יד SEGMENT IZ PREDGOVORA

Hasidizam je iznedrio čitav niz zaslužnih imena učenih pojedinaca i autora koji su samo nastavili ovu duboku duhovnu misiju, šireći njene uticaje do neslućenih daljina, s namerom da ukažu na značaj ljudske potrebe za odnosom prema božanskom i da je ključ uspeha duhovnog rada u srcu (lev, לב) posvećenika, pre negoli u obaveznom učenju i obrazovanju. Ovde, pre svih drugih, treba pomenuti čuvenog Menahema Mendela Šnersena (מנחם מענדל שניאורסאהן‎), jednog od najvećih rabina XX veka i najuticajnije figure unutar hasidizma. Bio je intelektualno izuzetno nadaren čovek (iluj, עילוי), vrsni poznavalac jevrejskog prava (halaha, הלכה), kabale i ujedno jedan od najznačajnijih lidera Habad organizacije (Hasidut Habad, חסידות חב”ד), najbrojnije grupacije hasidskog ortodoksnog judaizma.

HaBaD je akronim koji dobijamo uzimanjem početnih slova vrhovne trijade sefirot Drveta života: Hohme (mudrosti, חכמה), Bine (razumevanja, בינה) i Da’at (znanja, דעת) kao mistične i skrivene sefire koja direktno upućuje na ideju o skrivenom znanju koje pažljivo mora biti prenošeno s generacije na generaciju. Šnersen je kao sedmi rabin od začetka ovog pravca vere, nakon Drugog svetskog rata i Holokausta (Šoa, השואה) koji su maltene zbrisali Habad s lica zemlje, uspeo da postavi svoju matičnu organizaciju na nikad jače noge i revitalizuje njeno brojno stanje, što je ubrzo dovelo i do najvećih verskih gibanja u novijoj istoriji Jevreja.