Zohar predstavlja temeljno ezoterno delo jevrejske mistike kojim se kabala utemeljuje glavnim pravcem jevrejskog misticizma. Tok mistične misli koji svojim dubokim značajem oblikuje i mnoge druge, potonje pravce i hermetičke struje donoseći preporod na polju verske filozofije, mnogo šire od izvornog jevrejskog toka. Delo je pisano hebrejskim i aramejskim jezikom te na taj način obiluje simboličnom upotrebom ovih dvaju veoma bliskih, znakovitih semitskih jezika, koji istovremeno predstavljaju i slova i brojeva, te im je u prirodi da budu veoma fluidni jedan spram drugoga.

Kabala predstavlja glavni tok jevrejskog misticizma koji potencijalno nudi dublja i mnogo kompleksnija objašnjenja na mnoga jednako složena, paradoksalna i problematična verska pitanja i sve utemeljeno na dubinskom, odnosno slojevitom alegorijskom čitanju originalnog teksta jevrejske Biblije iz više različitih uglova simultano.

Da li je judaizam važan za proučavanje kabale?

Judaizam je od suštinskog značaja i predstavlja glavno izvorište i polazište koje uspostavlja temelje jevrejskoj veri. Potom, kroz jevrejski misticizam, te kabalu kao njen najrazvijeniji i najzastupljeniji pravac promišljanja, mi dobijamo osnovu za dublje zalaženje u okvire judaizma koji prevazilaze početno, ali i najzastupljenije egzoterno tumačenje, odnosno bukvalno čitanje biblijskog teksta. Samim time kabala je neotuđivi deo judaizma. Njen alat za dublje proučavanje ideje Boga, postanja i sveobuhvatne realnosti na svim nivoima postojanja.

Judaizam je religija koja propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog Boga. Boga koji predstavlja sveukupnost moralnih savršenstava, a čije Ime, zbog svetosti, nije dozvoljeno uzaludno izgovarati. Judaizam se temelji u poslušnosti prema božanskom zakonu koji je u ”TaNaH”-u, odnosno hebrejskoj ”Bibliji”, ”Tori”, odnosno Mojsijevom Petoknjižju. Reč je o rukopisima objedinjenim u 24 tematske knjige, pisanim na hebrejskom i delimično na aramejskom jeziku koji govore o istoriji, idejama i društvenim borbama judinog naroda. Ujedno ovo delo čini i izvorište pravnih propisa, kao i zbir starih mitova verovatno delom preuzetih od drugih, još starijih naroda istoka.

Koliki je značaj hebrejskog jezika?

Hebrejski jezik predstavlja jezik kojim je napisana jevrejska Biblija i koji, kao takav, predstvalja ključ za celokupno i najpotpunije razumevanje Biblije, kao temelja monoteizma, ali i potonjih Avramskih religija koje su se razvile iz primarnog jevrejskog koncepta - hrišćanstva i islama. Poznavanje hebrejskog jezika otvara vrata razumevanju centralnog pravca jevrejskog misticizma, odnosno kabale, koja je bez upotrebne vrednosti hebrejskog jezika u potpunosti kriptovana te samim time nerazumljiva. Jevrejska vera za svog utemeljivača ima Mojsija, vođu i zakonodavca koji je narod oslobodio egipatskog ropstva i na gori Sinaj dao tablice sa zapovestima koje su postali temelji jevrejske religije.

Da li druge (avramske) religije imaju svoje mistične pravce?

Svaka religija ima svoje specifične pravce i vidove bavljenja teškim, kompleksnim pitanjima koja se direktno tiču njihovog matičnog verskog sistema. Hrišćanima je na raspolaganju, između ostalih, isihazam; islamu je poznat sufizam. Isto tako i mnoge hrišćanske podgrupe imaju svoje mistične pravce koji se često nazivaju njihovim kabalama, a sve to po uzoru na izvornu jevrejsku, njen sistem. Otud hrišćansku kabalu nazivamo cabala; dok je hermetistima na raspolaganju qabbalah. Svakako sve tri imaju određenih dodirnih tačaka, iako potonje dve izvornu ideju monoteizma u određenoj meri modifikuju i na taj način je odvajaju od striktnih jevrejskih korena.

Ko je izdavač Zohara na srpskom jeziku?

Izdavač prvog kompletnog prevoda Zohara na srpski jezik je izdavačka kuća Metafizika iz Beograda.

Koliko tomova čini ceo Zohar?

Celokupno delo Knjige Sjaja, Zohar, broji ukupno 23 knjige, dvadeset i tri tomova koji postupno obrazlažu neka od najzahtevnijih pitanja i nedoumica jevrejske vere, ali i hermetizma uopšte.

GLOSAR
Kabalistički pojmovnik

online leksikon jevrejskih običaja,
kabalističkih pojmova, fraza i izraza

Čitajte glosar Dostupni nastavci

PRISTUP I POJAŠNJENJA KABALISTIČKE TERMINOLOGIJE

Obzirom da ''Zohar'' obiluje vrlo specifičnom i usko orjentisanom terminolgijom koja nije svojstvena drugim mističnim pravcima i praksama, sem onih pod okriljem jevrejske tradicije, judaizma, očito je jasna potreba da se na jednom mestu, sažeto, objedine svi termini i značajne reči koje se provlače kroz sve do sada objavljene tomove ovog kapitalnog dela jevrejskog misticizma, temelja kabale.

Zato u nastavku sledi presek opšte, odnosno aktuelne terminologije koja će s izlaskom svakog narednog toma biti osvežavana, dopunjivana i proširivana ili, pak, korigovana ukoliko za time bude bilo valjanih razloga.

Neka ovaj kabalistički glosar svim čitaocima bude svetlilo, ali i od svake druge koristi pri plovidbi kroz ove krajnje nepredvidive vode Sefer A'Zo'ara.

Sedmim tomom Zohara zatvara se prva veća celina u mističnom tumačenju ''Tore'' (תורה), reč je o biblijskoj temi ''Postanka'' (Berešit, בראשית). Dakle, tomovi od 1. do 7. pružaju nam uvid u dublje tumačenje Stvaranja i sve u maestralnom dahu jevrejske ezoterne tradicije.

Takođe, počev od 7. toma, kao dodatak štampanom delu, prilažemo čitaocima i rečnik, odnosno glosar kabalističkih pojmova kao i onih iz oblasti standardnih jevrejskih običaja. To znači da će se od sada, osim u elektronskom obliku, glosar nalaziti i u štampanoj verziji Zohara, s idejom da s izlaskom svakog narednog nastavka glosar bude sve bogatiji novim neophodnim pojmovima i drugim kompleksnim odrednicama koje su od suštinskog značaja za čitanje i razumevanje Zohara.

Uvid u tekst Sadržaj nastavaka

NA RASPOLAGANJU TRENUTNO IMATE:

251 POJAM

- podeljenih u svim do sada objavljenim tomovima
- uključujući i tomove koji su u aktivnoj pripremi za objavu
- sa svakim narednim tomom novi pojmovi biće abecedno pridodavani

Korpus dela koja čine Zohar na srpskom jeziku

IZABERITE POČETNO SLOVO:

A B C D E G H I J K L M N O P R S Š T U V Z Ž

A

ABA, AV אבא, אב - Otac, tata.

ABRAKADABRA אברקדברה - Verovatno najpoznatija magijska formula koja je na velika vrata ušla kako u modernu umetnost kroz svakodnevnicu crtanih filmova, tako je, s druge manje poznatije strane, postala i nerazdvojni deo mnogih duhovnih praksi i filozofskih struja XX veka. Kod orijentalnih Jevreja (mizrahim, מזרחים) verovalo se da abrakadabra poseduje određene lekovite moći koje se podstiču urezivanjem, ili upisivanjem na predmete ili objekte, pravljenjem različitih amuleta s ovim natpisom • VIŠE

ADAM KADMON אדם קדמון - Prvo biće, Čovek prapolni (Iš, איש). Čovečanstvo. Kralj prirode. Biće duha. Kopija sopstvenog stvoritelja. Zato Adam Kadmon nije bio muškoga roda, čak ni dvopolan, već prapolan. Jer prapolnost je ono stanje u kojem su dva pola jedan: muškarac i žena, a nijedno. Samim tim Stvoritelj nije stvorio Evu (Hava, חוה) na način da je Adama raspolutio, ni govora, već od kvintesencije (pete supstancije) Adama Kadmona, Adamovog bivstva, i iz ovog zgusnutog bivstva stvorio Evu. Zbog toga je Eva stupila u bivstvo kao čovek i esencija njegovog bivstva • VIŠE

ADONAJ אדוני - Ime Adonaj koristimo kao jedno od glavnih zamenskih imena za Boga, usled zabrane uzaludnog izgovaranja Božijeg Imena. Na isti način koristimo i Ha’Šem – umesto četvoroslovnog Imena.

ALEF א - Prvo slovo hebrejskog alefbeta i samim tim njegova gematrijska, numerička, vrednost iznosi 1, dok je zbirna vrednost cele reči Alef (Alef, Lamed i Pe sofit) trijada jedinica: Alef 1 + Lamed 30 + Pe sofit 80 = 111 Obzirom da slovo Alef čine tri slova ono se na hebrejskom zove i ha’šiluš ha’kadoš (השילוש הקדוש), iliti sveto trojstvo. S druge, strane ta njegova vrednost je promenljiva i može vrlo lako iznositi i 1000, ako bi Alef na primer koristili za obeležavanje godina po Jevrejskom kalendaru. U tom slučaju godinu 1754. pisali bi – א’תשנ”ד. Tada Alef (1) postaje hiljadu puta snažnije i postaje Elef s gematrijskom vrednošću 1000. Alef je stoga nadmoćan i aludira na neizrecivu misteriju o Jedinstvu. Otuda imamo još jednu reč koja dolazi iz korena Alef, reč Aluf (אלוף) – majstor ili gospodar, i baš u ovom primeru, i razlici u čitanju jedinice (kao 1 ili 1000), jasno uočavamo ideju paradoksa, odnosno tzv. množinskog Jedinstva. Po strukturi slovo Alef je načinjeno od dva slova Jud (jednim iznad i jednim ispod horizonta), dok sredinom dijagonalno dominira izduženo slovo Vav koje istovremeno spaja i razdvaja dva Juda, te tako slovo Alef predstavlja i paradoks poimanja čoveka i Boga. Otud je gornje Jud Bog, a donje je čovek, Adam, dok slovo Vav predstavlja ulogu i značaj knjige, ”Tore”, koja spaja ta dva pola razumevanja celokupne stvarnosti. Vav stoji dijagonalno jer stoji ponizno pred Licem i Njegovom objavom • VIŠE

ALELUJA הללו-יה - Halelu-ja u prevodu s hebrejskog čitamo – Hvaljeni Gospod i pominje se 24 puta u Psalmima (Tehilim, תהילים). Sastoji od dve odvojene korenske celine: halelu (הללו) množinske reči muškog roda koja dolazi od hebrejskog korena halal (הלל) i označava parolu hvaljenja, izrečenu pohvalu; i zamenskog Imena Božijeg Ja(h) (יה) koje predstavlja jedno od dozvoljenih Imena kojima se Jevreji služe u svom praktikovanju vere i obraćanja Bogu • VIŠE

ALHEMIJA خيمياء - Poreklo alhemije gubi se u drevnim vremenima, te nema takvog spomenika u kojem se ne bi mogao naći trag koji ne bi upućivao na još raniji. Kažu da je alhemija (خيمياء – al-kimiya, khumeia, χυμεία) magijsko znanje i ako magiju celog sveta uzmemo kao deset desetina, devet desetina od toga potiče iz Egipta. Upravo se zbog toga naziv objašnjava egipatskim rečima hem i hemet. Ovom hemu (كيمياء) je zatim dodato arapsko al (ال); tako je nastalo al-hem • VIŠE

AM JISRAEL HAJ עם ישראל חי - ''Narod Izraela živi'' predstavlja raspostranjeni izraz kojim se veliča Jevrejski narod, narod Izrailja. Njime se budi osećaj potrebe za očuvanjem Jevrejske nacije, afirmacije jevrejskog identiteta, samim time za preživljavanja mnogih smutnih vremena istorije, a koja se konstantno po tom osnovu ponavljaju. Fraza je uobličena od strane ribi Šlomo Karlibaha (שלמה קרליבך) koji je komponovao ovu sada već nezvaničnu himnu 1965. godine koja je pre svega služila kao izraz podrške Jevrejima Sovjetskog saveza. Reči fraze izvorno dolaze is Postanja 45:3, tamo je upisano: I reče Josif braći svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac još u životu? (Va'jomer Josef el ehajv: Ani Josef; ha'od avi haj, ויאמר יוסף אל־אחיו אני יוסף העוד אבי חי). Potom je Karlibah Je li mi otac još u životu (Ha'od avi haj) zamenio sa Narod Izraela živi (Am Jisrael Haj) • VIŠE

AMA אמה - Merna jedinica poznata i kao lakat (ili biblijski kubit), a definisana kao raspon između padlaktice i vrha srednjeg prsta, te jedan lakat približno iznosi 0.5 metara.

AMEN אמן - Potvrdna deklaracija koja značenjem ''neka tako bude'' potvrđuje prethodno izrečeno molitvu, stav ili intenciju.

AMIDA העמידה, ŠMONE ESRE שמנה עשרה - Osamnaest (šmone esre na hebrejskom jeziku) jer se odnosi na 18 osnovnih blagoslova, predstavlja centralni momenat jevrejske liturgije koji je u današnje vreme na snazi. Zbog njene značajne uloge u duhovnom životu svakog Jevrejina, naziva se i samo Molitva što nije slučaj ni sa jednom drugom molitvom u rabinskoj literaturi • VIŠE

AM KADOŠ עם קדוש - Sveti narod • VIŠE

ANA BEHOAH אנא בכח - Molitva napisana još u prvom veku n.e. od strane velikog rabina, i mistika, Nehunije ben Ha’Kane. Komponovana je u skladu sa 42 imena Boga, praksom koja se, po legendi, proteže čak do praoca Abrahama. Pesma je oblikovana u 7 redova, s po 6 reči u svakome od njih, gde se uzimanjem prvog slova svake od početnih reči na kraju dobija 42-slovno Ime • VIŠE

ANŠE KNESET HA'GDOLA אנשי כנסת הגדולה - Radi se o Velikoj narodnoj skupštini, iliti sinodu, koji je činilo 120 pisara, mudraca, proroka i drugih učenjaka još od perioda iz vremena Drugog Hrama pa sve do ranog helenizma.

ARAMEJSKI JEZIK - ARAMAJA ארמיא, ARAMIT ארמית - Aramejski jezik, ili severozapadni semitski jezik, možemo reći da je bio kolokvijalni jezik Jevreja u zemlji Izrailjskoj (Erec Jisrael, ארץ ישראל) u periodu oko prvog veka, dok ga u današnje vreme nalazimo tek u fragmentima u govoru pre svega kod kurdskih Jevreja (Jehude Kurdistan, יהודי כורדיסטן) • VIŠE

ARHETIPOVI BROJEVA I SLOVA - Pre čitanja i upuštanja u izučavanje arhetipova slova kroz bazični sistem materijala izložen u knjizi ''Sefer Jecira'' (ספר יצירה), dobro bi bilo da se razmotre osnovni elementi koji generalno tvore tekst – slova (otiot, אותיות). Ova reč na hebrejskom (u jednini: ot, אות) ne označava samo slovo hebrejskog alefbeta već i znak, otisak, simbol, te na taj način otkriva svoje zaboravljeno ontološko poreklo. asuprot našim slovima koja su jednostavni ćirilični elementi (A, Б, В, Г…), otiot su nazivi za slova koji se moraju napisati, a ne označavati početnim slovima • VIŠE

ARIH ANPIN אריך אנפין - Aspekt božanske emanacije u sferi sefire Keter.

ARMAGEDON ארמגדון, HAR MEGIDO הר מגדו‎ - Reč je o terminu koji se u hrišćanskoj ''Bibliji'' pominje na samo jednom mestu, dok ga u tekstu jevrejske ''Biblije'' nalazimo čak 12 puta, uglavnom u formi naziva starog utvrđenja po nazivu Megido. Samim time, poreklo ove složenice proslavio je grčki tekst, a dolazi od hebrejskog Har Megido, Planina Megido (po nazivu istoimenog utvrđenja na vrhu istog - Tel Megido, תל מגידו). Prema hrišćanskom stanovištu, reč je o poprištu odlučujuće bitke između dobra i zla na kraju vremena.

ARON HA'BERIT ארון הברית - Kovčeg saveza predstavlja fokus celokupnog Jevrejskog bića, vere, misticizma. Fokusna tačka Hrama ka kojoj se usmerena sva pažnja, molitve i nadanja • VIŠE

ASMEDAJ אשמדאי, ASMODEJ - Prema tumačenjima koja dolaze još iz zoroastrizma (آيين زرتشت), ali i kasnijih jevrejskih legendi, reč je o – Princu demonskih bića. Kao entitet pominje se pre svega u grimoaru ''Ars Goetia'' (The Lesser Key of Solomon: Lemegeton Clavicula Salomonis), kao i u delu ''Knjiga Tovitova'' (Sefer Tovija, ספר טוביה), drevnom jevrejskom delu verskog karaktera koje nije uključeno u kanon ''Biblije'' (TaNaH, תנ”ך), ali se zadržalo u svesti naroda i užoj usmenoj tradiciji. Asmodej se tu pojavljuje kao posredni mučitelj žene po imenu Sara (שרה), te joj jednim za drugim ubija muževe – čak sedmoricu njih. I to svaki put za vreme večernjeg svadbenog veselja. Ipak, Sarin osmi muž, Tovija (טוביה) uspeva da se suprotstavi demonu za vreme večernjeg svadbenog slavlja i potom sa Sarom provodi niz godina u skladnom braku • VIŠE

AŠKENASKI IQ - Pitanje da li aškenazi Jevreji (Jeudej aškenaz, יהודי אשכנז) imaju viši koeficijent inteligencije (IQ) u odnosu na druge etničke grupe često ume da se pojavi kao jedno kontraverzno pitanje, ali istovremeno i kao pitanje koje vredi i malo dublje i podrobnije istražiti jer je više studija do sada zaista ukazalo na to da aškenazi u proseku imaju IQ količnik u rasponu od 107 do 115 poena. Takođe, isto tako je činjenično poznato kako aškenazi, kao jevrejska podgrupa imaju više nego uočljivu prisutnost, ali i uspeha, u intelektualno-naučnim sferama ljudskog delovanja i to daleko od proporcije spram broja ljudi koji ovu grupu čine. Prema naučnom radu iz 2005. godine objavljenom pod nazivom ''Natural History of Ashkenazi Intelligence'', predočeno je dâ Jevreji kao grupacija genetski prenose i nasleđuju značajno viši vid verbalne (verbal intelligence) i prirodno-matematički (mathematical intelligence) orjentisane inteligencije u odnosu na prostornu (spatial intelligence), koja je, pak, niža od proseka nego kod ostalih etničkih grupa u svetu • VIŠE

ATIK JOMIN עתיק יומין - Treća faza (parcuf) razvoja sefire Keter. Dakle, odnosi se na pradavne eone kada je počelo formiranje i raspoređivanjei sâmih sefirot Drveta života. Onda kada su udarani temelji mehanici Postanja.

ATIKA KADIŠA עתיקא קדישא - Drevni Sveti, uz Arih Anpin (aspekt božanske emanacije u sferi sefire Keter, אריך אנפין), predstavlja najviši mogući stepen egzistencije. Postojanja. Na taj stav nas prvenstveno upućuje tumačenje hasidsko-kabalističkog ''Seder Hištalštelus'' (סדר השתלשלות) dela koje se bavi aspektima drugih ravni postojanja, samim tim i onih najviših.

AVDALA הבדלה - Čin obeležavanja kraja Šabata i početka nove nedelje (ševua hadaša, שבוע חדשה), koja po opšteprihvaćenom, globalnom kalendaru počinje u nedelju, što je ponedeljak (jom rišon, יום ראשון) po jevrejskom računanju vremena. U bukvalnom prevodu jom rišon i znači – dan prvi.

AVOT אבות - Patrijarsi.

AVRAM U AVRAHAM - Kada je Avramu (אברם) promenjeno ime u Abraham (Avraham, אברהם) to je učinjeno umetanjem dodatnog slova He (ה) čija je gematrijska vrednost 5, dok se, prema široj tradiciji, za to slovo vezuje i broj delova ljudskog tela, koji iznosi 248. Upravo ovom vrednošću aludira se i na pet nivoa duše, sopstva. Kada je Avramu pridodato He, tim činom mu je ustupljena vlast nad poslednjih pet delova tela – nad očima, ušima i polnim organom, kako je i naglašeno u ''Talmudu''. Time mu je data prevlast nad celokupnim (njegovim) telom • VIŠE

AZAZEL עזאזל - Žrtveni jarac za jom kipurski obred.

B

BARAJTA ברייתא - Odnosi se na tradiciju Jevrejskog usmenog zakona koji ne obuhvata ''Mišnu'', tzv. mišnajsku akademsku eru.

BE'ER ŠEVA באר שבע - Berševa, Beršeba ili sedam izvorišta.

BEJT HA'KNESET בית הכנסת - Sinagoga je grčka reč za ono što Jevreji zovu dom zbora,
bejt ha’kneset-om • VIŠE

BEJT HA'MIKDAŠ בית המקדש - Jevrejski Hram u Jerusalimu jeste Mikdaš, odnosno Bejt A'Mikdaš - centralna struktura jevrejske vere - judaizma - a nakon perioda Šatora od sastanka (Miškan, משכן) koji je nekada postojao i mobilno se selio od plemena do plemena, po potrebi. Danas je od Hrama preostao samo Zapadni zid (Ha'Kotel Ha'Ma'aravi, הכותל המערבי) kao centralni, materijalni dokaz postojanja glavnog svetilišta u Jevreja, a koji je, pak, tek samo jedan deo zidina unutar koje su se nalazila oba jevrejska Hrama u prošlosti. Prvi je podigao kralj Solomon 833. godine pre nove ere, te porušen 423 p.n.e; dok je drugi Hram postojao u rasponu od 349. g. p.n.e, sve do 69. godine nove ere.

BNE ADAM בני אדם - U bukvalnom prevodu čitamo – Adamovi sinovi, dok u prenesenom značenju vidimo – ljude, ljudski rod.

BERIT MILA ברית מילה - Obrezivanje se obavlja osmog dana po rođenju deteta, tada mu se obično daje i ime.

BETEL, BEJT EL בית אל - Bukvalno prevedeno, naziv Bejt El označava Božije prebivalište, dom Šehini, Božijoj manifestaciji na fizičkoj ravni.

BIBLIJSKI KONCEPT VREMENA - Prva stvar koju neko mora da zna kada se susretne s knjigom kakva je ''Biblija'' (Jevrejska Biblija, TaNaH תנ”ך) jeste da se najvećim njenim delom radi o alegoriji, iako i sadrži deo istorijskih podataka kojima se barata iz perioda njenog sastavljanja. To preneseno značenje predstavlja svojevrsni način zatvorene komunikacije učenih ljudi toga vremena, gde se veoma pazilo dâ kada se nešto izjavi i zapiše to dobrim delom, ostane pod ključem. Prvenstveni razlog za tako nešto jeste opreznost u mudrosti koja kaže da nije svako znanje za bilo koga, već našim intelektom, razmišljanjem i stavom ono mora biti zasluženo • VIŠE

BOHU בהו – Haos (i pustoš) • VIŠE

BORE PRI HA'GAFEN בורא פרי הגפן - Reč je o formi blagoslova, koja se dodaje na standardnu osnovu svakog blagoslova, a u ovom slučaju se izgovara pre ispijanja (kašer, כשר) vina i drugih voćnih napitaka • VIŠE

BOŽIJA IMENA - Neka od zamenskih Božijih Imena su: El-Jon (Vrhovni, עליון), El Roi (Svevideći, אל ראי), Elah (verovatni koren muslimanskog Alah, אלה ٱللَّٰه), Ba’al (Gospodar, בעל), Adošem (kombinacija Ha’Šem i Adonaj, אדושם), Ribono Šel Olam (Gospodar sveta/svemira, ריבונו של עולם), Mi Še’Amar Ve’Haja Ha’Olam (Onaj koji se oglasio i svet stvorio, מי שאמר והיה העולם), Gvura (Moć, גבורה), Meleh Ha’Melehim (Kralj nad Kraljevima, מלך המלכים), Ha’Kadoš Baruh Hu (Sveti, neka je blagosloven, הקדוש ברוך הוא), Ha’Rahaman (Milostiv, הרחמן) • VIŠE

BROJANJE OMERA, SFIRAT HA’OMER ספירת העומר - Prevod imena praznika Šavuot znači - nedelje, sedmice. Naziv dolazi od specifične pozicije Šavuota u Jevrejskom kalendaru jer se obeležava nakon sedam izbrojanih sedmica, počevši od drugog dana Pesaha i uvek pada 6. dana meseca Sivana. Čitav ovaj period brojanja 49 dana (50. dan je Šavuot) zove se brojanje omera i simbolički funkcioniše kao spiritualna priprema – usavršavanje individue koja vodi do simboličkog ponovnog primanja Tore. Jevrejski narod je od krhkog emotivnog i psihološkog stanja nakon izlaska iz Egipta uzrastao do spiritualno jakog naroda spremnog da primi Toru – konstitutivni akt koji Jevreje povezuje i čini ih narodom. Tako se i današnji Jevreji, brojanjem omera i spiritualnim pripremanjem za praznik Šavuot (koji i slavi primanje Tore), trude da rade na sebi i na svom ličnom psihološkom i spiritualnom usavršavanju koje im daje i bolju pripremljenost za kvalitetniji i odgovorniji odnos prema sebi i drugima. Reč omer potiče od naziva za prilog u ječmu koji se u vreme postojanja Hrama ostavljao drugog dana Pesaha.

C

CICIT ציצית - Vid molitvenog remenja, odnosno molitvenih resa koje nose pobožni Jevreji i čija je, jedna od uloga, da nas stalno podsećaju na veliki broj Božijih zapovesti koje moraju biti poštovane.

CIMCUM צמצום - U razbijanju posuda (ševirat ha'kelim), neki deo Božanskog Bića biva prognan izvan Njega, dok se cimcum, na kraju krajeva, može protumačiti kao progonstvo u Njega samog. Prvi od svih činova nije čin otkrivanja, već čin ograničavanja. Tek drugim činom Bog šalje zrak svoje svetlosti i počinje da se otkriva, bolje rečeno raspliće kao Bog Stvoritelj u praiskonskom prostoru Svog stvaranja. Svakom novom činu emanacije i ispoljavanja prethodi čin koncentrisanja i uvlačenja. Koncept pulsirajućeg Boga, nešto nalik modernom konceptu Velikog praska • VIŠE

CRVENI KONAC, HUT HA'ŠANI חוט השני - Verovatni začetak prastarog običaja vezivanja skerletne, crvene vrpce, crvenog konca za zaštitu. Protiv uroka • VIŠE

D

DA’AT דעת (SEFIRA) - Skrivena 11. sefira na srednjem stubu Drveta života, iznad sefire Tiferet, označava (skriveno) znanje. Ono znanje koje balansira prvu i drugu trijadu Drveta života. Otud se ne ucrtava • VIŠE

DAVIDOV ŠTIT, MAGEN DAVID מגן דוד - Davidova zvezda u srpskom je više prevod u duhu našeg jezika, dok u ispravnom, buvalnom prevodu označava pojam - Davidov štit, Magen David.

DAVKA, DEVEKUT דבקות - Ili devekus, možemo prevesti i shvatiti kao Jevrejski koncept približavanja Bogu, priljubljivanja Bogu, i dolazi od korena reči devek (דבק) koja bukvalno znači lepak. Ne retko se opisuje dubokim meditativnim stanjem, nalik transu, koje se postiže za vreme molitvi, izučavanja ''Tore'', ili za vreme operacije ispunjenja 613 micvot (מצוות) i predstalja duboko ukorenjenu praksu u Jevrejskom verskom životu.

DESET (LJUDI) - Deset se smatra minimumom celine, jedinstva (jahid, יחיד) Isto tako i (puna) služba u sinagogi ne može da se održi bez prisustva minjana (מניין) odnosno kvoruma koji čini bar desetorica odraslih Jevreja. Takođe, hebrejsko slova Jud י ima vrednost 10 i to slovo je sastavni element svakog hebrejskog slova, baza, te njime započinje i Ime Božije.

DIBUK דיבוק - Tip entiteta koji isključivo zaposeda ljude i znanje o njima/njemu dolazi još iz ranih perioda savremene Jevrejske mitologije, ili okvirno od XVI veka. Veruje se da je pre svega reč o često zalutalim, muškim dušama preminulih ljudi koji privremeno zaposedaju žive, ženske duše (seksualnim putem), s ciljem da završe nedovršene poslove, ili bilo šta u čemu ih je smrt preduhitrila i nakon toga napuštaju telo zaposednutog. Ili, pak, posle čina egzorcizma kada se Dibuk nasilno proteruje. Veću popularnost Dibuk stiče zahvaljujući istoimenoj drami rusko-jevrejskog pisca Simona Anskog iz 1914. godine - o mladoj koja je zaposednuta dušom čoveka za koga je trebala da se uda. Ovo Simonovo delo predstavlja jedno od značajnijih dela u istoriji teatra na jidišu • VIŠE

DIKNE ARIH ANPIN דיקנא אריך אנפין - Vizuelna manifestacija brade Arih Anpina, one koja se u celosti sastoji od 13 pojedinačnih nivoa iliti segmenata, kojima, zarad lakšeg shvatanja, pripisujemo čovečije telesne atribute. Oni istovremeno korespondiraju i sa 13 principa Božanske milosti.

DRVO ŽIVOTA, EC HAJIM עץ חיים - Centralni je kabalistički glif na kojem je simbolično predstavljena evolucija stvaranja kroz 10 (+1) energetskih sfera, odnosno sefira, kao i njihove potonje korespondencije • VIŠE

E

EHEJE AŠER EHEJE אהיה אשר אהיה - Ja sam Onaj koji Jesam/Koji će Biti prevod odgovora koji je Mojsije dobio upitavši u Izlasku 3:14 za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz ''Tore''. Sâma reč eheje dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה) koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti. S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti • VIŠE

EJN אין - Predstavlja Ništavilo kao osnovnu stvaralačku potenciju. To Ništavilo je Bog kojim se kabala bavi.

EJN SOF OR אין סוף אור - Stvaralačku Silu, u kabali, nazivamo Ejn (אין) što u direktnom prevodu sa hebrejskog označava Ništavilo, Ništa. Potom sledeće polje ove bezgranične egzistencije, Ejn Sof (אין סוף), bi mogli prevesti kao Beskraj. Kao Jedan (1), na Nulu (0) Ejn-a; Ejn Sof je Apsolutno Sve na Ejn-ovo Aposlutno Ništa. Transcedentalni Tvorac ovde je Ejn, a Imanentni Bog je Ejn Sof. I Ništa i Sve tu su jednaki, u ekvilibrijumu. Izvan koncepta Ejn i Ejn Sof nema mogućnosti pridodavanja bilo kakvih dodatnih antributa ovom Apsolutu. Tvoračka Sila jeste Tvoračka Sila i ništa sa Njom nije uporedivo. Tradicija kaže da kada je Bog poželeo da vidi Sebe, Njegova Volja uobličila se u svetlu manifestovanom nigde i svuda. Prema tome, na posletku, Ejn Sof Or, poput Bezgranične Svetlosti (אין סוף אור) ispoljava svoju Sveprisutnost kroz Apsolutno Sve • VIŠE

ELOHIM אלהים - Ko je, ili ko su Elohim? U uobičajenom engleskom prevodu jevrejske ''Biblije'' na mestu reči Elohim stoji prevod – Bog; imenica u množini tamo se prevodi imenicom u jednini. Jedino opravdanje za to je dosta neubedljivo i glasi da je ta reč svakako množinska, ali je ne treba koristiti u množinskom smislu. To je množina koja označava izvrsnost. No, to je samo pretpostavka čija vrednost može da bude valjano ocenjena na osnovu stiha iz Postanja 1:26: Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi (Va'jomer Elohim na'ase Adam be'calmenu ki'dmutenu, ויאמר אלהים נעשה אדם בצלמנו כדמותנו) • VIŠE

EZOV אזוב, MILODUH - Aromatična biljka s teritorije Bliskog istoka, Izraela, čija se uloga i značaj u tekstu Biblije vezuje za ritualno, odnosno duhovno pročišćenje. Majmonides, kao i neki drugi još stariji mudraci nazivali su je i za'atar (זעתר). Konkretno se odnosi na praznovanje Pesaha, odnosno obeležavanje izgona iz Egipta, najstarijeg Jevrejskog praznika.

G

GALUT גלות - Reč za progonstvo dolazi od korena GLT (גלת) čijim se slovima i tvori reč galut progon, izgon (Jevreja), osnova za ono što je danas poznatije pod nazivom dijaspora. Naravno, postoje određene razlike između reči dijaspora i galut, ali je možda najveća ona koja galut više boji teološkom bojom progonstva.

GEHINOM גיהנם - Potonjim (avramskim) religijama Gehinom poslužio za oblikovanje ideje o paklu, kao mestu kažnjavanja gde dolaze duše grešnika. Istorijski gledano, reč je o mestu gde su u davna vremena prinošene ljudske žrtve.

GEMATRIJA גמטריא - Predstavlja poseban sistem tumačenja hebrejskih slova kroz brojčane vrednosti koje svako od njih poseduje, samim tim svaka reč, rečenica ili deo teksta mogu biti tumačeni numerički i time se otključava poseban nivo tumačenja i značenja napisanog. U stara vremena Jevreji nisu imali posebne simbole za brojeve, već su beleženi slovima hebrejskog alefbeta • VIŠE

GOG I MAGOG, GOG U'MAGOG גוג ומגוג - Prema jevrejskoj eshatologiji Gog i Magog predstavljaju svojevrsne persfonifikacije silina koje će Mesija da poništi, čime će i ozvaničiti početak mesijanskog doba.

GOJIM גוים - Termin gojim množinski je oblik reči goj (גוי) koja je još u biblijskom hebrejskom jeziku (ivrit mikrajit, עברית מקראית) označavala osobu, ili grupu njih koja je istog etničkog porekla. U tom smislu u današnje vreme goj se slobodno može tumačiti i nacijom. No, problem s ovim izrazom je taj što se za isti danas pogrešno vezuje negativna konotacija a u okviru tvrdnje da su se njome pogrdno iznačavali svi ljudi koji nemaju jevrejsko poreklo, dok je realnost upravo suprotna. Reč goj se još iz biblijskih vremena koristila kako za nejevreje, tako i za Jevreje. Za bilo koju grupaciju na određenom podneblju. Hrišćanski je fundamentalizam u najvećoj meri uticao da se goj danas generalno antisemitski prisvaja.

GOLEM גולם - Psaltir 139:16 predstavlja jedino mesto u Bibliji gde se korišćenjem reči galmi (גלמי) postavlja osnov za kasniju mitsku priču o Golemu. Preciznije značenje reči galmi jeste - moje svetlosti zametak; sirova srž - koja je na ovom mestu postavljena pred Božanske oči, nesavršena kao takva. Takođe se zanimljiva paralela može povući u pravcu njenog modernog značenja, u modernom hebrejskom jeziku, jer rečju golem aludiramo na glupost i bespomoćnost. Nešto poput metafore za nekoga bez mozga, nečemu čija je jedina svrha da služi svojoj primitivnoj, tj. unapred programiranoj svrsi. Poput smotanosti ili nespretnosti pronalazimo je i na jidišu – gojlem • VIŠE

GOMORA, AMORA עמרה - U originalnom tekstu jevrejske ''Biblije'' Gomora je Amora, dok se ovo potonje čitanje odomaćilo nakon grčkog prevoda, odnosno ''Septuaginte'', kada su usvojeni nazivi kojima i danas univerzalno baratamo. Izmena u čitanju nastala je onda kada se grčki redaktor teksta opredelio za staro čitanje hebrejskog slova Ajin ע, koje se nekada izgovaralo Gajin. Otud Gomora.

H

HA'ARI האר"י - Akronim Isaka Lurije (יצחק בן שלמה לוריא אשכנזי), utemeljivača pravca pri jevrejskom miticizmu iz Cfata, lurijanske kabale.

HAGADA הגדה - Radi se o egzegezi, kritičkom tumačenju biblijskog teksta koje može biti prisutno u delima rabinske literature, posebno u ''Talmudu'', i ne odnosi se na versko pravo već često inkorporira folklore, narodna verovanja, anegdote i praktične savete iz različitih sfera života.

HA'ŠEM השם - Usled zabrane uzaludnog izgovaranje Božijeg Imena, oslovljavamo Ga sa Ha’Šem, odnosno rečju – Ime • VIŠE

HALA חלה - Posebna vrsta ceremonijalnog hleba, hleba koji se svečano priprema za praznovanje Šabata.

HALAHA הלכה - Osnovu jevrejskog verskog zakona koji je proistekao iz tumačenja pisane i usmene ''Tore''. Svojevrsni pravni sistem kojeg bi trebalo da se pridržavaju svi Jevreji svakodnevno.

HALICA חליצה - Simbolički akt kada žena odbije jibum formu braka, tada udovica skida obuću svome deveru odričući se prava na formalnu bračnu zajednicu sa njim. Isto tako halica je moguća i od strane muškarca.

HAMEC חמץ - Zbog kvasca koji određene namirnice kao jedan od svojih sastojaka sadrže, takav tip hrane je zabranjen za konzumaciju, ali i posedovanje tokom trajanja praznika Pesah. Obaveza je da se pre Pesaha kuća očisti od svega što u sebi sadrži kvasac. Dakle, potrebno je tu hranu ili uništiti ili prodati, te za vreme trajanja ovog praznika pripremati hranu koja ne sadrži kvasac.

HANUKA חנוכה - Praznik svetlosti koji traje osam dana i noći i obeležava se u znak sećanja na sva čuda koja su se desila tih dana. Za obeležavanje ovog praznika koristi se poseban osmokraki svećnjak, s dopunskim devetim krakom za svećicu na sredini svećnjaka, poznat kao menora za Hanuku (Menora Hanuka, מנורת חנוכה) ili Hanukija. Hanukija gori tokom svih osam dana i noći proslave praznika zbog pobede Jevreja Makabejaca (Makabim, מכבים) nad paganskom grčko-asirskom vojskom predvođenom Antiohijem Četvrtim, te potonjeg posvećenja Drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני) koji je bio oskrnavljen tokom njihove okupacije Jerusalima • VIŠE

HA'OLAM HA'BA העולם הבאה - Svet koji će doći predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti, u svetu koji se postavlja prema čoveku u odnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet u kojem sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze (העולם הזה).

HASADIM חסדים - Množinski uticaj sefire Hesed (חסד).

HE 'ה - Još jedan vid zamenskog zapisivanja Imena Božijeg jeste i jednostavnim korišćenjem slova He s apostrofom, time se jednako aludira na Ha’Šema.

HEHALOT ההיכלות – Misticizam hehalot-a, iliti misticizam palata, predstavlja jedan od pravaca jevrejske mistične misli, onaj koji se jedan vremenski period paralelno razvijao s kabalom. Ova mistična škola svoj procvat doživela je još tokom I veka, pod upravom Nehunije ben Hakane (נחוניה בן הקנה) • VIŠE

HELEL BEN ŠAHAR הילל בן שחר - Ukoliko pak dublje uronimo u problematiku prevođenja izvornih hebrejskih tekstova na druge jezike, već pomenuti termin, odnosno ime, Satana, kao vrhovni predvodnik snaga mraka, dolazi od pogrešno prevedene, i potom isto tako pogrešno tumačene, hebrejske reči satan (שטן), arapski šejtan (شيطان), koja se u ta davna vremena koristila za svakoga koji se protivi ili neprijatelja, kao što je ovde ranije već i naglašeno. Dakle, u originalnom kontekstu ''Biblije'' satan može biti bilo ko ko ustaje protiv vladara svoga vremena, autoriteta ili pak naroda. Verovatno se ona onda najčešće odnosila na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača Jerusalima, koji za svoja (ne)dela biva osuđivan od strane pokorenih Jevreja Jerusalima. Oni ga tada, u tekstu ''Knjige Isaije'' (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), oslovljavaju rečju – helel (הילל) što možemo prevesti: Onaj koji sija, Sin jutra. Kasnije se ta hebrejska reč zamenjuje latinskom lucifer – jutarnja zvezda; što se odnosi na naziv nebeskog tela, konkretno planetu Veneru - Est Stella Veneris. Potom hrišćanska tradicija, pre svega pod monumentalnim uticajem biblijskog prevoda Kralja Džejmsa (King James Bible), tada pojam lucifer pretvara u ime Lucifer, u svojstvu demona pre pada, koji, potom, inspiriše brojne umetnike u formiranju vizuelne predstave Lucifera onakvog kakvog i danas znamo. Paradoksalno je to što ta predstava ni malo nije utemeljena na originalnom tekstu jevrejske ''Biblije'', već na slobodnoj viziji potonjih umetnika (Dantea Aligijerija, Džona Miltona i drugih), svakako ne previše oslonjenih na izvorni tekst TaNaHa. Tako ta dela ulaze na velika vrata i vernici širom sveta to prihvataju kao produženu ruku latinske verzije hebrejskog teksta, iako su nešto u potpunosti odvojeno • VIŠE

HEREM חרם - Odnosi se na zabranu, versko isključenje iz zajednice, otuđenje. Npr. čin ekskomunikacije Baruha Spinoze iz verske zajednice svoga vremena. Ali se ujedno može odnositi i na uništenje, ili, pak, apsolutno predavanje Bogu, kroz čin poništenja.

HERUVIMI (ANĐELI), KERUVIM הכרובים - Klasa anđeolikih entiteta koji se na više mesta u ''Bibliji'' pominju u različitim kontekstima • VIŠE

HIRIK חירק - Tačka kojom se ispod napisanog slova označava vokal. Samim tim Hirik se smatra jednim od tri sveta semena, tačke, uz Holam i Šuruk (שורק).

HITBODEDUT התבודדות - Tip meditacije koji predstavlja svojevoljno odricanje od čulnih nadražaja tokom njenog praktikovanja; Hitbonenut (התבוננות) je vid kontemplacije koji se postiže kada nakon čulnog umirenja izrazito fokusiramo pažnju na određenu vizuelnu predstavu ili simbol i dopustimo mu da nas vodi. Samim tim kontemplacija je dublji vid meditativnog stanja pojedinca • VIŠE

HOLAM חולם - Simbolizuje snagu, često snagu oproštenja. Tim slovima gradimo reči poput – oproštaj, mahal (מחל), ali i so - melah (מלח). Za vreme postojanja Hrama i prinošenja žrtava, so je imala veliki obredni značaj.

I

IMA אמא, אם - Majka, mama.

IŠ, IŠA איש אישה - Terminima Iš i Iša nazivamo muškarca i ženu, kada ih oboje sagledavamo kroz prizmu nebeskog bića, nebeskog Čoveka, odnosno principa višeg Ja kod oba pola • VIŠE

IVRIT עברית - Hebrejski jezik • VIŠE

IZABRANI NAROD, BEHIROT AM JISRAEL בחירת עם ישראל - Deo teksta iz ''Ponovljenih zakona'' (Devarim, דברים) ''Tore'' (תורה) predstavlja jednu od okosnica Jevrejskog etnocentrizma, odnosno ideje o Jevrejima (jehudim, יהודים) kao izabranom narodu (Behirot Am Jisrael, בחירת עם ישראל) i koja se kao takva javlja u više oblika i na više različitih mesta u tekstu. Izabranošću se, pre svega, naglašava poseban odnos koji se uspostavljen između Boga i naroda, a koji za cilj ima produhovljenje čoveka/čovečanstva, odnosno: uticaj na celokupnu populaciju s ciljem uspostavljanja moralnih normi i načela koja bi vodila ispunjenim i svrsishodnijem životu svakog pojedinca • VIŠE

J

JAHID יחיד - Dublje tumačenje osnovne premise jevrejske vere o Jednome Bogu (Adonaj Ehad, יהוה אחד) upravo nalazimo u konceptu Jedinstvenoga Boga (Adonaj Jahid, יהוה יחיד).

JAMIM NORAIM ימים נוראים - Strašni dani, iliti Dani strahopoštovanja, dešavaju se između Jevrejske nove godine (Roš Ha'Šana, ראש השנה) i Dana pokajanja (Jom Kipur, יום כפור) kada započinje nova godina i kada se pečatira ljudska sudbina, upisuje u Knjigu života (Sefer Hajim, ספר החיים).

JECER HA'RA יצר הרע - Sklonost ka zlu je svojevrsna klica koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako suzbiti jecer ha'ra ili makar ublažiti.

JEDID-JA ידידיה - Solomona (Šlomo, שלמה‎), drevnog Izrailjskog kralja, takođe oslovljavamo i kao Jedid-Ja, iliti Voljeni.

JEHUDA AŠLAG יהודה אשלג – Priredio je prvi prevod Zohara s aramejskog na hebrejski jezik dvadesetih godina XX veka, uključujući i određen broj komentara na delo koji su nastajali kroz dugi niz vekova i koji su od velikog značaja za shvatanje Zo'ara kao celine. Time je učinio da se premoste dotadašnje nemogućnosti da se tačno protumače mnogi delovi na aramejskom jeziku, koji su često loše prevođeni, a posebno u slučaju s drugih na treće jezike. Zato hasidskog rabina Ašlaga zovemo i Gospodarem merdevina (Ba’al Ha’Sulam, בעל הסולם), jer nas je uspeo do novih visina.

JEŠIVA ישיבה - Jevrejska obrazovna institucija čiji je primarni fokus na proučavanju tradicionalnih verskih tekstova, pre svega ''Talmuda'', ali i onih iz ''Tore'', kao i tekstova koji se odnose na jevrejsko versko pravo, odnosno 'alahu. Reč je o bogoslovskim akademijama.

JEVREJSKI IMPULS - U neka davna vremena, u dubokoj prošlosti, postojalo je to jedno pleme, na jednom mestu, koje je svojom kolektivnom intuicijom prvo osetilo jedinstveni impuls, impuls za Čovekom kao celinom (Adam Kadmon, אדם קדמון). I baš to pleme postalo je, potom, narodom zvanim u svom istorijskom obliku – Jevrejima (Jehudim, יהודים). Taj narod, narod Izraela (Am Jisrael, עם ישראל), bio je obdaren sudbonosnim impulsom, te vođama, vrlim ličnostima onoga vremena, od kojih je Mojsije (Moše, משה) bio njihov vrli predvodnik. Najveći • VIŠE

JEVREJSKI KALENDAR, HA’LUAH HA’IVRI הלוח העברי – Radi se o lunarnom kalendaru, te se godina sastoji od dvanaest meseci koji se računaju od mladine do mladine. Neki od njih uvek imaju dvadeset devet dana, neki trideset, a neki pak mogu imati dvadeset devet ili trideset – jer broj dana u mesecu varira iz godine u godinu u skladu sa utvrđenim formulama • VIŠE

JIBUM יבום - Leviratski tip bračne zajednice koji se odnosi se na sklapanje braka između žene i brata njenog preminulog supruga sa kojim ona nije imala poroda.

JICHAK יצחק - Ime Isak (Jichak) na hebrejskom dolazi od korena reči smeh (cahuk, צחוק) odnosno – smejaće se (on).

JIDIŠ DAJČ, TAJTŠ ייִדיש־דײַטש - Jezik aškenaskih Jevreja • VIŠE

JIMAH ŠEMO יש''ו - Jevrejska tradicija duboko je utemeljena na tekstovima koji desetinama vekova nisu menjani te se u tim bogatim izvorištima mudrosti, kao i u njihovim naknadnim tumačenjima, može naći puno vrlo konkretnih stvari koje ljudima služe da odgnaju uticaje za koje veruju da su po njih štetni i loši. Jedna od takvih narodnih fraza svakako je i jimah šemo. Naime, radi se o svojevrsnoj kletvi koja se izgovara onima čije su namere nasilno usmerene protiv Izrailja, a danas države Izrael (Medinat Israel, מדינת ישראל), ili Jevreja (jehudim, יהודים) generalno • VIŠE

JIMOT HA'MAŠIJAH ימות המשיח - U tumačenju avramskih religija, posebno judaizma, reč je o periodu na kada će Mesija uspostaviti mir i jedinstvo čovečanstva. Kada će zlo biti izopšteno. To će biti svet koji dolazi na materiji.

JISRAEL ישראל - Drevni, biblijski Izrael, Izrailj. Naziv koji možemo čitati i kao: Onaj Čovek koji je video Boga (Iš Roe El, איש ראה אל) • VIŠE

JISRAEL SABA ישראל סבא - Niži stupanj razvoja, parcuf, sefire Hohma (חוכמה), odnosno muški polaritet.

JOM KIPUR יום כיפור - Dan pokajanja, iskupljenja, te predstavlja najveći i najznačajniji trenutak u čitavom jevrejskom kalendaru; dan kojim se kompletira jevrejska Nova godina (Roš Ha’Šana, ראש השנה) upisivanjem u Knjigu života (Sefer Hajim, ספר החיים). Istovremeno, to je jedini dan u godini kada bi bilo dozvoljeno jedino prvostvešteniku, Koen gadol-u (כהן גדול) da stupi pred Svetinju nad Svetinjama i zazove četvoroslovno Ime (ali samo za vreme postojanja Hrama) • VIŠE

JOM TOV יום טוב - Dobar dan, jevrejski praznik, posebna svetkovina.

JOVEL יובל - Jubilej (jovel) predstavlja jubilarnu pedesetu godinu nakon navršenog ciklusa od 49 godina – 7x7.

K

KABALA קבלה - Najrazvijeniji i danas najdominantniji pravac jevrejskog misticizma, odnosno dubljeg tumačenja jevrejske vere, judaizma. U bukvalnom tumačenju reč kabala označava primanje, primanje znanja koje se prenosi s generacije na generaciju, s kolena na koleno. Upravo je delo koje sada čitate, ''Zohar'' utemeljio kabalu na prestoljem misticizma • VIŠE

KABALA, CABALA, QABALA - Tradicionalna (Jevrejska), hrišćanska, hermetička • VIŠE

KADIŠ קדיש - Versko veličanje i osvećivanje Boga i Imena Mu tokom određenih verskih službi i liturgije. Postoje različite verzije kadiša koje se odvojeno izgovaraju za vreme različitih segmenata službe.

KAPARA כפרה - Vrlo je verovatno da se od jom kipurskog obreda odmoćila i reč kapara što je cena u žrtvi (korban, קרבן) za sve grehe tokom cele godine • VIŠE

KELIM הכלים - Koncept metafizičkih posuda predodređenih da prime božansku stvaralačku potenciju, koja se, potom, dalje sliva i čini proces Stvaranja. U biblijskom metaforičkom jeziku često označava čoveka, u njegovom fizičkom svojstvu, kao spremište duha ili Tvorčevo vajarsko delo.

KELIPA קליפה - Otpadni i negativni uticaji po čoveka i duh mu, otud je ona svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti. Antipodi ili izopačene manifestacije sefira; sfere negativnog naboja • VIŠE

KNESET JISRAEL כנסת ישראל - Zajednica Izrailja.

KETORET קטרת - Miomirisna žrtva, kad (ketoret) spada u poseban red žrtvi koje su se prinosile u vreme postojanja Šatora od sastanka (Miškan, המשכן) te potom i u vreme Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) što je imalo izuzetno veliki značaj u jevrejskom verskom životu • VIŠE

KIRJAT ARBA קרית ארבע - Doslovno, grad od četiri ili grad četvero upućuje na četiri elementa.

KLIFOT קליפות - Hermetička, odnosno modifikovana varijanta tumačenja hebrejskog termina kelipot, kelipa, kojim množinski opisujemo sve otpadne i negativne uticaje po čoveka i duh mu. Otud je kelipa svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti.

KOANIM כהנים - Hramski sveštenici, potomci Aronovi • VIŠE

KODEŠ HA'KODAŠIM קודש הקודשים - Reč je o fokalnoj tački jevrejske vere, unutrašnjoj odaji (Ha’Dvir, הדביר) Hrama gde se nalazio Zavetni kovčeg (Aron Ha’Berit, ארון הברית) i gde je prebivalo Božije prisustvo. Kovčeg pohranjuje primerak dve pozlaćene ploče s isklesanim zakonima predatih Mojsiju od strane Boga, TaNaH ručno pisan od strane Mojsija, komad mane (מן), kao i štap Mojsijevog brata Arona (Aharon, אהרן).

KOEN GADOL כהן גדול - Jevrejski verski Prvosveštenik. Jedini kome je jednom godišnje, za vreme postojanja Hrama u Jerusalimu i praznika svih praznika, Jom Kipura, bilo dozvoljeno da zazove puno Ime Božije, pred Svetinjom nad Svetinjama • VIŠE

KORBAN קורבן - Označava višestruke tipove žrtava, ali se najčešća upotreba ove reči svodi na tri osnovne: životinjsku žrtvu (zevah, זבח), mirovne ponude (zeva šlamim, זבה שלמים) i žrtve paljenice (korban ola, קורבן עולה). Reč dolazi iz semitskog korena KRB (קרב) koji označava bliskost nekome, ili nečemu, i samim tim ima izraženu spiritualnu notu jer se odnosi i na deo ega individue, odnosno žrtvovanja dela ega.

KORBAN OLA קורבן עולה - Koncept prakse prinošenja žrtve služio je da ujedini životinjski nagon u čoveku, njegov reptilski mozak (the triune brain), koji rukovodi onim sirovim, primordijalnim, nagonima i potrebama koje često nisu u saglasju sa svesnom stranom našeg bića, sa njegovim duhovnom središtem i suštinom, odnosno njegovim svesnim aspektom, tzv. višim aspektom u čijim okvirima obitava ideja vrhovnog tvorca (Boga). Pripajanjem životinjske suštine Bogu, njihovim prigrljivanjem (devekut, דבקות) čovek sebe pripaja božanstvu.

KRALJ VREMENA, GILGUL גלגל - Hebrejska reč za ciklus je galgal (גלגל) i na mnogim mestima u ''Talmudu'' (תלמוד) ova reč koristi se pri označavanju ciklusa, odnosno šablona manifestacija događaja/vremena. U nekim kasnijim odlomcima galgal se posmatra i kao tzv. Kralj vremena, prvenstveno zato što se vreme definiše kroz ciklične periode i šablone, dok se, s druge strane, ista reč koristi se i za opis sfere ili kruga, čak i kruga zodijaka. ''Sefer Jecira'' (2:4) navodi da 22 slova moraju biti fiksirana na galgal ne bi li uspela da otvore 231 Kapiju. Otud se galgal odnosi i na tzv. mističnu strelu 22 slova, a u okviru navođenja primene kroz ספר יצירה mora se ponovo pomenuti i teli koji u toj analogiji predstavlja osu po kojoj su ta slova ispisana • VIŠE

KRIJAT ŠMA קריאת שמע - Reč je o večernjem izgovaranju, čitanju produžetka molitve Š’ma Jisrael (Čuj Izraele), pre odlaska na počinak.

L

LEHA DODI לכה דודי - U prevodu Dragi dođi, stara je jevrejska pesma na hebrejskom jeziku, koja se izvodi širom sinagoga i jevrejskih zajednica petkom sa zalaskom Sunca, odnosno za vreme dočeka Šabata (kabalat Šabat, קבלת שבת). Delo je najverovatnije nastalo u XVI veku u tadašnjem Otomanskom cartsvu, iz pera rabina Šlomo Halevi Alkabeca (שלמה אלקבץ), solunskog jevrejina, a kasnije safedskog kabaliste, te dosta izvornog materijala koji je inspirisao Šlomovo literarno stvaralaštvo upravo i potiče iz Isajinog (Ješajahu, ישעיהו) proročanstva o obnovi Izraela (Jisrael, ישראל) gde se tadašnji Izrailj pominje u kontekstu mlade, ujedinjenja u subotnjem mirovanju te mesijanstva generalno. Šlomo ovim delom takođe povlači jasno vidljivu paralelu s rabinskom interpretacijom Pesme nad pesmama (Šir Ha’Širim, שיר השירים), kao i njenom dubljom simboličkom razradom u kojoj deva predstavlja metaforu za Jevrejsko biće, narod (am, עם), dok njen ljubavnik (dod, דוד) sâmu predstavu Božanskog bića • VIŠE

LEŠON HA'RA לשון הרע - Jevrejsko versko pravo, halaha (הלכה), korišćenje poganog jezika strogo zabranjuje. Isto to važi i za bilo koji drugi verbalni čin koji za cilj ima omalovažavanje (hocat šem ra, הוצאת שם רע), povređivanje ili degradiranje neke osobe. Laži, dezinformacije i sve što tome imalo nalikuje.

LEVIJATAN, LIVJATAN לויתן - Prema narativu Biblije, jedna užasna primordijalna morska neman u formi gigantskog krokodila, ili pak kakve zmijolike forme, no po veličini reda veličine kita. Haotični stvor nastao s početka vremena kada se sve tek uobličavalo u materijalnu formu. Levijatan se pominje na više mesta u ”Psalima” (Tehilim, תהילים), kao i u ”Knjigama o Jovu” (Ijov, איוב) i Isaijinoj (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), Joninoj (יונה) te je svakako reč o jednom izuteno starom, drevnom verovanju koje se vremenom prelilo i na svete knjige, na kanon. Moguće je da je Levijatan odraz starije, Kana’anske nemani Lotana (לוטן), koju je porazio Ba’al Hadad • VIŠE

LEVIRAT, LEVIRATSKI BRAK - Predstavlja tip bračne zajednice koji se odnosi se na sklapanje braka između žene i brata njenog preminulog supruga.

LILIT לילית - Prema legendi, za Lilit možemo na određeni način reći da je ona prvo biće stvoreno, žena. Mnogo pre Eve (Hava, חוה). I ne, nije ona bila prva žena Adamova (אדם) jer Adama tada nije bilo, ljudske pojave nije bilo, jer je Lilit još uvek neuobličen, iako ženski, aspekt potencije. Njeno ime dolazi iz korena reči kojom nazivamo noć lajla (לילה) i obzirom da je vezivana očito za mrak za nju su oduvek bila i vezivana nezahvalna, možemo slobodno reći čak plitka tumačenja. Oduvek je suvoparno tumačena. Iz ugla toga da dolazi među prvima ona samim tim pripada primordijalnom ženskom principu za koji možemo iz ugla savremene psihologije reći da pripada najdubljim aspektima ljudske ličnosti, te sadržajima nad kojima nemamo kontrole, niti uvida u njih. Zato joj se i pripisuje nekontrolisana seksualna pobuda • VIŠE

M

MA'ASE MERKAVA מעשה מרכבה - Vredi napomenuti kako je jedan od pravaca jevrejskog misticizma svakako i misticizam merkave (ma'ase merkava, מעשה מרכבה) onaj koji se razvijao mnogo pre pojave kabale kao tek jednog od pravaca i koji je nakon pojave ''Zo'ara'' u velikoj meri potisnuo mistične struje unutar religije Jevreja, među njima i mistiku kočija. No mistična struja merkave utemeljena je na biblijskoj „Knjizi proroka Jezekilja“ (Sefer Jehzekel, ספר יחזקאל) te na kasnijoj literaturi hehalot-a (ההיכלות) odnosno ideji o 7 mitskih palata kroz koje upućenik, prema legendi, mora proći na svom dugom i mukotrpnom putu duhovnog rasta, prošaranog odricanjima, gvozdenom disciplinom i varkama koje služe poput testa kojim se ispituje da li njegovu volju mogu zvati Voljom na putu ka Prestolu Božijem, Prestolju Slave (Kise Ha'Kavod, כיסא הכבוד).

MACA מצה - Ili macot kao množina reči maca jeste beskvasni hleb koji se konzumira tokom trajanja praznika Pesah.

MAJIM DUHRIN מים דוכרין - Ovim terminom možemo karakterisati direktnu svetlost (or jašar, אור ישר) i predstavlja direktni božanski odgovor na težnje i molitve jedinke, koju osim Majim nukvin tada zovemo i or hozer (אור חוזר) odnosno – reflektovanom svetlošću. Onom s nebesa. Poput Mesečeve refleksije Sunčeve svetlosti.

MAJIM NUKVIN מיים נוקבין - Reč je o aramejskom pojmu (majin nukvin, מיין נוקבין) kojim se opisuju ''ženske vode'', svojevrsni element koji posreduje između Zeir Anpina (aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot, nakon prve trijade) i sefire Malhut (מלכות). Muški aspekt bio bi ''majim duhrin'', kroz delovanje sefire Jesod (יסוד).

MAKOM מקום - Još jedno od Imena za Boga jeste i Mesto (Makom), jer: „Jer On je Mesto ovoga sveta, ali svet nije Njegovo mesto“ • VIŠE

MALHON - Malhut na ovom mestu nosi simboliku dugmeta, odnosno kopče koje spaja dve krajnosti, dve strane, dva stuba Drveta Života – stubove Strogosti i Milosrđa, s tim što se u tom procesu prednost daje sredini stuba Milosrđa i sefiri Hesed nad Geburom. Slično simbolici dugmeta na hasidskom kaputu gde se činom prikopčavanja desne strane preko leve podseća na značaj milosrđa nad strogošću i apsolutne neophodnosti ovakvog odnosa u svetu u kojem živimo. Zato uvek favorizujmo desnu stranu u svemu što činimo, makar i kada cipele obuvamo.

MANA, MAN מן - Supstancija koja se mogla konzumirati a koju je, prema tumačenju teksta ''Biblije'', Bog darivao narodu Izrailja ''s neba'' tokom njihovog 40-ogodišnjeg lutanja pustinjom nakon izlaska iz Egipta.

MAZAL מזל - Svojevrsni koncept sudbine.

MAZAL TOV מזל טוב - Kada nekome želimo uspeha ili sreću u nečemu kažemo – mazal tov. Poželimo dobru sreću.

MAZLOT מזלות - Ili još preciznije gilgul ha’mazlot (גלגל המזלות) predstavlja Jevrejski koncept razumevanja točka sudbine, odnosno zodijačkog kruga • VIŠE

MELEH HA'OLAM מלך העולם - U jevrejskoj liturgiji gotovo svako obraćanje Bogu započinjemo rečima: Blagolsoven da si Ti Gospode Bože naš, Kraju vaseljene (Baruh Ata Adonaj Elohejnu Meleh Ha’Olam, ברוך אתה ה אלוהינו מלך העולם) • VIŠE

MENORA מנורה - Specifični sedmokraki svećnjak predstavlja najstariji jevrejski simbol. Istovremeno, na hebrejskom jeziku, to je ujedno i reč za lampu. S druge strane, ne bi li razbili konfuziju, postoji i osmokraki svećnjak (odnosno devetokraki, jer dolazi s dodatnim postoljem za ''pomoćno svetlo'', ili šamaš שמש, a kojim se drugi kraci pripaljuju) koji se zove Hanukija (חנוכייה) i njome se, između ostalog, obeležava najveseliji jevrejski praznik, praznik svetlosti Hanuka (חנוכה). Interesantan je podatak da kao predlog simbola za zastavu države Izrael, pre nego što je usvojen Davidov Štit (Magen David, מגן דוד) odnosno tzv. Davidova zvezda kako je u narodu poznatija, menora je bila takođe jedan od zvaničnih predloga. Ipak, taj predlog na kraju nije usvojen, jer je želja bila da se ide s malo poznatijim simbolom za zastavu.

MESIJA, MAŠIJAH משיח - Naziv originalnog koncepta pomozanika u judaizmu, onog odakle je kasnije potekla i grčka verzija ovog termina, hrišćanima poznatija kao Hrist, Hristos χριστός • VIŠE

MEZUZA מזוזה - Ukrasna kutijica unutar koje stoji pergament sa ispisanim rečima iz ''Tore'' (תורה) koje ujedno i daju uputstvo za postavljanje mezuze. Mezuza se postavlja na dovratnike na vratima i može se videti kako na spoljašnjim, tako i na unutrašnjima vratima kuća u kojima žive jevreji (jehudim, יהודים). Pergament se pravi od posebno pripremljene kože, a kutija može biti od najrazličitijih i vrednih materijala • VIŠE

MIŠKAN המשכן - Hebrejski termin za Šator od sastanka, preteču jerusalimskog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) odnosno mesta obitavanja Šehine – Božijeg prisustva na materijalnom planu, unutar Svetinje nad Svetinjama (Kodeš Ha’Kodašim, קדש הקדשים).

MIŠNA משנה - Pojedinačna predanja usmenih zakona, koja su pamćena i prenošena nezavisno od svog porekla iz svetih spisa. Kasnije je korišćena za celokupni korpus pojedinačnih predanja. Samim tim ''Mišna'' predstavlja prvu bitnu pisanu redakciju Jevrejske usmene tradicije, koja je u to vreme bila poznata i kao Usmena Tora (Tora še'be'al pe, תורה שבעל־פה).

MOHIN מוחין - Viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak), često karakterističan za višu trijadu Drveta života (Hohma-Bina-Da’at), u ovom slučaju s naglašenim uticajem sefire Bina (בינה). Taj reon uticaja jeste delimično dostupan smrtnom umu, ali ga najčešće percepiramo u formi razbacanih fragmenata. Sve usled nedostatka mentalnog hardvera u čoveka.

MOHIN SVETLOSTI HAJA חיה - Viši stupanj svetlosti života.

MOJSIJE, MOŠE משה - Izlazak iz Egipta i, nakon toga, još značajnija objava zakona na Sinajskoj gori događaji su koji zahtevaju da iza njih stoji snažna ličnost, a tako jedinstvena vera kao što je judaizam mora da ima svog osnivača, kao što je to bilo slučaj s verama koje su se iz nje iznedrile, hrišćanstvom i islamom. O Mojsiju se zna samo ono što stoji u ''Bibliji''. No, ipak nema sumnje da je on bio, kao što je u opisan, vođa, smerodavac i učitelj koji je strpljivo pripremao svoj narod da veruje i pokorava se jednom, Adonaju (יהוה) • VIŠE

N

NAPRSNIK VELIKOG SVEŠTENIKA, HOŠEN MIŠPAT חשן משפט - Naprsnik pravednosti i proroštva odgovara prema 12 plemena nad kojima se upravlja. Drago kamenje koje ga čini simboli su dvanaest velikih kvaliteta i vrlina: Prosvetljenja, Ljubavi, Mudrosti, Istine, Pravde, Mira, Ravnoteže, Poniznosti, Vere, Snage, Radosti i Pobede. Naprsnik istovremeno ima i veliku proročku ulogu i moć. Bio je kvadratnog oblika i sastojao se od veženog okvira u koji je bilo postavljeno dvanaest kamenova, od kojih je svaki bio smešten u ležište od zlata. Zbog velike težine tog kamenja, naprsnik je bio držan na svom mestu posebnim zlatnim lancima i trakama. Imali su tajanstvenu moć da se osvetljavaju Božanskim sjajem i tako daju proročanstva • VIŠE

NEFILI, NEFILIM נפילים - U tekstu biblijskog Postanja (Berešit, בראשית) govori se o drevnim, bogolikim bićima koja su u najvećoj mogućoj meri bila opčinjena ljudskim ženama da su ih izabrali da se sa njima množe. Potomci tih odnosa su znani imenom nefilim, odnosno nefili kako bi ih na srpskom jeziku nazvali i u nekom širem tumačenju ova reč može označavati divove, dok jevrejsko objašnjenje reči sugeriše da je reč o hibridnoj deci sa palim anđelima. Uglavnom se sve pretpostavke baziraju na ideji kako ova reč je korenski bazirana na reči za pad NFL (nafal, נפל). Stanovište Roberta Bejkera (Robert Baker Girdlestone) još iz 1871. ovaj termin prevodi poput - oni koji su drugima pad uzrokovali • VIŠE

NETIVOT נתיבות - Reč je o 32 čvorišta, staza koje predstavljaju sve ključne interakcije na glifu kabalističkog Drveta života. Odnosno: 10 sefirot plus 22 staze među njima, gde je svaka od njih 22 imenovana jednim hebrejskim slovom • VIŠE

NIGUN ניגון - Pored više značajnih stvari koje je Hasidski pokret (Hasidut, חסידות) u svom delovanju od 18. veka oživeo i uspostavi svakako je jedan od njih i nigun (ניגון), vredan pomena. Radi o praksi koju hronološki kasnije možemo naći i u islamu (إسلام), u sufi (صوفية) misticizu derviša (درویش) u blago izmenjenom obliku, ali s istom suštinom – gde reč je o specigičnoj molitvi kroz pokret, muziku i ples. Poput šamanskog pristupa menjanju svesti kod pojedinca, padanjem u svojevrsni, i samoindukovani, trans. No vremenom nigun je prerastao u poseban vid jevrejske kulturološke ekpresije, te u poseban žanr muzike… Često se, a i najjednostavnije, opisuje mističnom muzičkom molitvom, duhovnim jezikom koji nadilazi snagu obične izgovorene reči i kao takva svoje najplodnije mesto je našla u aškenaskoj sub-kulturi istočne Evrope • VIŠE

NOTARIKON נוטריקון - Sistemom notarikona, svojevrsne kabalističke metode za manupulaciju rečima, uzimamo slovo jedne reči za početak, ili skraćenicu, neke druge reči te se od slova određene reči može oblikovati čitava rečenica posebnog i skrivenog smisla.

NOVI DAN, JOM HADAŠ יום חדש - Prema jevrejskom računanju vremena, čim Sunce zađe ispod horizonta, čim padne mrak, započinje novi dan.

NUKVA נוקבא - Ženski aspekt božanske emanacije u sferi sefirot nakon krunske sefire Keter (כתר).

O

OBREZIVANJE (JEZIKA) - Na hebrejskom jeziku reč se kaže mila (מלה), izgovarajući se na jednak način kao i telesni čin koji takođe nazivamo istom rečju – mila (מילה), a koji označava zavet obrezivanje (berit mila, ברית מילה). Kao što je i priloženo, ova dva pojma razlikuju se jedino u dodavanju jednog Jud (י) kada pričamo o telesnom obrezivanju u odnosu na pojam reči, iako u izgovoru nema razlike. Čin kao što je obrezivanje jezika usmerava pažljivog proučavaoca na potrebu za čistotom u izražavanju, posebno kada se radi o tekstu koji obiluje zamršenom simbolikom i metaforama, te i onaj čije usne nisu obrezane ne može govoriti, niti čuti ispravno. Kada je nekome data veština govora, za tu osobu se kaže da joj je jezik obrezan. Da čisto govori. Da nosi mudrost i moć. Vrlo dobar primer takve prakse nalazimo prilikom svešteničkog blagoslova (birkat koanim, ברכת כהנים‬), kada prvosveštenik (koen gadol, כהן גדול) podiže ruke i objavljuje blagoslov • VIŠE

ODEŽDA ČASTI - Iako su odežda i ukrasi uvećavali uvažavanje i poštovanje Izraelićana prema njihovom Velikom svešteniku, takva svečana odora nije ništa značila Adonajiu. Stoga je, pre ulaska u Svetinju nad Svetinjama, Veliki Sveštenik uklanjao svoje zemaljske ukrase i ulazio nag u prisustvo Ha’Šema. Tu je mogao biti odeven samo u svoje vrline, a njegova duhovnost morala je da ga krasi kao odora.

OD MOJSIJA DO MOJSIJA NEMA VEĆEG MOJSIJA - ''Od Mojsija (Moše, משה) do Mojsija (Majmonidesa, RaMBaM רמב״ם), nema većeg Mojsija'' epitaf je na grobu Rambama kojim se naglašava veličina i značaj njegovog uticaja i dela koji je nemerljiv sa bilo kime drugime već samo i jedino sa Mojsijem koji je izveo narod iz Egipatskog ropstva. Onim jedinim (čovekom) koji je mogao neposredno da doživi Boga na materiji, a da tom prilikom ne umre. Te jedini njemu blizu jeste Moše rabejnu. Otuda se kaže: Mi Moše ad Moše lo kam k'Moše (ממשה עד משה לא קם כמשה) • VIŠE

OFANIM אופנים - Spiritualne forme, anđeli, koje je u svojim vizijama prorok Jezekilj opisao; one koje vuku božanske kočije • VIŠE

OLAM עולם - Reč svet na hebrejskom kažemo olam što istovremeno označava i svet, svemir, kao i večnost • VIŠE

OLAM ACILUT עולם האצילות - Svet Acilut, ili Olam Ha'Acilut predstavlja najviši od četiri kabalistička sveta kojima se objašnjava celokupna stvorena stvarnost.

OLAM ASIJA עולם עשיה - Reč je o četvrtom, poslednjem odnosno najnižem nivou prostiranja svekolike stvarnosti. To je naš materijalni svet života.

OLAM BRIJA עולם בריאה - Jedan od četiri sveta duž kojih se Postanje proteže. Olam Ha'Brija je hronološki drugi u tom nizu i naziva se svetom kreacije. Možemo ga smatrati onim što nazivamo rajem.

OLAM JECIRA עולם יצירה - Formativni svet, nivo postojanja iznad materijalne prirode. Svet u kojem obitavaju niži anđeoski entiteti.

ONEG ŠABAT ענג שבת - Radost u svetom činu držanja Šabata, najznačajnijeg Jevrejskog praznika koji se obeležava svakog petka, tik po zalasku Sunca. Termin dolazi iz teksta jevrejske ''Biblije'', knjige Isaijine 58:13: ''Ve‘karat la’Šabat oneg (וקראת לשבת עונג)''. Jevrejski kulturni centar u Jevrejskoj ulici u Beogradu, izgrađen po projektu Samuela Sumbula 30ih godina XX veka, nosi upravo ovaj naziv • VIŠE

ORLA ערלה - Ova reč odnosi se na prepucij, ali ujedno aludira i na jednu od tzv. negativnih zapovesti (isur orla, איסור ערלה) onu koja zabranjuje prehranu plodovima drveća ne starijeg od tri godine. Koren termina kojim se ova zapovest opisuje dolazi od reči za obrezivanje, odnosno neobrezanost, samim tim na nešto nedostupno, skriveno, van domašaja.

P

PARASA פרסה - Ili parasanga (فرسنگ) iz persijskog jezika, može se kao reč, ili merna jedinica, naći zapisana u Vavilonskom ''Talmudu'' (Talmud Bavli, תלמוד בבלי) i to na više različitih mesta. Međutim, najupadljivija je pri opisu nebeskih merdevina koje merene u parasangama iznose 8.000 parsaot. Poređenja radi, 10 parasangi označava koliko odrastao, zdrav čovek za jedan dan može prepešačiti.

PARCUF פרצוף - Najranija forma božanskog, predstavljena putem atributa deset sefirot uobličenih u jednu od pojavnih formi.

PARCUF ATIK JOMIN פרצוף עתיק יומין - Definišemo kao prvi, začetni, stadijum drevnih dana. Onih pradavnih eona kada se počelo s formiranjem i raspoređivanjem i sâmih sefirot Drveta života. Onda kada su udarani temelji mehanici Postanja.

PARSEMON פרסמון - Božanski plamen.

PESMA NAD PESMAMA, ŠIR HA'ŠIRIM שיר השירים - Ribi Johanan (Johanan bar Nafha) davno je još rekao da su svi spisi sveti, da je ”Tora” sveta, ali da je Pesma nad Pesama svojevrsna Svetinja nad pesmama (Kodeš Ha’Širim, קודש השירים). Najveći deo Pesme nad pesmama u formi je dijaloga, dijaloga između dvoje ljubavnika – mladoženje i neveste (hatan ve’hala, חתן וכלה), te je samim tim dominirajući ton ljubavni, na momente čak i erotski, jer se u pesmi koriste izrazi koji se mogu odnositi na i seksualnu ljubav. No vremenom je u hebreizmu preovladalo istorijsko-teološko stanovište u tumačenje teksta koje kaže da se pre radi o alegoriji koja opisuje ljubav, zavet (berit, ברית), između Boga i izabranog mu naroda, naroda Izrailja (Am Jisrael, עם ישראל), pa tada čitav narod poprima ulogu božanske neveste i simbolizuje ideal ljubavi u odnosu s mudrošću. Iako je Pesma nad Pesmama ljubavna, ona u isto vreme zadire mnogo dublje u suštinu. Ona mističnim jezikom govori o spajanju mikroprozopusa, odnosno kabalističke ideje Malog lica (Zeir Anpin, זעיר אנפין) i Njegove mlade. U tome leži skrivena svet(l)ost, baš kao što i naš svakodnevni svet skriva prisustvo jevrejskog Demijurga – odnosno Šehine (שכינה), božanskog Sveprisustva. Zato kada neko recituje Pesmu nad Pesmama, ili je samo iščitava meditirajući nad njom i njenim smislom, on biva čak i nesvesno privučen ka dubljem smislu koji se nalazi iza vela svakodnevnice tumačenja ovog teksta. U njene skrivene odaje – velove Šehininog sveprisustva • VIŠE

PERMUTACIJE IMENA - Prilikom rada sa osnovnim četvoroslovnim Imenom, Tetragramatonom (Adonaj, Ha’Šem... יהוה), ali i drugim Imenima, vrlo je važno da se pri izgovoru na svako slovo obrati posebna pažnja i da se, potom, permutuje na odgovarajući način, a sve u skladu sa svojim značenjem ali i širim kontekstom teksta u okviru kojeg se i pronalazi. Tim povodom, jednu od osnovnih, i često primenjivanih, tehnika davno je još razvio i ustanovio rabi Eliezer iz Vormsa (אלעזר מוורמייזא), čime je dobijena baza daljeg razvoja jevrejskih kontemplativnih pristupa koja je usledila, a koja se prečesto bazično vraća upravo na rad ovog velikog znalca jevrejske misli. No, pored nesumnjive mističke prirode, ona je podjednako primenljiva i u dubljim tumačenjima gematrije (גמטריא) i temure (תמורה) • VIŠE

PESAH פסח - Jevrejski praznik koji podseća na oslobođenje starih Hebreja iz misirskog/egipatskog ropstva. Praznik počinje 14. dana meseca Nisana (ניסן) po jevrejskom kalendaru, što odgovara periodu mart – april, i ujedno predstavlja jedan od tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים) uz Sukot i Šavuot za vreme kojih su Jevreji tradicionalno odlazili na hodočašće u Jerusalim. Za vreme trajanja Pesaha zabranjeno je konzumirati bilo koju hranu koja sadrži kvasac (hamec, חמץ) niti je dozvoljeno držati u kući bilo šta od hrane s ovim sastojkom.

POTONJA VREMENA, AHARIT HA’JAMIM אחרית הימים - Prema jevrejskoj veri potonja vremena zovemo i, slobodnijim prevodom, poslednji dani i taj termin nalazimo na više mesta u jevrejskoj ''Bibliji''. Najčešće se odnosi na konačni sukob Goga i Magoga koji će se desiti na vrhuncu izgona Jevrejskog naroda. Bitka koja će se zbiti unutar zidina Jerusalima.

POSTANJE (7 dana), BEREŠIT בראשית - Jevrejska legenda kaže da su pre početka Stvaranja svih dvadeset i dva slova hebrejskog alefbeta bila urezana u Krunu Elohima, gde Ga je svako slovo navodilo na stvaranje Univerzuma, Sveta. Ova priča datira još iz vremena vavilonskog izgona i iako možda nosi malo jednostavniji prizvuk u njoj su utisnuta neka od bitnijih metafizičkih ideja. Prva je ta da slova dolaze iz Krune Tvorca (Keter Elohim, כתר אלהים), ugravirana vatrenim perom i da su urezana na nivou sveta Aciluta (Olam Acilut, עולם אצילות) i da je slovom Bet ב proces Stvaranja otpočeo. Ovaj deo možemo smestiti u reon Tifereta Aciluta (תפארת אצילות), što sefirotski pripada poziciji Ketera u Briji (בריאה). Svako slovo imalo je svoju funkciju u mehanizmu Stvaranja, mehanizmu geneze. Ipak, inicijalne kapisle početka bila su dva početna slova Bet (ב) i Alef (א) • VIŠE

PULSA DENURA פולסא דנורא - Radi se o vidu jevrejske kletve, odnosno (meta?!) psovke, koja u svom originalnom nazivu na aramejskom jeziku verovatno glasila: pulse di’nura (iliti: vatreno šibanje פולסי דנורא), pa je kao takva dobila i svoju hebreizovanu verziju, te produžilak tradicije korišćenja u narodu sve do današnjih dana i modernog hebrejskog jezika. Cilj njenog korišćenja je u tome da se nekome zaželi, odnosno invocira brza smrt. I naravno, kao i za svaki vid jevrejske verske prakse, kakav god cilja ona imala, i za ovaj je potreban minjan (מניין), odnosno skup od najmanje 10 odraslih muškaraca sposobnih za verske obrede. Premisa je da se izvođenjem pulse denure zazivaju tzv. pali entiteti, malahim (anđeli, מלאכים) koji potom imaju za cilj da spreče Božanski oprost grehova osobi kojoj je pulsa denura izrečena, izazivajući da se sve postojeće kletve u ''Bibliji'' sruče na njega/nju – što bi rezultovalo brzom smrću • VIŠE

PUPAK SVETA, EVEN HA'STIJA אבן השתייה - Mesto, tačka u prostoru odakle je započelo Postanje, stvaranje sveta. Samim tim to je Centar. Otud je Jerusalim pupak sveta.

R

RABIN, RIBI, RABI, RAV רב - Duhovnik, ili u buvalnom prevodu (moj) verski učitelj pod okriljem Jevrejske vere, judaizma.

RaDLA רדל''א - Kabalistički koncept Nedokučive glave poznat je i pod akronimom RaDLA koji se odnosi na najdublje aspekte čiste Božanske esencije za koju se kaže da je apsolutno nedokučiva ljudskom umu, jer nadilazi intelekt, maštu i znanje čoveka.

RaMBaM רמב״ם - Majmonides, ili Ribi Moše ben Majmon (משה בן מימון), poznatiji pod akronimom RaMBaM, najveća je intelektualno-duhovna figura posle Mojsija • VIŠE

REŠA DE'EJN רישא דאין - Beskraj Ejn Sof-a još nazivamo i drugom od ukupno tri glave, Glavom ništavila.

REŠA DE'ARIH רישא דאריך - Božija misao, ili metafizičkim rečnikom, Dugačka Glava (Reša de’Arih) kao najniža od prethodno pomenutih.

ROŠ HA'ŠANA ראש השנה - Jevrejska Nova godina, Glava godine.

ROŠ PINA ראש פנה - Ugaoni kamen, kamen temeljac, glavni kamen.

RUAH רוח, NEFEŠ נפש, NEŠAMA נשמה - Tri nivoa sopstva. Ruah dominira danju, na svetlosti, što znači da je sastavni deo našeg svesnog dela duše i uma u periodima budnosti i izvor je naše intelektualne snage. Prema glifu Drveta života ruah pripada glasu Znanja, odnosno inteligenciji sefire Da’at (דעת). Ključni je element procesa učenja, te se s tim u vezi vezuje za proučavanje teksta ''Tore'' i onih koji u tom procesu dižu svoj glas; Nefeš pripada onom delu sopstva koje svoj vrhunac dostiže tokom noći, mraka, spavanja, posebno za vreme REM faze sna (rapid eye movement), odnosno perioda aktivnog sanjanja. Reč je o našem podsvesnom carstvu, našim najsloženijim porivima, željama i nagonima koji se, ne retko, nalaze dobuko ukopani u tkanju naše ličnosti; Nešama pripada delu našeg sopstva na tako visokom planu da je apsolutno nedodirljiva i nedokučiva našem svakodnevnom razumu i ona, kao takva, ne predstavlja sastavni deo naše, u nedostatku boljeg termina, inkarnirane ličnosti, već čini taj besmrtni agens duše koji nastanjuje tzv. više reone bivstva. Ipak, nešama utiče na naš život tek pošto se oslobodimo psiholoških stega i nagona i pošto utabamo put njenom Višem uticaju. Nešama tako gospodari i ruahom i nefešom, odnosno – ono uvek upravlja onim nižim. Ona nas vodi našem Velikom delu, istinskoj spoznaji i svrsi. Sve to vodi punom trouglu nefeša, ruaha i nešame, kroz tzv. haja (חיה), odnosno – život (primordijalnu varnicu začetka), koja se delom smatra božanskom, te potom i do konačnog sjedinjenjenja s Jedinstvom, Jahid (יחיד), kada svaki pojedinac ponovo postaje Jedno • VIŠE

S

SABA סבא - U bukvalnom prevodu znači deda, starac, ali se odnosi i na mudrace. Tu možemo povući i paralelu sa nama poznatim imenom Sava koje je pohrišćena verzija Sabe, gde nam je prva asocijacina na Svetog Savu, srpskog prosvetitelja.

SANHEDRIN סנהדרין - Skupština sastavljena od dvadeset tri sudije imenovane za svaki grad u vreme Izrailja. S druge strane, Veliki Sanhedrin bio je vrhovni sud drevnog Izrailja koji je činio 71 član. Predsedavao je poglavar, odnosno vođa zvan nasi (נשיא), ili je, pak, taj položaj držao Prvosveštenik Koen Gadol (כהן גדול), uz zamenika vrhovnog sudije (Av Bet Din, אב בית דין) i šezdeset devet standardnih članova. U periodu Drugog hrama, Veliki Sanhedrin se sastajao u Dvorani isklesanog kamenja u jerusalimskom Hramu i sud je stolovao svaki dan osim praznikom i na Šabat. Poslednja obavezujuća odluka Sanhedrina doneta je davne 358. godine, kada je usvojen jevrejski lunarni kalendar. Sanhedrin je raspušten nakon stalnih progona od strane Rimskog carstva, no kroz vekove bilo je pokušaja da se obnovi, od kojih je najpoznatiji Veliki Sanhedrin koji je sazvao Napoleon.

SATANA, SATAN שטן - Ovo ime dolazi od često loše tumačene hebrejske reči satan koja se u ta davna vremena koristila za svakoga na koga se gledalo kao na protivnika, uzurpatora ili neprijatelja naroda. Dakle, u originalnom kontekstu ''Biblije'' reč satan označava osobu, te može biti bilo ko ako ustaje protiv vladara svog vremena, autoriteta ili pak naroda. Vrlo je verovatno da se ona najčešće odnosila na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača Jerusalima, koji za svoja (ne)dela biva narodski osuđivan od strane pokorenih Jevreja Jerusalima.

SEDAM DANA STVARANJA - Jevrejska legenda kaže da su pre početka Stvaranja svih dvadeset i dva slova hebrejskog alefbeta bila urezana u Krunu Elohima, gde Ga je svako slovo navodilo na stvaranje Univerzuma, Sveta. Ova priča datira još iz vremena vavilonskog izgona i iako možda nosi malo jednostavniji prizvuk u njoj su utisnuta neka od bitnijih metafizičkih ideja. Prva je ta da slova dolaze iz Krune Tvorca (Keter Elohim, כתר אלהים), ugravirana vatrenim perom i da su urezana na nivou sveta Aciluta (Olam Acilut, עולם אצילות) i da je slovom Bet ב proces Stvaranja otpočeo. Ovaj deo možemo smestiti u reon Tifereta Aciluta (תפארת אצילות), što sefirotski pripada poziciji Ketera u Briji (בריאה). Svako slovo imalo je svoju funkciju u mehanizmu Stvaranja, mehanizmu geneze. Ipak, inicijalne kapisle početka bila su dva početna slova Bet ב i Alef א • VIŠE

SEFER JECIRA ספר יצירה - ''Sefer Jeciru'', ili ''Knjigu Oblikovanja'', svrstavamo u predkabalističku kategoriju dela, te jedno od najranijih kompaktnih dela jevrejskog misticizma koji još uvek nije poprimio jasan oblik i pravac koji danas poznajemo. Zato se poreklo Jecire po legendi pripisuje biblijskom praocu, patrijarhu Avrahamu (אברהם) dok prvu uređenu formu Sefer Jecire dobijamo zaslugom rabina Akive (Akiva Ben Josef, עקיבא בן יוסף) na samom početku nove ere • VIŠE

SEFIRA BINA ספירה בינה - Tumači se, između ostalog, arhetipskom, primordijalnom Majkom, velikim crnim, dubokim Morem koje rađa inicijalnu formu, zato i pripada vrhu Stuba Strogosti Drveta života. Otud možemo reći da ovaj (meta)matrijarhat suštinski nadilazi, odnosno rađa i potonji, daleki patrijarhat putem daljeg slivanja niz Stablo Života i postavljanja temelja materijalnom životu kao poslednjoj instanci stvaranja • VIŠE

SEFIROT ספירות - Množina reči/pojma sefira (ספירה).

SELA סלה - Ovu reč u ''Bibliji'' možemo naći na preko 70 različitih mesta, ali njeno poreklo, kao i tačno značenje, do danas nije precizno utvrđeno. Pretpostavlja se da ima liturgijsku funkciju kojom se naglašava da je potrebno zastati i obratiti više pažnje, poput reči amen (אמן) kojom se izrečeno utvrđuje kod onih koji prate službu i čitanje, ili pevanje, teksta.

SEPTUAGINTA Μετάφραση των Εβδομήκοντα - Grčki prevod ''Biblije''.

SITRA AHRA סטרא אחרא - Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša, סטרא דקדושה) i profanu stranu (sitra ahra) • VIŠE

SITRE TORA סתרי תורה - Skriveno tumačenje teksta ''Tore''.

SLOVO ALEF א - Zvanično, prvo slovo hebrejskog alefbeta jeste Alef, samim tim i njegova brojčana vrednost je 1, ali prema dubljoj mističnoj analogiji (temuri i gematriji) prvo mesto, umesto Alefa, zauzima slovo Jud s vrednošću 10, jer ono čini osnovni gradivni element svih drugih hebrejskih slova. Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element, primordijalni Jud. Sve nakon toga postaje kombinovanjem osnovnog gradivnog elementa i njegovog mapiranja između 4 linije neba i zemlje • VIŠE

SLOVO BET ב - Drugo slovo hebrejskog alefbeta ujedno je prvo slovo ''Tore'' – Bet (Berešit bara, בראשית ברא), ali kako njime otpočinje ''Biblija'', na ovo slovo gledamo kao na prvo pravo slovo (iako je zvanično to Alef א). Slovom Bet otpočinje čin Stvaranja, zato je slovo B početak pre početka, ono je blagoslov – beraha (ברכה). Obzirom da 22 slova čine hebrejski alefbet, ukoliko bi ih rasporedili u pravilnom krugu, prema ''Sefer Jeciri'', s njima je moguće napraviti 231 stazu unutar kruga, povezivanjem svakog slova sa svakim drugim slovom. Tu simboliku nazivamo svojevrsnom Kapijom 231, kontemplativnom mandalom sa svrhom Spoznaje Postanja slovima • VIŠE

SLOVO HE ה - Predstavlja ključno slovo pri mnogim imenovanjima Boga, posebno kada govorimo o onom najčuvenijem četvoroslovnom, Tetragramatonu, koje se usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena, Ha’Šem (Ime, השם) čita Adonaj (אדוני), Gospod. U hebrejskom jeziku član He je poput the u engleskom, zato se i ovde He retko izgovara; otud se kaže da je to dah Boga.

SLOVO JUD י - Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element. Sve nakon toga postaje kombinovanjem pozicija tog osnovnog gradivnog elementa i njegovim mapiranjem između 4 linije neba i zemlje • VIŠE

SLOVO ŠIN ש - Troglavo Šin je Šin sa ovoga sveta, dok je četvoroglavo iz sveta koji dolazi (ha’olam ha’ba, העולם הבאה). Kada je sa četiri glave ono se tada upisuje na tefilin (תפילין), molitveno remenje. Slovo Šin je slovo elementa vatre eš (אש), plamen, a Alef je vazduh (avir, אוויר) koji hrani život plamenu. Šin je i u korenu reči šana (godina, שנה) što označava neprekidni ciksu samoobnavljanja i promena. Takođe ga možemo videti i na mezuzi (מזוזה) koja se nalazi na dovratku svake jevrejske kuće.

SLOVO VAV ו - Slovo koje povezuje zemlju sa nebesima, jer se i pojavljuje u prvom stihu ''Biblije'' gde se, i bukvalno, nalazi između dveju reči – ”zemlje i nebesa” (ha’šamajim Ve‘et ha’arec, השמים ואת הארץ). Gematrija Vav je 6 i simbolizuje čoveka – jer je čovek stvoren 6. dana stvaranja, čovek radi 6 dana u nedelji, 6 je milenijuma pre pojavljivanja Mesije (Mašijah, משיח). Vav je ključno slovo u izgradnji možda najlepše hebrejske reči – šalom (שלום), zdravo, mir. Ona je dobronamerni pozdrav. Takođe ovo slovo ima moć da preokrene tok vremena jer ako se postavi pred glagol u prošlom vremenu onda se čita u budućem i obrnuto. Obzirom da Vav nosi taj relativistički momenat ono se nalazi u sredini reči svetlost (or, אור), baš kao što nauka svetlost vidi kao relativno u odnosu na protok vremena.

SOFITI - Pojedina slova iz hebrejskog jezika, odnosno alefbeta, koja kada se nađu na kraju reči pišu se u drugačijoj formi nego na bilo kom drugom mestu. Ti sofiti su: Mem (מ prelazi u ם), Nun (נ prelazi u ן), Cadi (צ prelazi u ץ), Pe (פ prelazi u ף) i Kaf (כ prelazi u ך). Zato se nazivaju i finalnim slovima.

STRAH OD BOGA, JIRAT HA’ŠEM יראת השם, PAHAD פחד - Postoje dve vrste straha - strah od kazne, ali i uzvišena forma Straha od Božijeg Veličanstva, odnosno Njegove Nepojavnosti koja je za čoveka vrhunska enigma, te od nje prirodno mora strepeti jer Ga ne može racionalnom umu predočiti. Ne može suštinski shvatiti. Otuda To definišemo Strahom • VIŠE

STRIJA סטרייא, ESTRIJE - Jevrejski pandan konceptu vampira, ali u ovom slučaju reč je vampirici koja pohodi isključivo Jevreje. Naziv vrlo verovatno potiče od francuskog strix, termina za noćnog stvora, sovu. Najčešće se Strija poistovećuje sa sukubama (succuba, succubar) noćnim demonima koji seksualno opsedaju muškarce tokom sna. Opisuju se prelepim fizičkim manifestacijama, no veruje se da se hrane krvlju, odnosno životnom tvari koju ona trasportuje kroz telo ljudi, no ujedno se mogu manifestovati i u listo spiritualnoj formi, ali i preuzimati različite životinjske oblike po želji i potrebi • VIŠE

SUKA סכה - Tip šatora, kolibe karakteristične za praznik Sukot.

SUKOT סוכות - Jevrejski Praznik koliba koji se slavi 15. dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru, u periodu septembar – oktobar. Reč je o jednom od tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים), pored Pesaha (פסח) i Šavuota (שבועות), kada Jevreji odlaze na hodočašće u Hram (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש), ili samo u Jerusalim. Ovaj praznik ima dvostruki značaj: istorijski i poljoprivredni. Istorijski, Sukot podseća na četrdesetogodišnji period lutanja naroda Izraela po pustinji nakon izlazka iz Egipta (Micrajim, מצריים), a s namerom prisećanja na krhka privremena pokretna staništa (kolibe, sukot) u kojima su tada živeli drevni Hebreji. S druge strane, poljoprivredni značaj praznika ogleda se u izražavanju zahvalnosti za jesenju berbu – to je praznik žetve/berbe koji se ponekad baš tako i označava: Festival berbe (žetve voća). Beogradska sinagoga zove se Koliba mira - Sukat šalom (סוכת שלום).

SVETINJA NAD SVETINJAMA קדש הקדשים - Kodeš Ha'Kodašim, ili Svetinja nad Svetinjama, predstavlja mesto obitavanja Šehine – Božijeg prisustva na materijalnom planu unutar Hrama u Jerusalimu • VIŠE

SVETLOST HAJE חיה - Četvrti od 5 nivoa duše (haja), onaj koji korespondira i s odgovarajućim od četiri svetova stvaranja, Acilutom (Olam Acilut, עולם אצילות).

Š

ŠABAT שבת - Sedmi dan u sedmici, Šabat, počinje u petak sa zalaskom sunca, a završava u subotu nakon zalaska sunca. Šabat je najveći jevrejski praznik, dan odmora, dan kada prestaje fizički rad i svaka poslovna delatnost. U ''Bibliji'' stoji da je Bog za šest dana stvorio svet, dok je sedmog dana odmarao. Smatra se simbolom večnog sporazuma između Boga i jevrejskog naroda o nužnosti rada i obaveze odmora, jer i rad i odmor jednako su važni za ljudsku blagodet • VIŠE

ŠADAJ שדי, SVEMOGUĆI - Jedno od, zamenskih, Božijih Imena • VIŠE

ŠALOM שלום - Univerzalni pozdrav, sa značenjem - mir.

ŠAMIR שמיר - Specifični, natprirodni organizam, dok neki veruju da je reč o životinji, drugi o biljci, a ima i zastupnika tvrdnje da se pre radi o mineralu nego li o bilo kakvom živom stvoru. Majmonid (RaMBaM, רמב״ם) je verovao da je svakako reč o svojevrsnoj crvolikoj životinji. Bilo kojem tumačenju da se priklonite za ovaj organizam svakako se veruje da pre svega ima mogućnost da preseca kamenje, gvožđe pa čak i dijamantske strukture • VIŠE

ŠATOR OD SASTANKA, MIŠKAN משכן - Mnogo pre podizanja Hrama, dok se još lutalo pustinjom, središte jevrejske vere predstavljao je Šator od sastanka (Miškan, משכן) koji se, po potrebi selio od plemena do plemena. Kada je David (דוד) 100. godine pre nove ere osvojio Jerusalim i učinio ga svojim uporištem, glavnim gradom, tada je u njega uneo Kovčeg Saveza (Aron Ha’Berit, ארון הברית) čime su zvanično i otpočele velike pripreme da se tu izgradi stacionarna građevina kojom bi se zamenio do tada mobilni Šator od sastanka koji je uspostavio još sâm Mojsije i koji je, kao takav, stotinama godina već bio u upotrebi, te po potrebi seljen i premeštan s jedne lokacije na drugu, sve u zavisnosti od različitih okolnosti i istorijskih neminovnosti, između 12 plemena Izraela • VIŠE

ŠED שד, ŠEDIM שדים - Jedna od pojava u kolektivnoj Jevrejskoj imaginaciji jeste tzv. Šajda, odnosno Šed (jednina na jidišu od hebrejskog Še(j)dim), svojevrsnog demona koji menja svoju telesnu formu u skladu s potrebama, ali najčešće uzima ljudsko obličje, ali i kokoši. Ipak, prema narodnom verovanju, jedini deo tela koji ne može da transformiše jesu stopala, te je po njima prepoznatljiv, uočljiv… Odnosno kandžama koje mu ostaju u formi kokošijih • VIŠE

ŠEHINA שכינה - Božansko (sve)prisustvo na materijalnom planu • VIŠE

ŠEMINI ACERET שמיני עצרת - Ili Svečani zbor 8. dana obeležava se kao praznik u Jevrejskom kalendaru. Zajedno sa Simhat Torom (שמחת תורה) predstavlja zasebne praznike, ali pošto su povezani sa Sukotom, Praznikom koliba koji se obeležava 7 dana, obično se smatraju delom većeg, već pomenutog, Praznika koliba. Obeležavanjem Simhat Tore (Radosti Tore) započinje se i novi ciklus iščitavanja ''Bibije'' u zajednici.

ŠEKEL שקל - U savremenoj državi Izrael šekel predstavlja osnovnu novčanu jedinicu, dok je u drevna vremena bio izrađivan od srebra.

ŠEMITA שמיטה - Šabatna godina predstavlja svaku 7. godinu u ciklusu od 50 godina jevrejskog kalendara, koja je po propisima ''Tore'' godina odmora za zemlju, poput Šabata koji je dan odmora za čoveka. Tada se plodovi polja ne smeju se prodavati, a nije dozvoljeno ni praviti zalihe i sve dok se plodovi nalaze na polju oni su svakome dostupni. No svako može uzimati samo onoliko koliko mu je potrebno za prehranu. Sedam šmita čini jovel, jubilej • VIŠE

ŠEOL שאול - Iako ovaj termin nigde u TaNaHu nije jasno definisan, šeol vidimo mestom koje se prostire mimo reona živih i u koje se stupa samo nakon smrti i to po vrlo specifičnim okolnostima. Može se povući paralela s klasičnim vizijama podzemnog sveta, s tim što se ovde radi o Jevrejskoj verziji istog. Prema tumačenjima teksta u njega idu i pravednici, ali i oni koji to nisu. S time u vezi može se donekle reći da je Gehinom (גיהנם) poseban odeljak Šeola koji služi svojoj karakterističnoj svrsi.

ŠIVITI שויתי - Radi se o specifičnoj formi eskpresije ideje o Jedinstvu, Jednome Bogu, na jedan izuzetno apstraktan način, uostalom kako i priliči ideji o Vrhovnome, a koja je tek predvorje za mnoge druge aspekte i tumačenja koja možemo naći pri jevrejskom misticizmu. Sâm temelj judaizma leži na ideji o apsolutnoj bestelesnosti Boga, odnosno kako ne poseduje bilo kakav vid forme našem umu smislen, dakle ljudskom umu nepojmljiv • VIŠE

ŠOFAR שופר - Obredni ovnujski rog u koji se duvanjem i stvaranjem specifičnog zvuka označava jevrejska Nova godina, kao i svršetak Dana pokajanja.

Š'MA JISRAEL שמע ישראל - Temeljna molitva jevrejske vere koja se izgovara dva puta na dan: ujutro i uveče i čini sâmu esenciju jevrejskog monoteizma. Srž i temelj vere u Jednoga Boga • VIŠE

T

TALIT טלית - Molitveni šal, remenje koji se nosi za vreme jutarnje molitve, šahrit (שחרית). Napravljen je od tkanina vune ili lana i na sebi sadrži niti plave boje koje se protežu od vrha na dole, dok na ćoškovima sadrži resice, koje se nazivaju cicit (ציצית). One vise sa sva četiri kraja talita. Rese su napravljene od osam vlakana, to jest od četiri dvostruke niti. One su provučene kroz mali otvor na samom uglu i imaju pet čvorića i četiri grupe navoja između čvorova • VIŠE

TALMUD תלמוד - Jedan od centralnih stubova rabinskog judaizma i služi kao primarni izvor za jevrejsko versko pravo (halahu, הלכה) kao i mnoga druga teološka pitanja. Iz tog razloga, ''Talmud'' se s pravom smatra delom koje je veoma uticalo na razvoj i obrazovanje svih Jevreja širom sveta • VIŠE

TANAH תנ''ך - Akronim od: Tora (תורה), Nevi’im (נביאים) odnosno Proroci i Ketuvim (כתובים) odnosno Spisi. Tri celine koje čine kompletnu jevrejsku ''Bibliju'' • VIŠE

TARGUM תרגום - Reč je o prevodu jevrejske ''Biblije'', TaNaH-a (תנ''ך) s hebrejskog na aramejski jezik.

TEFILIN תפילין - Molitveno remenje (filakterij) koje u sebi sadrži svitke pergamenta na kojima su upisani stihovi iz ''Tore'', koje Jevreji stavljaju tokom jutarnje molitve. Ručni tefilin, ili šel jad (של יד) stavlja se na nadlakticu, a traka se obmotava oko ruke, šake i prstiju, dok se glava tefilina, ili šel roš (של רוש) stavlja malo iznad čela. Svrha tefilina je najveća moguća ljubav koja postoji između Boga i čoveka • VIŠE

TEHELET תכלת, BIBLIJSKA PLAVA BOJA - Radi se o posebnoj nijansi plave boje koja je zabeležena još kod drevnih Izraelita (Bene Jisrael, בני ישראל) gde je imala, i i dalje ima, posebnu ulogu i značaj u verskoj praksi, a što se očuvalo i do današnjih dana. Kasnije je upravo ova nijansa plave poslužila i za stvaranje zastave moderne države Izrael (Medinat Israel, מדינת ישראל), gde je bela boja iznad i ispod oivičena tehelet plavom. No, u tekstu Jevrejske ''Biblije'' (TaNaH, תנ״ך) ova modro-plava boje se pominje čak 49 puta i veruje se da je bila sastavni deo šara Šatora od sastanka (Miškan, משכן) • VIŠE

TELI תלי - Među zagonetnije pojmove, definitivno spada i teli, posebno jer se ne pojavljuje u ''Bibliji'', niti kasnije u ''Talmudu'' (תלמוד), ali se pojavljuje u ''Sefer Jeciri'' (ספר יצירה), i čak i danas se vode mnoge diskusije o tome šta ta reč u stvari znači. Jedino mesto u knjizi gde možemo naći sličnu reč, a tu se pominje u vidu oružja, jeste u Postanju (27:3), kada Jakov kaže Esavu: ''Uzmi oružje svoje (tele(j)ha, תליך) i luk, i izađi u planinu, te mi ulovi lova.'' Neki od komentatora ovog teksta govore da se pojam teli odnosi na neku vrstu sečiva, mača, a da mu je takav naziv nadenut iz razloga što je obešen (od hebrejskog korena reči tala תלה). Takođe, može da se odnosi na oružje s kuglom na kraju, kojom su se životinje hvatale u zamku, pa naziv teli može biti iz razloga što je ta kugla visila na kraju užeta ili lanca. Ova teorija je i podržana iz razloga što se u tekstu odnosi na Esava koji lovi životinje • VIŠE

TEMURA תמורה - Primer kabalističke prakse kojom se služimo kao instrumentom ukoliko želimo da uvidimo skrivena značenja reči i izraza, a sve to premeštanjem rasporeda reči, ili slova.

TEVUNA תבונה - Niži od dva stupanja razvoja, parcufa, sefire Bina. Ženskog, majčinski polaritet.

TIFERET ACILUTA תפארת אצילות - Radi se o krajnje posebnom vidu Božije manifestacije koju vezujemo za simboliku 6. sefire Drveta života, Tiferet, ali ujedno i 6. dan stvaranja (misterija Čoveka), a posebno ukoliko je ovekovečimo atributima koje hrišćani pripisuju svojem Mesiji Isusu Hristu, Jevrejinu Ješui (ישוע) (čiji se mesijanizam bitno i nezanemarljivo razlikuje od izvornog jevrejskog). Tumačeći hrišćanskom kabalom, Isus je nešto najviše što čovekoliko biće na materiji može da dosegne u svom usponu sefirama, te - od Tifereta na dole Bog postaje Smrtan, no sve iznad ove ravni postojanja više ne može biti vezivano za materijalnu manifestaciju i pojavnost života kao takvog. Tu se krije puna simbolika Božijeg Sina, kada sjaj Ketera, sada poput odsjaja, odnosno prelamanja kroz Tiferet postaje svojevrsni Keter ostalim, nižim sefirama. Otud je baš ta senka Ketera nešto najdalje što imaginacijom možemo postići u pokušajima razumevanja sefire Keter, odnosno pak Vrhovne trijade: Keter-Hohma-Bina. Zato kroz sliku Isusa Hrista, Sina, spoznajemo Boga, Oca; dok na posletku Jesod, Sveti Duh, obavija materijalni nivo i kompletira proces prostiranja stvaranja, a sve prema hrišćanskoj eshatologiji. Dakle, Tiferet je prizma Drveta života, solarni pleksus, koji smrtnicima manifestuje (od)sjaj Ketera, Krune. Dok Jesod taj odsjaj šalje dalje ka materiji, u formi astralne ravni kako je mi percepiramo. Na taj način Tiferet postaje svojevrsni centar Univerzuma, jer: ''Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me'' (Jovan 14:6).

TIKUN OLAM תיקון עולם - Uzlazni put kroz sefire, pri čemu potencija svake pojedine sfere predstavlja određeni ključ izlečenja ili oporavka. Prema kabalističkom verovanju, i čovečje telo, kao i čitava zemlja u celini, moraju da prođu kroz svojevrstan proces popravljanja – tikun olam predstavlja jevrejski koncept o svetoj reparaciji sveta, usled metafizičkog koncepta o razbijenim posudama (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים). Tu ideju je još čuveni Isak Lurija (יצחק לוריא) uobličio kada je pisao o konceptu (meta)kosmičkog procesa stvaranja – za buduće, savršenije i uzvišenije postojanje • VIŠE

TIŠA BE'AV תשעה באב - Ovaj dan u Jevrejskom kalendaru spada među najtragičnije dane u Jevrejskoj istoriji, jer je Deveti dan meseca Ava, što je direktan prevod hebrejskog naziva, bio dan kada su razorena oba Hrama (Mikdaš, המקדש) u Jerusalimu – prvi Hram 586. godine pre nove ere, te drugi na isti dan 70. godine nove ere. No Devetog Ava istorija beleži kako su se dogodile i mnoge druge nesreće za Jevreje poput gušenja ustanka Bar Kohbe (135.), izgoni iz Engleske (1290.), iz Francuske (1306.) i Španije (1492.), brojni masakri jevrejskog življa tokom Krstaških ratova, kao i početak Velikog rata, Drugog svetskog rata i Holokausta (Šoa, השואה). Zato se danas Tiša be’Av obeležava strogim dvadesetpetočasovnim postom za vreme kojeg se ne konzumira hrana, niti pije voda kao i uzdržavanjem od svih sličnih ponašanja tipično vezanih za radost i luksuz.

TORA תורה - Jevrejska najsvetija knjiga poznata je i pod nazivom Petoknjižje jer je čini pet knjiga Mojsijevih (Moše, משה). Reč je o prvoj trećini celokupne jevrejske ''Biblije'', odnosno TaNaHa • VIŠE

TRI MAJKE, ALEF א MEM מ ŠIN ש - Tajna pripada trima Majkama, ili prvim elementima Alef, Mem, Šin - vazduhu, vodi, vatri (eteru). On (הוא) ih zapečati Svojim duhom i oblikova ih u Veliko Ime, a njima zapečati svemir u šest pravaca. On se okrenu prema gore i zapečati visinu... Postoje dvadeset dva osnovna (zvuka) slova. Tri su prvi elementi (voda, vazduh, vatra), osnove, ili Majke; sedam su dvostruka slova, a dvanaest su prosta slova. Tri osnovna slova א מ ש imaju za osnovu ravnotežu. Na jednom kraju vage su vrline, a na drugom poroci, dovedeni u ravnotežu od strane jezika. Od osnovnih slova מ (M) je nemo poput vode, ש (Ш) sikće poput vatre, א (A) pomiruje dah između njih • VIŠE

TRI MOLITVE - Tri su glavne jevrejske molitve u toku dana: jutarnja (šahrit, שחרית), podnevna (minha, מנחה) i večernja (arvit, ערבית).

TU BE'AV ט״ו באב - Petnaesti dan meseca Ava danas ubrajamo u manje, gotovo neprimetne, praznike jevrejske vere i slavimo ga kao praznik ljubavi (Hag Ha'Ahava, חג האהבה) i zbog toga se smatra idealnim danom za svadbena veselja. Inače, praznik okvirno potiče iz perioda (drugog) Hrama u Jerusalimu i tada se na ovaj dan obeležavao početak berbe grožđa. Smatra se veselim praznikom, čak se na određeni način povezuje i sa Jom Kipurom.

TUMAT MET טומאת מת - Prema jevrejskome verskom pravu zabranjeno je dodirivati mrtvo telo, jer taj čin izaziva jedan od najviših stepenova zaprljanosti, odnosno ritualne nečistote. Dok je prvosveštenicima, Koenima (Koanim, כהנים‎), zabranjeno i da budu u blizini preminulih.

U

URIM i TUMIM האורים ואת התמים - Prvo pominjanje urima i tumima vezuje se za stih 28:30 iz Izlaska (Šemot, שמות), jevrejske ''Biblije'' kada se ova dva kamena spominju kao sastavni delovi drevnog ritualnog remenja – grudnog oklopa, ili hošena (חשן), ali koji su se nalazili unutar te ploče, dok je na njenoj površini bilo 12 dragulja koji su simbolizovali 12 plemena (šivti Jisrael, שבטי ישראל). Rad sa njima, između ostalog, vezivao se i za praksu divinacije, kojom se služilo prilikom traženja i dobijanja odgovora na određena pitanja, te otkrivanje Volje Adonaja (יהוה). Da bi urim i tumim mogli da progovore i daju odgovore na postavljena pitanja, čovek mora stati pred prvosveštenika, koena gadola u punoj nošnji, s remenjem i pred njim jasno da izgovori pitanje na koje želi da dobije Odgovor. Veruje se da je svaki dragulj na ploči predstavljao određeno slovo, a posebnom igrom prelamanja svetlosti dolazilo se do odgovora na konkretna pitanja dece Izrailja (Bene Jisrael, בני ישראל) • VIŠE

UZVIŠENOST PESME NAD PESMAMA - Učemu leži vanvremena lepota ''Pesme nad Pesmama'' (Šir Ha’Širim, שיר השירים), pesme koja važi za najlepšu od svih u svim svetim knjigama? Ribi Johanan (Johanan bar Nafha, יוחנן בר נפחא‎‎) davno je još rekao da su svi spisi sveti, da je ''Tora'' (תורה) sveta, ali da je Pesma nad Pesama svojevrsna svetinja nad pesmama (Kodeš Ha’Širim, קודש השירים) • VIŠE

V

VA'HE 'וה - U tekstu ''Zo'ara'' određeni delovi započinju apostrofiranom rečju Va’He što je, takođe, još jedno od zamenskih rešenja za izbegavanje kršenja uzaludnog izgovaranja Božijeg Imena, uz Ha’Šem i Adonaj (אדוני), dok je isti deo teksta u jevrejskoj ''Bibliji'' naveden u svom punom obliku Va’Adonaj (ויהוה) korišćenjem četvorslovne formule Tetragramatona, uz sastavni veznik Vav ו na samom početku.

VANVREMENA VEČNOST, ADEJ AD עדי עד - Na hebrejskom jeziku ovaj izraz pojavljuje se na više mesta u Tekstu te predstavlja jedan od dva glavna sinonima kada pričamo o pojmu večnosti i njegovoj simbolici. Drugi način da se iskaže ovaj krajnje metafizički koncept jeste i izgovaranjem le’olam (לעולם), što prevodimo - zanavek. Ali ujedno, sama reč olam (עולם) takođe se koristi i kada govorimo o svetu ili univerzumu, jer se može prevesti i kao svet i univerzum, te svakako ima izuzetno širok upotrebni dijapazon u hebrejskom jeziku, ali i jevrejskoj mistici • VIŠE

VERA, EMUNA אמונה - Vrhunski, uzvišeni princip vere. Princip koji nije baziran na racionalnom rezonu, već duboko ukorenjeni, intuitivni osećaj.

VITLEJEM, BEJT LEHEM בית לחם - Betlehem, ili Vitlejem, u bukvalnom prevodu čitamo - Kuća Hleba.

VRATA HA'ŠEMOVA - ''Evo vrata Ha’Šemova, na koja ulaze pravednici'' (Ze ha’ša’ar la’Adonaj cadikim javou vo, זה השער ליהוה צדיקים יבאו בו) čitamo u stihu Psalma 118:20, koji, između ostalog, krasi i ulaz u sinagogu grada Niša • VIŠE

Z

ZAHAR U'NEKEVA זכר ונקבה - Obzirom na to da su Jevreji na ovim našim prostorima, pre i nakon Drugog svetskog rata, bili više nego dobrodošli i čija je populacija nekada bila izuzetno brojna ne treba da čudi da su mnoge hebrejske reči ušle u sleng srpskog jezika nakon vekova korišćenja i mešanja ova dva jezika. Jedan od primera je i današnji sleng za majku – keva – za koji se pretpostavlja da upravo dolazi od jedne od reči za ženu na hebrejskom jeziku: nekeva (נקבה).

ZEIR ANPIN זעיר אנפין - Aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot nakon prve trijade (Keter-Hohma-Bina).

Ž

ŽRTVENI JARAC, AZAZEL עזאזל - Dva jarca istog izgleda, iste veličine i iste novčane vrednosti stajali bi pored žrtvenika, glavama okrenutim prema svetilištu. Tu je bila urna u kojoj su se nalazile dve jednake zlatne pločice. Prvosveštenik bi ih izvlačio i stavljao po jednu na glave oba jarca. Zatim je vezivao crvenu traku za rog onog jarca koji je bio određen da ponese u pustinju sve grehe naroda.

OSTALO

'י', יי', ה - Ime Božije, usled zabrane uzaludnog izgovaranja, ili pisanja, Božijeg Imena. Te Ga/Ih čitamo Adonaj • VIŠE

1 - Jedinstvo, Jahid (יחיד), Jednoga (Ehad, אחד) Boga • VIŠE

22 slova - Dvadeset i dva je slova hebrejskog alefbeta; Jedno od Božijih Imena sastoji se od 22 slova, kako je naznačeno u ''Knjizi Kralja Raziela'' (Sefer Raziel Ha’Meleh, רזיאל המלאך).

72-SLOVNO IME, ŠEM HA'MFORAŠ שם המפרש - Postoji više pristupa u čitanju, odnosno pisanju Ha'Šema, Svetog, Neizgovorljivog, Imena Božijeg i to se, između ostalog, odnosi i na to s koliko slova pišemo Ime - da li to činimo s 4, 12, 22, 42 ili 72 slova. Ili, pak, slovnom trijadom... Ukoliko nam najviše pažnje privlači u ovom slučaju 72-slovno Ime, delo koje nam najviše može pomoći jeste Sefer Raziel Ha'Malah (ספר רזיאל המלאך), odnosno ''Knjiga Kralja Raziela''. Takođe ne smemo zaboraviti po ovom pitanju nikako ni na još starije spise poput ''Knjige Bahir'' (Sefer Ha'Bahir, ספר הבהיר) ali i najvažniju od svih ''Sefer Jeciru'' (ספר יצירה‎) • VIŠE

146 - Predstavlja gematrijsku vrednost reči olam (עולם), reči koja poseduje predivno dvostruko značenje – Univerzum i Večnost, a dolazi iz istog korena reči kao i elam (עילם), koja se odnosi na prikrivanje, skrivanje. Savršena igra reči u simbolici neuhvatljivosti odnosa vremena vremena i prostora. Ali i još Nečega iza tog vela. Večnost je ultimativno prikrivena, jer ni sam ljudski um ne može penetrirati taj koncept beskonačnog vremena, niti proniknuti u ideju bezvremenosti Večnosti. Taj odnos direktno se oslikava u slici sefire Keter (כתר), krune, koja je po svojoj prirodi iznad nama prihvatljive mudrosti Hohme (חכמה), mudrosti, koja iz nje i proističe. Ta Kruna tako ukazuje na reč kedem (קדם) što znači pre, odnosno Pre. Keter je Volja, što potom predstavlja i izvor same ''Tore''. Kruna je na glavi, jer glava je Mudrost, sefira Hohma (חכמה) i Razumevanje, sefira Bina (בינה), a to dvoje jesu aspekti svesnog mentalnog plana • VIŠE

231 - Obzirom na to da 22 slova čine hebrejski alefbet, ukoliko bi ih rasporedili u pravilnom krugu, prema ''Sefer Jeciri'', s njima je moguće napraviti 231 stazu unutar kruga, povezivanjem svakog slova sa svakim drugim slovom. Tu simboliku nazivamo svojevrsnom Kapijom 231, kontemplativnom mandalom sa svrhom Spoznaje Postanja slovima.

613 ZAPOVESTI, TaRJaG MICVOT תרי״ג מצוות - Ukupan broj zapovesti iznosi 613 i one su ključni faktor definisanja jevrejske vere, judaizma. No, obzirom da je za ispunjenje svih ovih zapovesti potrebno da postoji i Hram u Jerusalimu samim tim danas ih je manji broj na snazi • VIŠE

...

Za više informacija posetite ArsMagine.com
Autor kabalističkog, Zohar glosara je Dražen Zev Pekušić

Izdvajamo temu: Šehina שכינה

PROČITAJTE VIŠE

ה SEGMENT IZ PREDGOVORA

U ”Tajnom Midrašu” do određene mere govori se i o samom autoru Zohara, Šimonu bar Johaju, kao i o njegovom krugu najbliskijih ljudi, koji ponajviše diskutuju o sudbini ljudske duše pre i nakon iskustva telesne smrti. ”Tajni Midraš” pisan je bogatom i specifičnom filozofskom terminologijom, ali samo delimično na hebrejskom jeziku, što je osnovni razlog zašto se on smatra delom Zohara koji je verovatno među poslednjima napisan. Za to, ipak, nema definitivnih dokaza, do pretpostavki. S druge strane, ”Tajne Tore” nudi svojevrsni prelaz s filozofsko-eshatološkog pristupa, ka mističnoj egzegezi. Potom ”Velika skupština” daje predstavu Božanskog, iskazanog kroz ideju o Prvom čoveku, dok istu tu temu Šimon bar Johaj po drugi put razmatra u monologu uoči časa svoje smrti, o čemu je vrlo detaljan zapis dat u segmentu pod nazivom ”Mala skupština”. Tu možemo naći i delove koji se tiču pojedinih proročanstava u vezi sa svetom, ali i dušom. U delu ”Verni pastir” čitamo o skrivenim idejama koje stoje iza koncepta o Božijim zapovestima, kojih je 613 (tarjag micvot, תרי״ג מצוות) i na kojima se čitava jevrejska vera temelji.

Pobrojane celine, koje nisu nužno povezane, čine Zohar heterogenim delom po sadržini, što na još jednom nivou zahteva punu pažnju i strpljenje čitalaca, ukoliko žele da punim jedrima plove kroz njegove snažne mistične talase, koji često prete da potope lađu ukoliko se ne povinuju strujama koje je nose.

Nastavite s predgovorom Jevrejska vera

איל דייו אלטו
El Dio alto

Delo El Dio Alto, ili u prevodu s judeo-španskog (žudeo-espanjol, גﬞודﬞיאו־איספאנייול), odnosno ladina (לאדינו), jezika sefardskih Jevreja, znači Svevišnji Bože. Pesma pripada tradicionalnim Jevrejskim delima koje se izvode s jasnim ciljem veličanja Boga, ali ujedno i zarad učenja određenih tradicionalnih aspekata jevrejske vere, judaizma. Iz tog razloga El Dio Alto svrstavamo u pizmonim (פזמונים) kategoriju pesama – onih koje se pevaju tokom pojedinih religijskih obreda ili praznika. Ono što je za ovaj tip pesama posebno karakteristično i što ih odvaja od standardnih pijutim-a (פיוטים), odnosno liturgijskih dela, jeste što su posebno liturgijski ukrašene dugim naglašavanjem skoro svake reči.

El Dio Alto se najčešće izvodi u toku Avdale (הבדלה).

Paralelu ovom tipu literarnih dela primećujemo kod aškenaza i njihovih pesama slične namene, odnosno – zemirot (זמירות).

PROČITAJTE VIŠE O PESMI

Adresa izdavača

Jevrejska 20, Dorćol
11000 Beograd
Srbija

Pišite nam na

metaphysicster@gmail.com
zohar@metaphysica.rs
Kontakt forma

Izdvajamo od sadržaja

Pozovite nas

+381 11 303 64 40
+381 62 33 64 60

GLOSARKabalistički pojmovnik