resice, koje se nazivaju cicit (ציצית). One vise sa sva četiri kraja talita. Rese su napravljene od osam vlakana, to jest od četiri dvostruke niti. One su provučene kroz mali otvor na samom uglu i imaju pet čvorića i četiri grupe navoja • VIŠE

TALMUD תלמוד - Jedan od centralnih stubova rabinskog judaizma i služi kao primarni izvor za jevrejsko versko pravo (halahu, הלכה) kao i mnoga druga teološka pitanja. Iz tog razloga, "Talmud" se s pravom smatra delom koje je veoma uticalo na razvoj i obrazovanje svih Jevreja širom sveta • VIŠE

TALMUD ESER SEFIROT תלמוד עשר הספירות, TES תע"ס - "Učenje o Deset sefirot" delo je Jeude Ašlaga (יהודה אשלג), odnosno Ba'ala Ha'Sulama (בעל הסולם), priređivača prvog prevoda Zohara s aramejskog na hebrejski jezik dvadesetih godina XX veka. Reč je jednom od temeljnih kabalističkih dela i udžbenika za svakoga ko se bavi proučavanjem kabale i generalno jevrejskog misticizma šire od kabalističkog pravca • VIŠE

TaNaH תנ"ך - Akronim od: Tora (תורה), Nevi’im (נביאים) odnosno Proroci i Ketuvim (כתובים) odnosno Spisi. Tri celine koje čine kompletnu jevrejsku "Bibliju" • VIŠE

TARGUM תרגום - Reč je o prevodu jevrejske "Biblije", TaNaH-a (תנ"ך) s hebrejskog na aramejski jezik.

TEFILIN תפילין - Molitveno remenje (filakterij) koje u sebi sadrži svitke pergamenta na kojima su upisani stihovi iz "Tore", koje Jevreji stavljaju tokom jutarnje molitve. Ručni tefilin, ili šel jad (של יד) stavlja se na nadlakticu, a traka se obmotava oko ruke, šake i prstiju, dok se glava tefilina, ili šel roš (של רוש) stavlja malo iznad čela. Svrha tefilina je najveća moguća ljubav koja postoji između Boga i čoveka • VIŠE

TEHELET תכלת, BIBLIJSKA PLAVA BOJA - Radi se o posebnoj nijansi plave boje koja je zabeležena još kod drevnih Izraelita (Bene Jisrael, בני ישראל) gde je imala, i i dalje ima, posebnu ulogu i značaj u verskoj praksi, a što se očuvalo i do današnjih dana. Kasnije je upravo ova nijansa plave poslužila i za stvaranje zastave moderne države Izrael (Medinat Israel, מדינת ישראל), gde je bela boja iznad i ispod oivičena tehelet plavom. No, u tekstu Jevrejske "Biblije" (TaNaH, תנ״ך) ova modro-plava boje se pominje čak 49 puta i veruje se da je bila sastavni deo šara Šatora od sastanka (Miškan, משכן) • VIŠE

TELI תלי - Među zagonetnije pojmove, definitivno spada i teli, posebno jer se ne pojavljuje u "Bibliji", niti kasnije u ''Talmudu'' (תלמוד), ali se pojavljuje u "Sefer Jeciri" (ספר יצירה), i čak i danas se vode mnoge diskusije o tome šta ta reč u stvari znači. Jedino mesto u knjizi gde možemo naći sličnu reč, a tu se pominje u vidu oružja, jeste u Postanju (27:3), kada Jakov kaže Esavu: "Uzmi oružje svoje (tele(j)ha, תליך) i luk, i izađi u planinu, te mi ulovi lova." Neki od komentatora ovog teksta govore da se pojam teli odnosi na neku vrstu sečiva, mača, a da mu je takav naziv nadenut iz razloga što je obešen (od hebrejskog korena reči tala תלה). Takođe, može da se odnosi na oružje s kuglom na kraju, kojom su se životinje hvatale u zamku, pa naziv teli može biti iz razloga što je ta kugla visila na kraju užeta ili lanca. Ova teorija je i podržana iz razloga što se u tekstu odnosi na Esava koji lovi životinje • VIŠE

TEMURA תמורה - Primer kabalističke prakse kojom se služimo kao instrumentom ukoliko želimo da uvidimo skrivena značenja reči i izraza, sve to preraspodelom reči, ili slova.

TETRAGRAMATON יהוה - Četvoroslovno Božije Ime koje usled zabrane uzaludnog izgovaranja Svetog Imena čitamo nekim od njegovih zamenskih imena. Poput - Adonaj • VIŠE

TEVUNA תבונה - Niži od dva stupanja razvoja, parcufa, Bine. Ženskog, majčinski polaritet.

TIFERET ACILUTA תפארת אצילות - Radi se o krajnje posebnom vidu Božije manifestacije koju vezujemo za simboliku 6. sefire Drveta života, Tiferet, ali ujedno i 6. dan stvaranja (misterija Čoveka), a posebno ukoliko je ovekovečimo atributima koje hrišćani pripisuju svojem Mesiji Isusu Hristu, Jevrejinu Ješui (ישוע) (čiji se mesijanizam bitno i nezanemarljivo razlikuje od izvornog jevrejskog). Tumačeći hrišćanskom kabalom, Isus je nešto najviše što čovekoliko biće na materiji može da dosegne u svom usponu sefirama, te - od Tifereta na dole Bog postaje Smrtan, no sve iznad ove ravni postojanja više ne može biti vezivano za materijalnu manifestaciju i pojavnost života kao takvog. Tu se krije puna simbolika Božijeg Sina, kada sjaj Ketera, sada poput odsjaja, odnosno prelamanja kroz Tiferet postaje svojevrsni Keter ostalim, nižim sefirama. Otud je baš ta senka Ketera nešto najdalje što imaginacijom možemo postići u pokušajima razumevanja sefire Keter, odnosno pak Vrhovne trijade: Keter-Hohma-Bina. Zato kroz sliku Isusa Hrista, Sina, spoznajemo Boga, Oca; dok na posletku Jesod, Sveti Duh, obavija materijalni nivo i kompletira proces prostiranja stvaranja, a sve prema hrišćanskoj eshatologiji. Dakle, Tiferet je prizma Drveta života, solarni pleksus, koji smrtnicima manifestuje (od)sjaj Ketera, Krune. Dok Jesod taj odsjaj šalje dalje ka materiji, u formi astralne ravni kako je mi percepiramo. Na taj način Tiferet postaje svojevrsni centar Univerzuma, jer: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me" (Jovan 14:6).

TIKUN OLAM תיקון עולם - Uzlazni put kroz sefire, pri čemu potencija svake pojedine sfere predstavlja određeni ključ izlečenja ili oporavka. Prema kabalističkom verovanju, i čovečje telo, kao i čitava zemlja u celini, moraju da prođu kroz svojevrstan proces popravljanja – tikun olam predstavlja jevrejski koncept o svetoj reparaciji sveta, usled metafizičkog koncepta o razbijenim posudama (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים). Tu ideju je još čuveni Isak Lurija (יצחק לוריא) uobličio kada je pisao o konceptu (meta)kosmičkog procesa stvaranja – za buduće, savršenije i uzvišenije postojanje • VIŠE

TIŠA BE'AV תשעה באב - Ovaj dan u Jevrejskom kalendaru spada među najtragičnije dane u Jevrejskoj istoriji, jer je Deveti dan meseca Ava, što je direktan prevod hebrejskog naziva, bio dan kada su razorena oba Hrama (Mikdaš, המקדש) u Jerusalimu – prvi Hram 586. godine pre nove ere, te drugi na isti dan 70. godine nove ere. No Devetog Ava istorija beleži kako su se dogodile i mnoge druge nesreće za Jevreje poput gušenja ustanka Bar Kohbe (135.), izgoni iz Engleske (1290.), iz Francuske (1306.) i Španije (1492.), brojni masakri jevrejskog življa tokom Krstaških ratova, kao i početak Velikog rata, Drugog svetskog rata i Holokausta (Šoa, השואה). Zato se danas Tiša be’Av obeležava strogim dvadesetpetočasovnim postom za vreme kojeg se ne konzumira hrana, niti pije voda kao i uzdržavanjem od svih sličnih ponašanja tipično vezanih za radost i luksuz.

TORA תורה - Jevrejska najsvetija knjiga poznata je i pod nazivom Petoknjižje jer je čini pet knjiga Mojsijevih (Moše, משה). Prva trećina celokupne jevrejske "Biblije", TaNaH • VIŠE

TORA DE'ACILUT תורה דאצילות - Pored standardne, primljene "Tore" (תורה), Mojsijevog petoknjižja, koja je u materijalnoj formi i koja je dostpna ovozemaljskom proučavanju, učeni veruju da postoji i Veliko Božije otkrovenje, odnosno Tora de'Acilut, koja se naziva i knjigom religije završetka. To je spis u kojem su tri velike avramske religije združene u Jednu - Jedinstvenu (ehad-jahid, אחד–יחיד) religiju, gde je obznanjena apsolutna suština, jer je put spasenja onaj gde se iz svake religije izvlači po zrno otkrivanja i ta zrna se potom spajaju u jedno Veliko, najuzvišenije otkrovenje. Zato je, između ostalog, Šabetaj Cvi (שבתי צבי) pri kraju života odlučio da ipak pređe na islam i postane i muslimanski mesija al mahdi ٱلْمَهْدِيّ • VIŠE

TRI MAJKE, ALEF א MEM מ ŠIN ש - Tajna pripada trima Majkama, ili prvim elementima Alef, Mem, Šin - vazduhu, vodi, vatri (eteru). On (הוא) ih zapečati Svojim duhom i oblikova ih u Veliko Ime, a njima zapečati svemir u šest pravaca. On se okrenu prema gore i zapečati visinu... Postoje dvadeset dva osnovna (zvuka) slova. Tri su prvi elementi (voda, vazduh, vatra), osnove, ili Majke; sedam su dvostruka slova, a dvanaest su prosta slova. Tri osnovna slova א מ ש imaju za osnovu ravnotežu. Na jednom kraju vage su vrline, a na drugom poroci, dovedeni u ravnotežu od strane jezika. Od osnovnih slova מ (M) je nemo poput vode, ש (Ш) sikće poput vatre, א (A) pomiruje dah između njih • VIŠE

TRI MOLITVE - Tri su glavne jevrejske molitve u toku dana: jutarnja (šahrit, שחרית), podnevna (minha, מנחה) i večernja (arvit, ערבית).

TU BE'AV ט״ו באב - Petnaesti dan meseca Ava danas ubrajamo u manje, gotovo neprimetne, praznike jevrejske vere i slavimo ga kao praznik ljubavi (Hag Ha'Ahava, חג האהבה) i zbog toga se smatra idealnim danom za svadbena veselja. Inače, praznik okvirno potiče iz perioda (drugog) Hrama u Jerusalimu i tada se na ovaj dan obeležavao početak berbe grožđa. Smatra se veselim praznikom, čak se na određeni način povezuje i sa Jom Kipurom.

TUMAT MET טומאת מת - Prema jevrejskome verskom pravu zabranjeno je dodirivati mrtvo telo, jer taj čin izaziva jedan od najviših stepenova zaprljanosti, odnosno ritualne nečistote. Dok je prvosveštenicima, Koenima (Koanim, כהנים‎), zabranjeno i da budu u blizini preminulih.

TURBAE PHILOSOPHORUM - Radi se o jednom od najstarijih poznatih dokumenata o alhemiji na latinskom jeziku. Njegovo tačno poreklo je nepoznato, no ponekad se naziva i Trećim pitagorejskim sinodom. Kao što naslov kaže - reč je zboru mudraca koji izlažu alhemijska stanovišta mnogih ranijih filozofa i znalaca. Simbol jednog od retkih izdanja Turbae Philosophorum-a, onog objavljenog u Nemačkoj 1750. godine, jeste i alhemijski androgin koji svojom hermafroditskom figurom predstavlja ostvarenje magnum opus-a, odnosno Velikog dela • VIŠE

U

URIM i TUMIM האורים ואת התמים - Prvo pominjanje urima i tumima vezuje se za stih 28:30 iz Izlaska (Šemot, שמות), jevrejske "Biblije" kada se ova dva kamena spominju kao sastavni delovi drevnog ritualnog remenja – grudnog oklopa, ili hošena (חשן), ali koji su se nalazili unutar te ploče, dok je na njenoj površini bilo 12 dragulja koji su simbolizovali 12 plemena (šivti Jisrael, שבטי ישראל). Rad sa njima, između ostalog, vezivao se i za praksu divinacije, kojom se služilo prilikom traženja i dobijanja odgovora na određena pitanja, te otkrivanje Volje Adonaja (יהוה). Da bi urim i tumim mogli da progovore i daju odgovore na postavljena pitanja, čovek mora stati pred prvosveštenika, koena gadola u punoj nošnji, s remenjem i pred njim jasno da izgovori pitanje na koje želi da dobije Odgovor. Veruje se da je svaki dragulj na ploči predstavljao određeno slovo, a posebnom igrom prelamanja svetlosti dolazilo se do odgovora na konkretna pitanja dece Izrailja (Bene Jisrael, בני ישראל) • VIŠE

UZVIŠENOST PESME NAD PESMAMA - Učemu leži vanvremena lepota "Pesme nad Pesmama" (Šir Ha’Širim, שיר השירים), pesme koja važi za najlepšu od svih u svim svetim knjigama? Ribi Johanan (Johanan bar Nafha, יוחנן בר נפחא‎‎) davno je još rekao da su svi spisi sveti, da je "Tora" (תורה) sveta, ali da je Pesma nad Pesama svojevrsna svetinja nad pesmama (Kodeš Ha’Širim, קודש השירים) • VIŠE

V

VA'HE ו"ה - U tekstu "Zo'ara" određeni delovi započinju apostrofiranom rečju Va’He što je, takođe, još jedno od zamenskih rešenja za izbegavanje kršenja uzaludnog izgovaranja Božijeg Imena, uz Ha’Šem i Adonaj (אדוני), dok je isti deo teksta u jevrejskoj "Bibliji" naveden u svom punom obliku Va’Adonaj (ויהוה) korišćenjem četvorslovne formule Tetragramatona, uz sastavni veznik Vav ו na samom početku.

VANVREMENA VEČNOST, ADEJ AD עדי עד - Na hebrejskom jeziku ovaj izraz pojavljuje se na više mesta u Tekstu te predstavlja jedan od dva glavna sinonima kada pričamo o pojmu večnosti i njenoj simbolici. Drugi način da se iskaže ovaj krajnje metafizički koncept jeste i izgovaranjem le’olam (לעולם), što prevodimo - zanavek. Ali ujedno, sama reč olam (עולם) takođe se koristi i kada govorimo o svetu ili univerzumu, jer se može prevesti i kao svet i univerzum, te svakako ima izuzetno širok upotrebni dijapazon u hebrejskom jeziku i mistici • VIŠE

VERA, EMUNA אמונה - Vrhunski, uzvišeni princip vere. Princip koji nije baziran na racionalnom rezonu, već duboko ukorenjeni, intuitivni osećaj.

VITLEJEM, BEJT LEHEM בית לחם - Betlehem u bukvalnom prevodu čitamo - Kuća Hleba.

VRATA HA'ŠEMOVA - "Evo vrata Ha’Šemova, na koja ulaze pravednici" (Ze ha’ša’ar la’Adonaj cadikim javou vo, זה השער ליהוה צדיקים יבאו בו) čitamo u stihu Psalma 118:20, koji, između ostalog, krasi i ulaz u sinagogu grada Niša • VIŠE

Z

ZABRANA UZALUDNOG IZGOVARANJA IMENA - Jedna od Božijih zapovesti (micva, מצווה) o tome šta čovek ne sme činiti, tzv. negativna zapovest (micvot lo t’ase, מצות לא תעשה) kojom se određena radnja zabranjuje, a iz skupa od čak ukupno 613 zapovesti (tarjag micvot, תרי”ג מצוות) od kojih mnoge i nisu na snazi jer trenutno nema Hrama (Mikdaš, מקדש). Štaviše, reč je o zabrani blasfemije u ime Imena, te pogrešnog i uzaludnog tumačenja, pisanja ili izgovaranja, što je okarakterisano i svojevrsnim zločinom. Otud je na osnovu ove zapovesti, a još u periodu Drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני), jasno razvijen svesni tabu koji se očuvao u jevrejskoj tradiciji do današnjih dana. "Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud" (Lo tisa et Šem Adonaj Eloejha la’šav; ki lo jenaka Adonaj et ašer jisa et šemo la’šav, לא תשא את שם יהוה אלהיך לשוא כי לא ינקה יהוה את אשר ישא את שמו לשוא). Iz tog razloga imamo mnoga zamenska imena za Ime • VIŠE

ZAHAR U'NEKEVA זכר ונקבה - Obzirom na to da su Jevreji na ovim našim prostorima, pre i nakon Drugog svetskog rata, bili više nego dobrodošli i čija je populacija nekada bila izuzetno brojna ne treba da čudi da su mnoge hebrejske reči ušle u sleng srpskog jezika nakon vekova korišćenja i mešanja ova dva jezika. Jedan od primera je i današnji sleng za majku – keva – za koji se pretpostavlja da upravo dolazi od jedne od reči za ženu na hebrejskom jeziku: nekeva (נקבה).

ZEIR ANPIN זעיר אנפין - Aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot nakon prve trijade (Keter-Hohma-Bina).

ZIVUG זיווג - Uparivanje, sparivanje (množina: zivugim, זיווגים). Reč jee o uniji polariteta, muškog principa sa njegovim ženskim principom. Sve što nastaje iz viših emanacija rezultat je različitih zivugim muških i ženskih potencijala.

ZIVUG GUFANI זיווג גופני - Snošaj nebeskih Majke (Ima, אמא) i Oca (Aba, אב). Za više informacija pogledati stavku - Sefirotske podele Drveta života.

ZMAN זמן - Vreme, odnosno osnovni mehanizam funkcionisanja uzroka i posledice. Strela prostiranja stvaranja iz perspektive nas stvorenih • VIŠE

ZNAČAJ JEŠUE ישוע, ISUSA HRISTA Ιησούς Χριστός - U skladu sa svojim razumevanjem biblijskog dijaloga, Martin Buber (מרטין בובר) vidi Jevrejina Isusa (Ješua bar Josef, ישוע בר יוסף) kao bezobličnog i ponekad skrivenog Boga koji ne može da bude ograničen bilo kojom manifestacijom i, odatle, ne može da se smatra da je bio inkarniran u Hristosu (Hrist kao grčki (Χριστός) prevod je hebrejske reči Mašijah משיח). S druge strane, Buber je prepoznao i ukazao na ogroman religiozni značaj Isusa u okviru judaizma, kakav skoro ni jedan Jevrejin do tada nije imao, budući pri tom čvrsto ukorenjen u tlo judaizma. Četrdeset godina Buberovog bavljenja Isusom i njegovim značajem za jevrejski mesijanizam kulminiralo je u njegovoj studiji o Isusu i Pavlu (Šaul, שאול), ”Dve vrste vere” (Zwei Glaubensweisen, 1950) • VIŠE

ZON ŠEL KELIPA זו"ן של קליפה - Posuda koja je pukla. Posuda sedme, niže sefire. Za više informacija pogledati stavku Tikun olam.

Ž

ŽRTVENI JARAC, AZAZEL עזאזל - Dva jarca istog izgleda, iste veličine i iste novčane vrednosti stajali bi pored žrtvenika, glavama okrenutim prema svetilištu. Tu je bila urna u kojoj su se nalazile dve jednake zlatne pločice. Prvosveštenik bi ih izvlačio i stavljao po jednu na glave oba jarca. Zatim je vezivao crvenu traku za rog onog jarca koji je bio određen da ponese u pustinju sve grehe naroda.

OSTALO

'י', יי', ה - Ime Božije, usled zabrane uzaludnog izgovaranja, ili pisanja, Božijeg Imena. Te Ga/Ih čitamo Adonaj • VIŠE

1 EHAD אחד - Broj jedan (א) simbolizuje jedinstvo – Jahid (יחיד). Boga. Jedan je sâma srž jevrejske monoteističke religije: "Čuj Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan" (Šema Izrael, Adonaj elohejnu Adonaj ehad, שמע ישראל יהוה אלהינו יהוה אחד) • VIŠE

2 ŠNAJIM שניים - Dve (ב) su zavetne ploče (šnej luhot ha’berit, שני לוחות הברית) koje je Mojsije (Moše, משה) doneo sa Sinajske gore. Slovom B otpočinje "Tora" (תורה), te njeno prvo slovo nije A, Alef (א), već B, Bet (ב), jer: "U početku stvori..." (Berešit bara, בראשית ברא). Istovremeno, u ljudskom biću postoje dve sklonosti – dobra i loša: יצר הטוב jecer ha’tov; יצר הרע jecer ha’ra.

3 ŠLOŠA שלשה - Broj tri (ג) ukazuje na vrhovnu sefirotsku trijadu. Celinu. Stabilnost. Značaj te bazične stabilnosti možemo pronaći u simbolici tri patrijarha, otaca (avot, אבות) jevrejskog naroda: אברהם Avram; יצחק Jichak; יעקב Ja’akov. Tri je i hodočasnih praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים), oni su: פסח Pesah; שבועות Šavuos; סוכות Sukos.

4 ARBA'A ארבעה - Četiri (ד) je simbolika sedera (סדר) tokom prazika Pesah, odnosno strukture večere koja se upriliči tokom obeležavanja ovog praznika kojim se prisećamo izgnanstva iz drevnog Misira (Micrajim, מצרים), odnosno Egipta. Tako se smisao cele trpeze bazira na simbolici broja četiri. Veruje se da je 4 glavna pravca prostiranja postanja, odnosno četiri kabalistačka sveta: עולם אצילות Olam Acilut – Svet Božanske emanacije; עולם בריאה Olam Brija – Svet kreacije; עולם יצירה Olam Jecira – Formativni svet; עולם עשיה Olam Asija – Materijalni svet. A četiri je i anđela koji okružuju Prestolje Slave; četiri je kraljevstva; kao i četiri mudraca koji zakoračiše u Rajski vrt (Gan eden, גן עדן). Četiri je i Majki (arba imot, ארבע אמהות): שרה Sara; רבקה Rivka, ili Rebeka; לאה Lea; רחל Rahel.

5 HAMIŠA חמשה - Pet (ה) je knjiga Mojsijevih koje zaokružuju celinu znanu kao "Toru" (תורה) i čine je: בראשית Berešit – Knjiga Postanja; שמות Šemot – Knjiga Izlaska; ויקרא Vajikra – Knjiga Levitska; במדבר Bemidbar – Knjiga Brojeva; דברים Devarim – Ponovljeni zakoni. U broju 5 možemo videti i osnovnu podelu Psalama (Tehilim, תהילים) u pet celina: 1-41, 42-72, 73-89, 90-106 i 107-150. Peticu možemo pronaći i u jednom od poznatijih talismana – hamsa (חמסה), amuletu predstavljenom u stilizovanom obliku ljudske šake. Samim tim, mnogi drugi tekstovi mistične literature takođe podležu podeli u pet osnovnih sekcija, što je praksa direktno preuzeta iz osnovne podele "Tore". A pet je i čvorova cicita (ציצית), molitvenog remenja.

6 ŠIŠA ששה - Šest (ו) ukazuje naš šest knjiga "Mišne" (משנה), iliti šiša sidre Mišna (שישה סידרי משנה). Šest radnih dana, kao i šest (aktivnih dana) dana stvaranja.

7 ŠIVA שבעה - Sedmica (ז) nosi jednu od najmoćnijih simboličnih predstava među svim brojevima unutar judaizma, direktno aludirajući na Postanje, odnosno sedam dana stvaranja. Isto tako, reč koja na hebrejskom označava sreću jeste gad (גד) te je i njena gematrijska vrednost jednaka broju 7, dok njoj po značenju slična je mazal (מזל) te vredi 77. Otud i koristimo frazu mazal tov (מזל טוב) kada želimo nekome da čestitamo na uspehu i zaželimo još dobre sreće. Čitava Jevrejska "Biblija" (TaHaH, תנ”ך) prošarana je grupisanjem različitih simbolika i značenja oko broja sedam. Tako osim Postanja, izvišeni status pri ovog gematrijskoj vrednosti ima i Šabat (שבת), sedmi dan. Sveti dan odmora. Tu je i sedam Nojevih zapovesti (Ševa micvot bene Noah, שבע מצוות בני נח‎), odnosno sedam univerzalnih moralnih zapovesti datih Noahovim sinovima – odnosno – celom čovečanstvu. Uostalom, tekst biblije i otpočinje upotrebom 7 reči: "U početku stvori Bog nebo i zemlju" (Berešit bara Elohim et ha’šamajim ve’et ha’arec, בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ) • VIŠE

8 ŠMONA שמונה - Osmica (ח) zaokružuje celinu. Predstavlja kompletnost. Iz upravo tog razloga muška deca se obrezuju (brit mila, ברית מילה) osmog dana po rođenju. Istu gematrijsku vrednost vezujemo i za Miškan (משכן), Šator od sastanka dok su se Jevreji nalazili u pustinji, mnogo pre ideje o izgradnji Hrama (Mikdaš, מקדש). Miškanu je bila posvećena osmodnevna ceremonija kada je posvećen. Jedan od praznika koji traje osam dana jeste čuveni i najradosniji praznik svetlosti Hanuka (חנוכה).

10 ASARA עשרה - Deset (י) ih je osnovnih zapovesti (aseret ha’dibrot, עשרת הדברות) predatih Mojsiju na Sinaju, od ukupno 613 zapovesti (tarjag micvot, תרי״ג מצוות). Ujedno je bilo potrebno deset pravednika u Sodomi (Sedom, סדום) da se izbegne Božija kazna; deset odraslih muškaraca da se formira minjan (מנין), spiritualni kvorum za održavanje verske službe. Deset je i sefirot koje čine osnovni kabalistički glif Drveta života (Ec hajim, עץ חיים). Deset kuga strefilo je drevne Egipćane u priči o izlasku.

12 ŠNEM ASAR שנים עשר - Broj dvanaest (י"ב) ukazuje na apsolutnost. Apsolutnu kompletnost i kompletnu Božiju svrhu i značaj. Naprsnik (hošen, חשן‎) velikog sveštenika (koen gadol, כהן גדול‎) činilo je dvanaest dragih kamenova, dok se staroj hramskoj gori (har ha’bajit, הר הבית) prilazilo kroz dvanaest kapija. Dvanaest je sinova Jakovljevih, dvanaest je meseci u godini, kao i plemena Izraela (Jisrael, ישראל): ראובן‎ Reuven, שמעון‎‎ Šimeon, לוי‎‎ Levi, יהודה‎‎ Je'uda, יששכר‎‎ Jisakar, זבולן‎‎ Zebulun, דן‎‎ Dan, נפתלי‎‎ Naftali, גד‎‎ Gad, אשר‎‎ Ašer, בנימן‎‎ Binjamin, יוסף‎‎ Josef, אפרים‎‎ Efrajim, מנשה‎‎ Menaše.

13 PRINCIPA VERE, ŠLOŠA ASAR IKARIM שלושה עשר עיקרים - Ovaj skup tumačenja pripisuje se čuvenom, velikom Majmonidesu (Rabi Moše ben Majmon, רבי משה בן מימון), odnosno čoveku poznatijem po akronimu RaMBaM (רמב״ם). Rambam je bio srednjovekovni Jevrejski filozof, teolog, matematičar, astronom i lekar, a iz rodne Kordobe u Španiji beži zbog verskih progona u Maroko, a potom u Egipat, gde u Kairu drži predavanja iz filozofije, teologije i medicine. Takođe je u to vreme bio i Saladinov (Salah al’Din, صلاح الدين) lični lekar na egipatskom dvoru. Ovim tekstom Majmonides formuliše osnovne principe judaizma kroz 13 ključnih tačaka, s ciljem i da ukaže na razlike između judaizma i hrišćanstva, odnosno judaizma i islama. Zbog velikog značaja koji je ovaj tekst imao od momenta pisanja on je uvršten u većinu molitvenih knjiga jevrejskih zajednica širom sveta. S trinaest godina muška deca postaju verski zrela čime ispunjavaju uslov da budu deo zvanične molitvene ceremonije, minjan-a (מנין), te da im se zrelost može obeležiti bar micvom (בר מצוה). Trinaest je i načela u spoznaji Jednoga (Ehad mi jodea, אחד מי יודע) • VIŠE

15 i 16 HAMIŠA VE'ŠIŠA ASAR חמשה וששה עשר - Brojeve petnaest i šesnaest izbegavamo da konvencijalno pišemo usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena Božijeg • VIŠE

18 ŠMONA ASAR שמונה עשר - Gematrijska vrednost (י"ח) hebrejske reči koja znači život, haj (חי) i iz tog razloga držimo da je broj osamnaest jedan od najsrećnijih brojeva u jevrejskoj veri, misticizmu. Gotovo i međ’ najsvetijima jer se, na primer, sâm Bog i pominje 18 puta u Psalmu 29:1-11, kao i u stihu Izlaska 15:1-21, zato ovaj broj se ujedno smatra i onim koji štiti ljude.

22 SLOVA - Dvadeset i dva je slova hebrejskog alefbeta; Jedno od Božijih Imena sastoji se od 22 slova, kako je naznačeno u "Knjizi Anđela Raziela" (Sefer Raziel Ha’Malah, ספר רזיאל המלאך).

24 ESRIJM ARBA עשרים וארבע - Ukupan broj (כ"ד) knjiga koje čine TaNaH (תנ"ך), odnosno korpus Jevrejske "Biblije". Takođe, znamo da je 24,000 studenata rabi Akive iščezlo: "I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade" (Va’jiju ha’meti’jim ba’magefa arba’a ve’esrim alef, ויהיו המתים במגפה ארבעה ועשרים אלף) • VIŠE

26 ESRIJM ŠIŠA עשרים ששה - Najsvetiji broj (כ"ו) koji odiše četvoroslovnim Imenom svih imena, Tetragramatonom (Adonaj, יהוה).

32 ŠLOŠIJM ŠNAJIM שלושים שניים - Ukupno je trideset i dve (ל"ב) staze mudrosti na Drvetu života (Ec hajim, עץ חיים), 10 sefira i 22 staza načinjene slovima hebrejskog alefbeta, te ukupnog broja raspodele emanacija i energetskih principa koji tvore naš celokupni kosmos i čine stvarnost postojanom • VIŠE

36 ŠLOŠIJM ŠIŠA שלושים ששה - Ova cifra (ל"ו) govori nam o jednom metafizičkom aspektu pravednosti, odnosno o određenih 36 pravednih osoba na ovome svetu bez kojih isti ne bi mogao da opstaje. No njihovo postojanje među nama omogućava i svima nama ostalima da budemo svesni opažaoci i učesnici ove jedinstvene životne igre. Iz tog razloga ove cadikim zovememo cadikim nistarim (צדיקים נסתרים), ili još i Lamed-Vavnici (ל”ו צדיקים‎), jer su utemeljeni na gematrijskoj vrednosti broja 36. Takođe, ukoliko se prisetimo broja 18, hebrejske reči za život - haj (חי), vidimo kako su Lamed-Vavnici dva puta život, dva života u jednom. Utemeljitelji uslova za život jer ih je u svakom trenutku potrebno živih 36 i ukoliko bi samo jedan od njih zafalio ovaj svet bi se urušio u sopstveni stomak. Oni su ti koji omogućavaju princip Šehine (שכינה), oni koji otpozdravljaju Božanskom prisustvu. Zato su oni nistarim, skriveni i čiji identitet nikako ne sme biti otkrivan. Niti oni među sobom znaju ko su ostali pripadnici Lamed-Vavnika. No pojedinačno, oni ponekad isplivaju na trenutak iz anonimnosti kako bi pospešili, ili, pak, sprečili određena dešavanja, samo da bi odmah nakon toga ponovo utonuli u nespoznatljivo, te nastvili da prate razvoj prilika na Zemlji. Zato što ih je tako malo na preko 7 milijardi živih ljudi oni su ujedno i živi simboli poniznosti, smernost. Oni su anava (ענוה).

40 ARBAJIM ארבעים - Četrdeset (מ) se pojavljuje na mnogim mestima u "Bibliji" i obično tamo jasno upućuje na određene i vrlo snažne transformacije, promene. Tranzicije. Neke od takvih primera vidimo u slikama poput: padanja kiše 40 dana i 40 noći; Mojsije provodi 40 dana na planini Sinaj (Har Sinaj, הר סיני) u prisustvu Boga; Izrailjci lutaju 40 godina pustinjom pre nego što im biva dozvoljeno da uđu u Kena’an (כנען), ujedno i vek jedne generacije koja je morala da pretekne; kazna od četrdeset je udaraca bičem; Elija'uov (אליהו) post je trajao 40 dana; "Talmud" (תלמוד) nagoveštava kako se čudesne pojave i dešavanja ponavljaju u periodima od po 40 godina; 40 sea (סאה‎) kao mera količine potrebne vode za mikve (מקווה), ritualno kupalište; 40 je i broj godina koliko su vladali David (דוד) i Solomon (שלמה); četrdeset nedelja je potrebno za razvoj čoveka u materici žene, majke.

42 ARBAJIM ŠNAJIM ארבעים שניים - Gematrijska vrednost (מ"ב) jedne od značajnijih misterija i Imena Božijeg. Ista vrednost se provlači i u liturgijskoj pesmi koja se peva petkom veče, za vreme dočeka Šabata (kabalat Šabat, קבלת שבת), u delu "Ana Behoah" (אנא בכח). Ujedno je ovaj broj i odgovor na pitanje svih pitanja • VIŠE

50 HAMIŠIJM חמשים - Priča o pedesetoj (נ) godini zemlje, trenutku koji nazivamo i Šabatom zemlje – jovel (יובל) i predstavlja koren kasnije latinizovane reči jubilej koju danas i dalje aktivno skoro u svim jezicima sveta koristimo, uz njeno potpuno očuvano značenje. Ta 50. godina dolazi na kraju 7 šmita (שמיטה) ciklusa, sedam šabatnih godina, čime se reguliše upotreba zemlje rađanja darova prirode, kao i oprosta mnogih drugih stvari. U davna vremena svake 7. godine i robovi su bili oslobađavani, odnosno tada bi im bila darovana sloboda.

70 ŠIVI'IM שבעים - Ovaj broj (ע) nosi simboliku sveta jer, kako je rečeno, postoji 70 anđela, 70 nacija i 70 jezika. Ujedno, prvi, grčki, prevod ''Biblije'' kojim je njen tekst prilagođen i svima ostalima sem Jevrejima priredilo je 70 jevrejskih učenjaka proizvodeći tako 70 identičnih kopija biblijskog teksta. Takođe, nekada je bilo 70 članova Sanhedrina (סנהדרין), a sedamdeset je bilo i godina kralja Davida (David Ha’Meleh, דוד המלך). Proteklo je i 70 godina od razaranja prvog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Rišon, בית המקדש הראשון) do početka izgradnje Drugog (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני), dok je 70. godina bila godina razaranja Drugog Hrama.

72-SLOVNO IME, ŠEM HA'MFORAŠ שם המפרש - Postoji više pristupa u čitanju, odnosno pisanju Ha'Šema, Svetog, Neizgovorljivog, Imena Božijeg i to se, između ostalog, odnosi i na to s koliko slova pišemo Ime - da li to činimo s 4, 12, 22, 42 ili 72 slova. Ili, pak, slovnom trijadom... Ukoliko nam najviše pažnje privlači u ovom slučaju 72-slovno Ime, delo koje nam najviše može pomoći jeste Sefer Raziel Ha'Malah (ספר רזיאל המלאך), odnosno "Knjiga Anđela Raziela". Takođe ne smemo zaboraviti po ovom pitanju nikako ni na još starije spise poput "Knjige Bahir" (Sefer Ha'Bahir, ספר הבהיר) ali i najvažniju od svih "Sefer Jeciru" (ספר יצירה‎) • VIŠE

86 ŠMONIM ŠIŠA שמונים ששה - Vrednost (פ"ו) jednog od Imena - Elohim (אלהים).

146 - Predstavlja gematrijsku vrednost reči olam (עולם), reči koja poseduje predivno dvostruko značenje – Univerzum i Večnost, a dolazi iz istog korena reči kao i elam (עילם), koja se odnosi na prikrivanje, skrivanje. Savršena igra reči u simbolici neuhvatljivosti odnosa vremena vremena i prostora. Ali i još Nečega iza tog vela. Večnost je ultimativno prikrivena, jer ni sam ljudski um ne može penetrirati taj koncept beskonačnog vremena, niti proniknuti u ideju bezvremenosti Večnosti. Taj odnos direktno se oslikava u slici sefire Keter (כתר), krune, koja je po svojoj prirodi iznad nama prihvatljive mudrosti Hohme (חכמה), mudrosti, koja iz nje i proističe. Ta Kruna tako ukazuje na reč kedem (קדם) što znači pre, odnosno Pre. Keter je Volja, što potom predstavlja i izvor same "Tore". Kruna je na glavi, jer glava je Mudrost, sefira Hohma (חכמה) i Razumevanje, sefira Bina (בינה), aspekti svesnog mentalnog plana • VIŠE

231 - Obzirom na to da 22 slova čine hebrejski alefbet, ukoliko bi ih rasporedili u pravilnom krugu, prema "Sefer Jeciri", s njima je moguće napraviti 231 stazu unutar kruga, povezivanjem svakog slova sa svakim drugim slovom. Tu simboliku nazivamo svojevrsnom Kapijom 231, kontemplativnom mandalom sa svrhom Spoznaje Postanja slovima.

248 MA’ATI’JIM ARBAJIM ŠMONA מאתיים ארבעים שמונה - Broj koji možemo videti i naći u ukupnom broju (רמ"ח) pozitivnih, afirmativnih zapovesti poput: "Poštuj svoga oca i majku" (Kabed et aviha ve'et imeha, כבד את אביך ואת אמך); imenu praoca Avrahama (אברהם); i 248 je kostiju u zrelom ljudskom telu.

288 RAPAH NICUCIJM רפ"ח ניצוצים - Radi se o 288 svetih iskri koje su nastale tokom jednog od najmističnijih događaja na koje kabala nema jasnog odgovora - tokom razbijanja Posuda (ševirat Ha'Kelim, שבירת הכלים) koje su inicijalne trebale primiti Božansku svetlost začetka postanja, ali je njihovo raspršivanje rezultovalo nepravilnim razlivanjem iste što je uzrokovalo brojne probleme tokom potonje evolucije potencije.

314 ŠLOŠ MEOT ARBA'A ASAR שלוש מאות ארבע עשר - Broj koji upućuje na još jedno Božije Ime - Šadaj (שדי), odnosno Svemogući; dok jednaku gematrijsku vrednost (שי"ד) vidimo i u Imenu još jednog nebeskog entiteta – Metatrona (מטטרון).

365 ŠLOŠ MEOT ŠIŠIJM HAMIŠA שלוש מאות שישים וחמש - Broj tzv. negativnih, odnosno odričnih zapovesti kojima se određene radnje zabranjuju, poput: "Ne ubi" (Lo tircah, לא תרצח). Istovremeno 365 (שס"ה) je i broj krvnih sudova u ljudskom telu, ali ujedno i dužina solarne godine, kalendara koji takođe ima određenu ulogu i značaj.

613 ZAPOVESTI, TaRJaG MICVOT תרי״ג מצוות - Ukupan broj zapovesti iznosi 613 i one su ključni faktor definisanja jevrejske vere, judaizma. Obzirom da je za ispunjenje ovih zapovesti potrebno da postoji i Hram u Jerusalimu samim tim danas ih je manji broj na snazi • VIŠE

620 - Gematrijska vrednost naziva krunske sefire Drveta života Keter (כתר) iznosi upravo 620. Samim time se aludira i na šest stotina i dvadeset stubova svetlosti koji isijavaju iz Krune i granaju se ka Hohmi (חוכמה) i Bini (בינה) što predstavlja i žilu kucavicu drugim, potonjim sefirama.

600.000 ŠEŠ MEOT ELEF שש־מאות אלף - Broj jevrejskih duša koje su se obrele, nakon izgona iz Egipta, pod planinom Sinaj (Har Sinaj, הר סיני) i lično svedočile Božijoj objavi. To se, kako stvari stoje, samo tada jedini put u istoriji dogodilo. Niti jedna druga religija ni blizu ne svedoči ovakvom jednom grandioznom i utemeljujućem događaju po čitav jedan narod. Jevrejska Biblija tim povodom beleži: I otidoše sinovi Izrailjevi iz Ramese u Sohot, oko šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi osim dece (Va'jisu bene Jisrael me'Ramses Sukota k'šeš meot elef raglij ha'gvarim le'vad mi'taf, ויסעו בני־ישראל מרעמסס סכתה כשש־מאות אלף רגלי הגברים לבד מטף).

...

Za više informacija posetite ArsMagine.com
Autor kabalističkog, Zohar glosara je Dražen Zev Pekušić

Izdvajamo temu: Šehina שכינה

PROČITAJTE VIŠE

ה SEGMENT IZ PREDGOVORA

U "Tajnom Midrašu" do određene mere govori se i o samom autoru Zohara, Šimonu bar Johaju, kao i o njegovom krugu najbliskijih ljudi, koji ponajviše diskutuju o sudbini ljudske duše pre i nakon iskustva telesne smrti. "Tajni Midraš" pisan je bogatom i specifičnom filozofskom terminologijom, ali samo delimično na hebrejskom jeziku, što je osnovni razlog zašto se on smatra delom Zohara koji je verovatno među poslednjima napisan. Za to, ipak, nema definitivnih dokaza, do pretpostavki. S druge strane, "Tajne Tore" nudi svojevrsni prelaz s filozofsko-eshatološkog pristupa, ka mističnoj egzegezi. Potom "Velika skupština" daje predstavu Božanskog, iskazanog kroz ideju o Prvom čoveku, dok istu tu temu Šimon bar Johaj po drugi put razmatra u monologu uoči časa svoje smrti, o čemu je vrlo detaljan zapis dat u segmentu pod nazivom "Mala skupština". Tu možemo naći i delove koji se tiču pojedinih proročanstava u vezi sa svetom, ali i dušom. U delu "Verni pastir" čitamo o skrivenim idejama koje stoje iza koncepta o Božijim zapovestima, kojih je 613 (tarjag micvot, תרי״ג מצוות) i na kojima se čitava jevrejska vera temelji.

Pobrojane celine, koje nisu nužno povezane, čine Zohar heterogenim delom po sadržini, što na još jednom nivou zahteva punu pažnju i strpljenje čitalaca, ukoliko žele da punim jedrima plove kroz njegove snažne mistične talase, koji često prete da potope lađu ukoliko se ne povinuju strujama koje je nose.

Nastavite s predgovorom Jevrejska vera

איל דייו אלטו
El Dio alto

Delo El Dio Alto, ili u prevodu s judeo-španskog (žudeo-espanjol, גﬞודﬞיאו־איספאנייול), odnosno ladina (לאדינו), jezika sefardskih Jevreja, znači Svevišnji Bože. Pesma pripada tradicionalnim Jevrejskim delima koje se izvode s jasnim ciljem veličanja Boga, ali ujedno i zarad učenja određenih tradicionalnih aspekata jevrejske vere, judaizma. Iz tog razloga El Dio Alto svrstavamo u pizmonim (פזמונים) kategoriju pesama – onih koje se pevaju tokom pojedinih religijskih obreda ili praznika. Ono što je za ovaj tip pesama posebno karakteristično i što ih odvaja od standardnih pijutim-a (פיוטים), odnosno liturgijskih dela, jeste što su posebno liturgijski ukrašene dugim naglašavanjem skoro svake reči.

El Dio Alto se najčešće izvodi u toku Avdale (הבדלה).

Paralelu ovom tipu literarnih dela primećujemo kod aškenaza i njihovih pesama slične namene, odnosno – zemirot (זמירות).

PROČITAJTE VIŠE O PESMI

Adresa izdavača

Jevrejska 20, Dorćol
11000 Beograd
Srbija

Pišite nam na

metaphysicster@gmail.com
zohar@metaphysica.rs
ili putem kontakt forme

Izdvajamo od sadržaja

Pozovite nas

+381 11 303 64 40
+381 62 33 64 60

GLOSARKabalistički pojmovnik