י SEGMENT IZ PREDGOVORA

Sve ove činjenice govore u prilog tome da je bilo puno prepreka na putu odomaćivanja Zohara među verski nastrojenim Jevrejima ali i širom čitalačkom publikom, dok je po drugim mišljenjima baš ta raznovrsnost i egzotičnost jezika kojim je knjiga pisana, iako je u početku predstavljala razlog za odbojnost čitalaca, kasnije upravo potpomogla da se dogodi suprotno – da se Zohar ureže u svest ljudi kao niti jedna druga knjiga do tada. Tako je masovno prihvatanje Zohara usledilo tek nakon vremena koje je bilo potrebno da se razume veličina i prihvati snaga koja ga prožima, te razlikuje od standarda drugih tekstova tipičnih za to vreme. Zohar postepeno uvodi čitaoca u vrlo detaljnu analizu rabinske literature, što je presudno uticalo na dalji razvoj i oblikovanje jevrejske misli i tradicije, iako je ona već tada imala vrlo dobru i bogatu podlogu.

Ovim se delom nudi, i otvara, dodatna dimenzija u razumevanju prirode religijskih iskustava, kojima se, konstantnim preispitivanjem već dobro utvrđenih kanonskih stavova judaizma, teži neposrednoj spoznaji božanskog. Njome se prenosi verno očuvana ezoterna tradicija davnih dana, na način koji nam omogućava da je primenimo i u sadašnjem vremenu, okolnostima i društvu u kojima ovo delo upijamo pažljivo ga čitajući. Zohar daje dovoljno prostora da ga iskustveno nadogradimo u svetlu ličnih intencija, baš poput bilo kakvog drugog oruđa koje nam padne šaka, te na dalje sami biramo i odlučujemo kako ćemo ga koristiti.