ג SEGMENT IZ PREDGOVORA

Osnovni razlozi zbog kojih se Zoharu pripisuju uzvišena mistična, čak na mnogim mestima magijska svojstva, pre svega treba tražiti u idejama, konceptima i promišljanjima koja nam ova knjiga verno prenosi i koja su još u trenutku njihovog zapisivanja verovatno već vekovima bila na testu vremena, te samim tim daleko ispred tog trenutka. Tu činjenicu možemo danas takođe vrlo jasno da potvrdimo i to s više nego merodavne vremenske distance. No, delo koje u tolikoj meri možemo smatrati civilizacijski univerzalnim, istovremeno nam servira jednu vrlo gorku pilulu kojom osvešćujemo da mi danas ipak još uvek nismo zreli da osetimo, prepoznamo i u potpunosti primenimo pročitano na svoju svakodnevnicu. Zohar ne zastaje da ga sustignemo, već se tempo tokom čitanja gotovo po nekakvom matematičkom modelu proporcionalno ubrzava i struji među metafizičkim idejama van svakog kalupa. Tamo nailazimo na opise koji se tiču i govore o trenutku Stvaranja na način koji, posebno iz perspektive savremenih naučnih shvatanja, u velikoj meri nalikuju teoriji o Velikom prasku, kao potencijalno inicijalnom činu koji je doveo do nastanka svemira kakav vidimo i koji se, kao takav, prostire širinom od deset dimenzija, baš poput i broja sefirot Drveta života (ha’sefirot šel Ec hajim, הספירות של עץ חיים).

U takvoj jednoj plodnoj idejnoj sredini mi u ovoj našoj analizi stvarnosti dopiremo do tih najranijih utisaka o mogućem postojanju paralelnih svetova, istih onih koje današnja fizika smešta u jednu vrlo sličnu desetodimenzionalnu supu postojanja, koju danas smatramo naučno vrlo utemeljenom. Samim tim, ovako duboka i dalekosežna promišljanja koja je Zohar tako rano istorijski počeo da načinje smatrala su se itekako jeretičkim, zastrašujućim. Zabranjenim! Jer ona prete da korak-po-korak slude čitaoca, ako im se ovaj nepromišljeno i naglo približi.

Jer kako ukrotiti taj ambis koji je zagledan u nas kroz tekst Zohara, dok se istovremeno pitamo možemo li poželeti da od jednog dela koje je pred nama dobijemo više od toga?